BOG GROMOVNIK

BOG GROMOVNIK

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine. Nedavno je ovaj drevni slovenski bog čak bio predmet oštre javne polemike između predstavnika crkve i turističkih organizacija koje su nameravale da mu podignu spomenik u Vrnjačkoj banji. Sličnih spomenika danas ima svuda u slovenskom svetu, a Perun je junak koji se javlja u najrazličitijim umetničkim delima, od avangardnih dela Rastka Petrovića do modernih treš stripova.

„Bog gromovnik, poštovan kod svih slovenskih naroda“, navodi se u odrednici Perun u Leksikonu religija i mitova drevne Evrope koji su sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i naš slavni arheolog Dragoslav Srejović. „Posvećeni su mu planinski vrhovi i izvori, a na žrtvu mu je prinošen bik. Od drveća posvećen mu je hrast, a od biljaka – perunika (bogiša), za koju se verovalo da čuva kuću od groma, požara i svake nesreće. O širokoj rasprostranjenosti Perunovog kulta svedoče nazivi mesta, izvora i planina u svim oblastima slovenskog sveta. Posle pokrštavanja, Sloveni su Perunov lik i funkcije preneli na svetog Iliju“.

Međutim, ma koliko danas bio prisutan na obeležjima i u literaturi kao jedan od svakako najpoznatijih slovenskih bogova, o njemu, kao i drugim božanstvima, nema originalnih sačuvanih zapisa. Moderna znanja o ovom bogu i uopšte slovenskim religijama izvedena su posredno. Kako piše Predrag Piper u „Uvodu u slavistiku“, to nije čudno jer je „duhovna kultura Slovena prethrišćanskog perioda bila kultura usmenog tipa“.

Pošto u njoj nije bilo pisma, „ona nije mogla biti materijalizovana u tekstovima i na taj način bar delimično sačuvana od zaborava“. Istorija proučvanja slovenske kulture beleži, međutim, više pokušaja da se neki zapisi predstave kao da jesu slovenskog porekla, ali se listom ispostavilo da je reč o falsifikatima. Najpoznatiji je primer takozvana Velesova knjiga, popularni falsifikat o navodnoj slovenskoj religiji.

Mada su imali duhovnu kulturu i svoje religije, nemoguće je reći da su Stari Sloveni imali jedan konzistentan panteon bogova. Rraznovrsna moderna istraživanja, arehološka i lingvistička, uspela su da rekonstruišu kako pre primanja hrišćanstva Sloveni i nisu imali jedinstvenu religiju budući da nikad nisu bili u celini objedinjeni ni u ekonomskom i političkom savezu. Kako piše Piper, naporedo su postojali, s jedne strane, bogovi, kultovi i običaji pojedinih plemena, a s druge strane – mnoge osobine religijskog života koje su bile zajedničke za većinu slovenskih plemena.

U mnogobožačkim religijama Starih Slovena pominju se razna božanstava kao što su Svarog, Daždbog, Hors, Mokoš, Veles (Volos), Sve(n)tovit, Rugevit, Jarovit, Triglav i Živa. Među njima se posebno izdvaja Perun koji postoji u različitim grupama slovenskih plemena, zbog čega se danas mahom veruje kako je on bio zajednički, vrhovni bog svih Slovena. Piper navodi kako postoji i opreznija, zanimljivija pretpostavka – da je Perun zapravo samo epitet koji znači “bog gromovnik”, a koji je davan svim plemenskim bogovima kojima je grmljavina bila u opisu posla.

„Glava njegovog drvenog idola u Kijevu bila je od srebra, a usta od zlata“, pišu u opisu Peruna Cermanović-Kuzmanović i Srejović. „Zamišljan je kao zreo čovek sa ognjenim kamenom, batinom ili strelama u rukama. Prizivan je prilikom sklapanja ugovora i polaganja zakletvi, odnosno kažnjavao je svakog verolomnika. Ispred njegovog kipa u Novgorodu i danju i noću gorela je vatra od hrastovih drva. Ako bi se nepažnjom slugu ta vatra ugasila, svi bi bili kažnjeni smrću“.

S.B.

—–

Fotografija: Depositphotos/Demian