BENSEDIN, TAMNA STRANA

Pijete li bensedin? Ili bromazepam? Pre nekoliko godina u ovdašnjim medijima mogli smo redovno da vidimo naslove poput: “Srbija na bensedinima”, “Srbija je fina tek posle bensedina”, “Svaki treći Beograđanin koji uđe u apoteku traži bensedin”…

Iako je politika izdavanja recepata i kupovine lekova za smirenje u međuvremenu pooštrena, situacija je i dalje zabrinjavajuća: prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objavljenim u našim medijima, prošle godine u Srbiji je popijeno 5,3 miliona kutija lekova za smirenje kakvi su na primer “bensedin” i “bromazepam”.

Ovi lekovi postali deo naše svakodnevice. Pre dve godine u akciji „Školarac“ novosadska policija pretresala je torbe učenika nekoliko osnovnih i srednjih škola i u njima između ostalog pronašla oko 200 tableta bromazepama, bensedina i drugih lekova za smirenje.

Ove godine istraživači sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ispitivali su zagađujuće materije u Dunavu u blizini ispusta kanalizacije u Novom Sadu. Među tragovima medikamenata koji su tu stigli iz našeg urina, najviše je bilo kafetina, a drugi na spisku bili su antidepresivi.

Čini se da je osim upotrebe, među građanima vrlo rašireno i nerazumevanje dejstva ovih lekova. Najprodavaniji lek za smanjenje nervne aktivnosti kod nas, bromazepam, kao i bensedin ali i valijum sa nekih drugih tržišta, spadaju u benzodiazepine. Često možemo čuti ili pročitati da ih ljudi, osim u vrlo stresnim situacijama kada je upotreba sasvim opravdana, redovno uzimaju kako bi uveče lakše zaspali ili da bi se izborili sa svakodnevnim stresom.

Ono što mnogi od „rekreativnih“ korisnika ovakvih lekova ne znaju, jeste da to zapravo nije lek za dugotrajnu i svakodnevnu upotrebu, već privremena i kratkotrajna pomoć da se izbore sa neuobičajeno stresnim situacijama.

Kao i kod drugih psihoaktivnih lekova, spektar neželjenih dejstava je zastrašujuć – od problema sa disanjem, preko halucinacija i problema sa vidom, do depresije, gubitka kontakta s realnošću i epi-napada. Pomenuta neželjena dejstva ne javljaju se često, za razliku od nekih uobičajenijih: tromost, sporo razmišljanje, otežano pamćenje, usporeni refleksi, problemi sa disanjem… zbog čega na primer tokom ove terapije ne treba voziti i upravljati mašinama.

Evo nekih primera kako se ova neželjena dejstva i nesavesna upotreba pokazuju u praksi. Grupa naučnika iz Švedske ispitivala je uzorke krvi ljudi koji su u toj zemlji uhapšeni 2004. i 2005. godine zbog vožnje pod uticajem droge – radi se o oko 15.000 slučajeva. U tim uzorcima nije pronađeno najviše kokaina ili halucinogenih droga jer to nisu najčešće ni bili drogirani ljudi van kontrole koji divljaju ulicama Stokholma. To su u najvećem broju pacijenti koji su pili lekove dobijene na recept: diazepam, nordazepam i drugi benzodiazepini o kojima ovde pišemo. U Švedskoj su, inače, najčešće falsifikovani recepti upravo za benzodiazepine. Čak u 52 odsto slučajeva falsifikovanja, ljudi su pokušali na prevaru da stignu do ovih lekova.

Situacija sa vezom ovih lekova i saobraćajnih nesreća slična je u većini zemalja u kojima su ovakve analize rađene: u Francuskoj u uzorcima krvi vozača gde je pronađena kombinacija alkohola i lekova, glavni sastojak, uz alkohol, bio je benzodiazepin. Analiza iz Severne Irske iz polovine osamdesetih godina pokazala je da je u 87 odsto slučajeva onih koji su imali nekakvu psihoaktivnu suspstvancu u organizmu, to bio neki od benzodiazepina.

Benzodiazepini su u redovnoj upotrebi duže od 60 godina. Prvi takav lek sintetisan je još 1955. godine, ali je njegovo efikasno umirujuće i opuštajuće dejstvo otkriveno tek nekoliko godina kasnije kada je poz nazivom librium ušao u široku upotrebu. Za njim nastaje i čuvani valijum – ova dva leka postala su toliko popularna među lekarima da su pacijentima prestali da prepisuju do tada korišćene barbiturate. Tek osamdesetih godina javlja se zabrinutost zbog visokog rizika od zavisnosti i nesavesne upotrebe, a u Velikoj Britaniji vodi se veliki sudski spor zbog tvrdnje pacijenata da farmaceutske kompanije nisu bile dovoljno jasne u vezi rizika od zavisnosti.

Benzodiazepine često koriste narkomani, naročito zavisnici od heroina i alkoholičari kako bi se „spustili“, ali ih koriste i u kombinaciji sa drugim antidepresantima ili samostalno u većim dozama. Ranija istraživanja među lečenim alkoholičarima pokazala su da je čak 30 do 50 odsto njih uz alkohol koristilo i benzodiazepine. Jednako problematična je dugotrajna upotreba (preporuka je obično 2-4 nedelje) jer je odvikavanje praćeno vrlo neugodnim simptomima.

S druge strane, benzodiazepini se nalaze na listi najvažnijih lekova Svetske zdravstvene organizacije za lečenje poremećaja koji uključuju anksioznost. U izveštajima Svetske zdravstvene organizacije navodi se da postoji svojevrsan paradoks: benzodiazepini treba da se koriste vrlo kratko, a anksioznost zbog koje se uglavnom prepisuje, zahteva dugotrajno lečenje. Takođe se kaže i da anksioznost treba razdvojiti od poremećaja spavanja (osim ako su oba prisutna kod iste osobe), pa i da ne treba koristiti istu terapiju za ova dva različita problema.

Ipak, smatra se da je ovo vrlo značajan i efikasan lek, od životne važnosti za jedan broj pacijenata, kao i dovoljno bezbedan kada je upotreba strogo kontrolisana.

M.Đ.

—–
Foto: depositphoto/ayeletkeshet