KROKODILOVA DILEMA

KROKODILOVA DILEMA

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca. Ova logička zver lagano i naizgled bezazleno izvire iz basnolike priče koja je bila poznata još Starim Grcima.

U toj priči, tiho i neočekivano, krokodil isplivava iz Nila i otima dete Egipćanki koja se šetala rečnom obalom. Majka potom traži od gmizavca da joj dete vrati. Na to krokodil, koji osim užasne, životinjske naravi, ima i filozoske pretenzije, odgovara: „Vratiću ti dete ako i samo ako tačno pogodiš šta ću da uradim“.

Egipćanka sada razmišlja. Ako kaže „Vratićeš mi dete“, stvar je za nju sasvim nepredvidljiva, ali je sve u skladu sa logikom. Ako joj krokodil vraća dete, ona je ne samo pogodila nego i ispunila krokodilov uslov, tako da dobija dete nazad u skladu sa logikom. Ako krokodil neće da joj vrati dete, stvar je nesrećna, ali logična – promašila je i prema uslovu, krokodil zadržava dete, a Egipćanka može samo da se nada kako ga nije pojeo, nego ga podučava logici.

Međutim, stvar postaje zanimljiva i logički izazovna ako majka krokodilu kaže „Nećeš mi vratiti dete“. Ako on neće da joj vrati dete, ona je ispunila uslov, ali zbog toga krokodil koji joj neće vratiti dete krši dato obećanje da će ga vratiti ako je uslov ispunjen. Sa druge strane, ako hoće da dete vrati Egipćanki, krokodil joj tada vraća dete iako ona nije ispunila uslov pošto je rekla da ga neće vratiti.

Šta Egipćanka treba da uradi?

Zapravo, ne postoji razrešenje. Krokodilova dilema, ma kako bila primaljiva za promišljanje, može vas uvesti u glavobolju, dok će neku mašinu sasvim obeshrabriti – ne samo da ne postoji recept da sigurno spasete dete, nego ona pokazuje i da postoje evidentna ograničenja logike. Pokušajte, uostalom, da razmislite – uz upozorenje da je dilema već hiljdama godina poznata kao nerešiv paradoks.

Krokodilova dilema inače spada u porodicu paradoksa kojoj pripada i Paradoks lažova (lažov kaže Ja lažem) koji ima brojne varijante i koji su besomučno izučavali matematičari i logičari, što je dovelo ne samo do zanimljivih interpretacija, nego pomoglo i u promišljanju Gedelove teoreme o nekompletnosti matematičke logike.

Po narativnoj strukturi, Krokodilova dilemma je slična i prilično složenom Paradoksu obešenog. U svojim radovima u 19. veku dilemu navodi nemački filozof Karl fon Prantl, ali je za istoriju ideja najznačajnija njena vezanost za koncept takozvanog meta-znanja, odnosno znanja o znanju. Nekonzistentnost nekih logičkih situacija koje uključuju meta-znanje uočio je neobični američki filozof i matematičar Ričard Montegju (1930–1971).

S.B.

—–

Ilustracija: Depositphotos/Littlepaw