HIBAKUŠA

HIBAKUŠA

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu. Nebo je mirno – Hirošima je iz nekog razloga već mesecima pošteđena razornih bombardovanja koje pogađaju druge gradove.

Samo jedan američki B29A bombarder leti u visini i malo koga zabrinjava. Iz njega će, međutim, biti ispuštena bomba „Mali dečak“ koja će eksplodirati na visini od 680 metara iznad grada.

Bilo je 8.15 ujutru. Detonacija se dogodila u šesnaestoj sekundi ovog minuta. Do njegovog isteka odigrala se kataklizma, a grad star 500 godina iščezao je u čudovišnom belom oblaku.

Eksplozija atomske bombe bačene na Hirošimu proizvela je efekat ekvivalentan eksploziji 15.000 tona eksploziva TNT (15 kilotona). Atomski udar je tokom jednog minuta usmrtio 66.000 i ranio 69.000 civila.

Hirošima i Nagasaki, na koji je bomba bačena dva dana kasnije, jedini su gradovi koji su doživeli nuklearni udar. U specijalnom saopštenju od 6. avgusta 1945, Bela kuća je obavestila javnost da je „najveća bomba koja je ikad korišćena u istoriji ratovanja“ tog jutra bačena na „Hirošimu, značajnu japansku vojnu bazu“.

Mada su japanske vlasti započele raseljavanje preživelih, zbog radijacione bolesti do kraja 1945. ukupan broj žrtava narastao je na 140.000. Prema podacima grada Hirošime iz 2004, ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062. Oni koji su je preživeli, poput majke sa dečakom na slici, u Japanu su nazivani hibakuša, žrtve atomske bombe.

Dan pre atomskog napada na Hirošimu, 5. avgusta, u samoj završnici Drugog svetskog rata, dok su SAD vodile seriju bitaka sa Japanom, na ostrvo Tinijan u Pacifiku, gde se nalazila baza za ovu operaciju, stiglo je odobrenje predsednika Harija Trumana za atomski napad na Japan.

Pod komandom pukovnika Pola Tibetsa, bombarder “Enola Gej” sa dvanaest članova posade uzleteo je u dva ujutru po lokalnom vremenu. Četiri sata kasnije, pukovnik Tibets obavestio je posadu o ciljevima misije, kao i da se u avionu nalazi bomba sačinjena od uranijuma U235, nazvana „Mali dečak“, koja predstavlja najrazornije oružje u dotadašnjoj istoriji civilizacije.

U 7.25 japanski radar registrovao je kako se gradu približava američki bombarder i radio-vezom uzbunio okrug Hirošima. Međutim, nad gradom je bezazleno kružio samo jedan avion, činilo se da nema opasnosti. Bio je ponedeljak ujutru i stanovnici Hirošime započeli su svoje dnevne obaveze. Niko od 255.000 stanovnika grada nije mogao da očekuje pakao koji će uslediti.

S.B.

—–

Foto: Alfred Eisenstaedt – United States Air Force Historical Research Agency – Wikimedia