ŠTA KRIJE DUVANSKI DIM?

ŠTA KRIJE DUVANSKI DIM?

(Rizici*) Ako pokušavate da ubedite pušače da ostave cigarete, uz brojne neugodnosti na koje možete da ukažete, a koje ova loša navika izaziva, zgodno je upotrebiti i jedan naučno potvrđen i ubedljiv argument. Naime, tokom sagorevanja cigarete oslobađaju se nikotin i komponente koje formiraju ukus duvana, ali to nije sve. Možda niste znali, ali najobičnije sagorevanje cigarete oslobađa čak 8000 različitih supstanci, a mnoge od njih su vrlo opasne.

Smatra se da opasnih toksina u duvanskom dimu ima oko jedan odsto i da je to sasvim dovoljno da dugoročno ošteti zdravlje pušača. Za neke od ovih sastojaka duvanskog dima, kao što su benzo(a)piren, specifični duvanski nitrozamini i benzen, u više puta ponovljenim istraživanjima je utvrđeno da su uzrok ili potencijalno mogu da doprinesu razvoju raka pluća ili kardiovaskularnih bolesti. U odnosu na njih, sam nikotin deluje sasvim bezazleno.

Sve ove dodatne supstance nastale gorenjem su zapravo razlog zašto se pušenje danas smatra najopasnijim uzrokom smrti koji se može izbeći. No, uprkos tolikoj štetnosti i kampanjama protiv pušenja, broj pušača se ne smanjuje. Analiza Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. godine iznosi pretpostavku da bi do 2025. godine moglo da bude više od milijardu pušača na svetu.

U duvanu, koji je od davnina bio i socijalna alatka, ali i lični ritual, ljudi uživaju već 7000 godina. Na raznim stranama sveta ritualno su spaljivali lišće duvana, kao i opijum i kanabis i udisali zavodljivi dim. Na takve preteče cigareta su mazali razne paste i puter, obmotavali riblje iznutrice i kožu zmija. Sagorevanje dunava na način koji poznajemo nova je navika. Cigarete, kao listovi duvana umotani u papir, postaju popularne tek sredinom 19. veka, da bi tokom 20. veka postale globalno prisutne.

Šta se događa dok cigareta gori? Temperatura njenog užarenog vrha dostiže 900 stepeni Celzijusovih što omogućuje da se oslobodi nikotin, ali uzrokuje i druge hemijske reakcije koje oslobađaju pomenutih 8000 različitih supstanci. Među sastojcima duvanskog dima tako se nalaze i arsenik, benzen, ugljen-monoksid, teški metali, nitrozamini i cijanovodonična kiselina. Stvara se i benzopiren koji je prisutan i u dimu šumskih požara ili masti i drugoj hrani koja gore prilikom prženja.

Budući da se broj pušača ne smanjuje razvijaju se nova tehnološka rešenja kojim se opasnost od pušenja pokušava otkloniti. Jedan način je da se u potpunosti isključi sagorevanje – ukus duvana moguće je inicirati odgovarajućim aromama koje u sebi zapravo ne sadrže duvan, uz dodati nikotin izdvojen iz listova duvana, što je osnovna ideja elektronskih cigareta.
Drugi način je da se prosto snizi temepratura na kojoj cigareta gori, odnosno da se sagorevanje zameni zagrevanjem. Naime, na nižim temperaturama, ispod 350 stepeni Celzijusovih iz cigarete se i dalje se oslobađaju ukus i nikotin, ali se broj štetnih nusproizvoda pušenja drastično smanjuje (za 90 do 95 odsto). Na ovoj temperaturi nema sagorevanja, već se duvan samo zagreva. Jedno od ovih rešenja za zagrevanje duvana postoji i na našem tržištu (IQOS).

Imajući u vidu procene o broju pušača u budućnosti, jasno je da će duvan još dugo biti tema kritika, analiza i inovacija.

N.K.P.

—–
Fotografija: Depositphotos/Nejron

*Ova priča o rizicima, druga od pet u seriji, nastala je kao naučnopopularni materijal u okviru projekta Harm Reduction Initiative.