KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

Možda ste se upitali da li i drugi ljudi posmatraju i pamte svet na isti način. Da li njihovi mozgovi “beleže” okruženje, lica i događaje baš onako kako to i sami činite? U odsustvu sposobnosti čitanja misli, to je, bez sumnje, jedno od najstarijih pitanja – rani homo sapiensi su se mogli pitati da li svi jednako pamte scenu lova naslikanu na zidu pećine kao što će vas zanimati kako vaši prijatelji vide neku od reakcija na Fejsbuku.

Evo, na primer, Šerlok Holms. Pronicljiv i pedantan, inteligentan i kapriciozan, slavni detektiv koga je za potrebe serije kratkih priča u magazinu Štrand izmislio britanski pisac Artur Konan Dojl (1859 –1930), uz četiri Dojlova romana i pet zbirki priča, doživeo je na stotine filmskih i literarnih obrada. No, ako gledate bilo koju od njih sa nekom drugom osobom, da li ćete Holmsa i njegove postupke zapamtiti na potpuno isti način?

Iskustvo nam mahom govori da to ne može biti slučaj – koliko ste se samo puta osvedočili kako i vama najbliže osobe istu situaciju opisuju i pamte na poptuno drugačiji način (što je ponekad uzrok konfilkta ili bar omanje rasprave)? Ispostavlja se da ove “razlike u percepciji” dolaze iz nekih drugih uzroka i da nisu uopšte do različitog načina na koji se događaji pamte.

Mozak, po svemu sudeći, iste događaje beleži na isti način kod različtiih ljudi. U zapaženom istraživanju koje je pre tri godine vodila Dženis Čen sa Univerziteta Prinston u SAD pokazano je da ljudi jedno isto iskustvo ipak pamte i reprodukuju na isti način. U istraživanju “Shared memories reveal shared structure in neural activity across individuals” koje je objavljeno u časopu Nature Neuroscience testirana je grupa od 17 ispitanika kako bi se uporedile njihove memorije.

Ispitanici su gledali epizode u tom trenutku popularne BBC televizijske serije Šerlok, jedne od brojnih ekranizacija priče o slavnom stanovniku stana u Ulici Bejker 221B, dok su njihovi mozgovi snimani funkcionalnom magnetnom rezonatnom tomografijom (MRI).

Pokazalo se da posmatrane scene aktiviraju iste delove mozga i stvaraju potpuno identičnu strukturu kod svih 17 ispitanika – strukturu koja ima istu prostornu organizaciju, a koja je bila sličnija među ispitanicima koji su scene opisivali na sličniji način. U potonjem intervjuu, ispitanici su 40 minuta prepričavali šta su videli i pokazalo se da su, mada su koristili različite rečenice i opise, zapamtili iste detalje o Šerloku Holmsu.

“Sasvim elementarno”, rekao bi junak detektiv, ali je istraživanje sa Prinstona odmah otvorilo i neka vrlo kompleksna pitanja – na primer, da li se može načiniti sintetička memorija koja bi, ugrađena u različite mozgove, bila jednako upotrebljiva? Ilustracija prikazuje scenu iz jedne od Dojlovih priča kakve je u magazinu Štrand gdoinama crtao najpoznatiji Holmsov ilustrator, Sidney Paget (1860–1908).

S.B.

—–

Ilustracija: Sidney Edward Paget / Sherlock Holmes and Doctor Watson, Strand Magazine, 1892. – Wikimedia Commons