KAKO DA SE OPASULJITE

KAKO DA SE OPASULJITE

Naučnicima je potrebna vaša pomoć! Da, baš vaša! Jedno sjajno i više nego korisno istraživanje odvija se u Srbiji, a nedavno je došao trenutak da se u njega uključe i građani. O čemu se radi?

U uglednoj Laboratoriji za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, grupa istraživača već decenijama istražuje naizgled sasvim obične i dosadne insekte – pasuljev žižak. To je ona sitna bubica koja buši majušne rupe po pasulju, i koja pravi ogromnu štetu poljoprivredi.
 
Da rod pasulja ne bi ostao izbušen i neupotrebljiv za ishranu, poljoprivrednici su u borbi protiv žiška primorani da koriste insekticide. No, upotreba insekticida ima i svoje mane – oni mogu biti štetni po zdravlje ljudi, a istovremeno uz žiške uništavuju i razne druge insekte pa dramatično utiču na biodiverzitet.
 
U potrazi za drugačijem rešenjem za borbu protiv ovih štetnih insekata, četiri mlada istraživača, Mirko Đorđević, Uroš Savković, Sanja Budečević i Lea Vlajnić razvijaju jednu savremenu i neobičnu tehniku biokontrole žiška koja je neškodljiva za životnu sredinu i ljudsko zdravlje, a istovremeno deluje dugoročno i specifično – isključivo na žiške.
 
Objašnjenje je zapravo vrlo jednostavno. U školi smo učili da se DNK živih bića nalazi u svakoj ćeliji, zapakovana u ćelijsko jedro. No, u ćeliji postoje i organele mitohondrije koje imaju sopstveni, sasvim drugačiji genom, mitohondrijsku DNK. Ta mitohondrijska DNK nasleđuje se gotovo isključivo od majke.
 
Ove jednostavne informacije dovoljne su da razumemo sjajnu ideju koja je osnova projekta.
 
Zamislite sad da majka žižak nosi nekakvu genetičku mutaciju koja ima štetan efekat na mužjake, ali sasvim neutralan za ženke. Takve primere videli smo i kod ljudi kada u jednoj porodici muško potomstvo nasledi nekakvu genetičku anomaliju, dok se kod žena u istoj porodici ona ne iskazuje. Ovakav evolucioni proces je inače poznat kao „materinska kletva“.
 
Zamislimo sada da genetička mutacija koju majke žišci prenose na potomstvo čini da su mužjaci žiška sterilni, neplodni, a da istovremeno ženke ne ispoljavaju nikakve efekte. Šta bi se tada desilo? Majka žižak na svet bi donela neplodne sinove, dok bi ćerke samo prenosile „materinsku kletvu“ na dalje potomstvo. Sinovi bi tada ostali bez sopstvenog potomstva, a ćerke bi nastavile da se razmnožavaju prenoseći dalje istu mutaciju mitohondrijske DNK.
 
Šta bi se desilo sa populacijom žiška kad bi u nju pustili ovakve „trojanske“ ženke? Njihov broj bi se iz generacije u generaciju postepeno smanjivao, a time i potreba za insekticidima. Metoda je već oprobana kod jednog drugog insekta, vinske mušice, i dala je povoljne rezultate – sa svakom novom generacijom, populacija mušica smanjivala se za 8 odsto, pa istraživači imaju razlog da očekuju jednako uspešan ishod i kod žiška.
 
No, kako biolozi mogu da dođu do ženki koje nose baš ovakvu mutaciju mitohondrijske DNK? Tu upravo dolazimo do objašnjenja koja vrsta pomoći građana je potrebna istraživačima. Naime, ovakve prirodne mutacije mitohondrijske DNK kod žiška su izuzetno retke i da bi ih pronašli, istraživači moraju da urade skrining velikog broja jedinki prikupljenih sa najrazličitijih lokacija širom Srbije.
 
Kako bi utvrdili koliko je rasprostranjen žižak i kako bi analizirali genetičku varijabilnosti populacija, tim koji vodi projekat „Opasulji se“ poziva građane da im – poklone svoje žiške!
 
U našoj zemlji inače takozvana građanska nauka (citizen science) još je u povoju – to je mogućnost da se građani aktivno uključe u proces istraživanja – da prikupljaju podatke, analiziraju ih i interpretiraju radeći sa naučnicima. Dok istraživači dobijaju više nego korisnu pomoć, građani, s druge strane, uče o metodologiji naučnog rada, doprinose demokratizaciji nauke, podižu nivo naučne pismenosti i promovišu nauku.
 
Ukoliko među zrnima neprskanog pasulja iz bašte ili sa pijace uočite žiške, i želite da se uključite u ovaj istraživački projekat, kontaktirajte istraživače na mejl adresu info@opasuljise.rs ili na telefon 011/207-8376 kako bi dogovorili preuzimanje. Istraživači će vam poslati materijal, uključujući i plastičnu tubicu sa 1 ml 96 % alkohola u koju se smešta uzorak. Rezultati istraživanja i lokacije sa kojih stižu insekti se objavljuju na mapi na sajtu www.opasuljise.rs.
 
Tekst: Marija Đurić
 
Foto: Opasuljise.rs
 
—–
Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs