Fizika Deda Mraza: GDE SE NALAZI?
Gde se nalazi Deda Mraz? To je presudno pitanje. Sa stanovišta kvantne mehanike nije nemoguće da se samo jedan Deda Mraz pojavi na svim mestima odjednom. Za početak, dovoljno je da vidimo koliko je moguće da bude na dva mesta odjednom.
Da bi se razumelo o čemu je tu reč, nije naodmet pogledati slavni eksperiment iz fizike sa elektronom i dva otvora. Pokušavajući da saznaju kojim putem ide elektron pre nego što udari u nekakav zastor, fizičari su ovaj eksperiment konstruisali tako da on pre toga može proći kroz otvor 1 ili otvor 2. Međutim, sasvim ozbiljna, hiljadama puta ponovljena merenja u raznim laboratorijama pokazuju da jedan elektron može proći istovremeno kroz oba otvora i potom sam napraviti takozvanu interferenciju na zastoru.
Prema takozvanom Kopenhaškom tumačenju kvantne mehanike, kojem je kumovao fizičar Nils Bor, elektron kao kvantni objekat ne mora biti samo u jednom ili drugom stanju, već i u zbiru dva stanja. Ovu osobinu koja je jako strana ljudskoj intuiciji opisuje sasvim nova matematika koju su fizičari razvili tokom 20. veka, a nju pokazuju sve kvantne čestice koje su, inače, dovoljno male da pripadaju mikroskopskom svetu.
No, postoje i veliki, makroskopski kvantni fenomeni. Šta ako je Deda Mraz jedan od njih?
(S.B./Vreme nauke)
—–
Ilustracija: depositphoto/rastudio
DEDA MRAZ PETKOM: Serija tekstova o fizici Deda Mraza zasnovana je na idejama iz kultnog naučnopopularnog teksta fizičara Marka Vojinovića „Deda Mraz kao makroskopski kvantni fenomen“. Ideja je da vam na primeru Deda Mraza, koji je svojom veličinom makroskopski objekat, demonstriramo inače teško razumljive zakonitosti kvantne mehanike koje uredno važe u svetu mikroskopskih čestica. Nigde se, naravno, ne tvrdi ništa o realnoj egzistenciji Deda Mraza – ne kažemo da on uopšte postoji. Ali, ni da ne postoji.