KINESKA SOBA

KINESKA SOBA

Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite. Zapravo, ne shvata ni šta je tema razgovora.

Recimo da tako razgovarate sa mašinom. To je zapravo uobičajena stvar. No, ukoliko bi mašina mogla da uverljivo simulira inteligentan razgovor, kad bi na primer bila mnogo, mnogo uverljivija od ignorantna iz vašeg razgovora, što nije nemoguće, da li bi to nužno značilo i da bi razumela sam razgovor?

Ovo pitanje iniciralo je i danas atraktivan misaoni eksperiment američkog filozofa Džona Serla koji je svojevremeno poslužio kao jedan od ključnih argumenata u diskusiji protiv veštačke inteligencije (AI) u drugoj polovini 20. veka. On je bio doveo do tadašnjeg jačanja gledišta o tome da je AI nemoguća i do takozvanog ledenog doba kibernetike.

Naime, u misaonom eksperimentu iz 1980. godine nazvanom „Kineska soba“, Serl je zamislio sebe kako u jednoj prostoriji, oponašajući računar, izvršava nekakav program.

Taj program simulira ponašanje čoveka koji govori na kineskom, i koji oponaša čoveka kome je kineski jezik maternji. Ispred prostorije u kojoj je Serl nalaze se ljudi koji mu pod vrata ubacuju papire sa kineskim slovima, a on, iako mu to izgleda kao nekakav švrakopis, zahvaljujući programu uspeva da im odgovori na pitanja s papira na savršenom kineskom.

Da li mašina bukvalno razume kineski ili samo simulira sposobnost da razume kineski? Ova prva pozicija bila bi, kako je Serl zaključio, „jak AI“, dok je druga „slab AI“.

Serl se onda zapitao i da li veštačka inteligencija zaista postoji, ukoliko kompjuter samo zahvaljujući odgovarajućem programu navodno razume i može da misli. Ako Serl ne razume kineski, a govori ga, to bi onda trebalo da znači da ni kompjuter ne razume to što radi. Serl je zaključio da računar nema ni um ni sposobnost razumevanja, bez obzira na to koliko inteligentno deluju njegovi odgovori ili ponašanje.

Program, prema Serlu, ne stvara um, niti je dovoljan za um.

M.Đ./S.B.

—–

Ilustracija: Depositphoto/Masha Tace