NIKOTIN

NIKOTIN

(Rizici*) Ljudi uzimaju nikotin vekovima i milenijumima, mnogo duže od cigareta koje su postale globalni proizvod tek sredinom prethodnog veka. Neprijatna, masovna navika paljenja izmrvljenih listova duvana umotanih u papir, na temperaturi gorenja od oko 800 do 900 stepeni Celzijusa, oslobađa – kao i svako drugo nepotpuno sagorevanje – gust dim u kome se nalazi nikotin, ali i obilje opasnosti kako za pušača, tako i za njegovu okolinu.

Danas se pouzdano zna kako je svaka peta smrt od uzroka koji su se mogli izbeći izazvana – pušenjem. Da li je to zbog nikotina?

Kada bi cigareta gorela otvorenim plamenom, brzo i uz dovoljno kiseonika, ne bi bilo dima, ali ni nikotina, pa bi za pušača stvar bila besmislena. No, dim iz žara cigarete, dobijen nepotpunim sagorevanjem celuloze, koji pušač uvlači u pluća sadrži opasni ugljen monoksid i na hiljade drugih supstanci, od kojih su mnoge dokazano kancerogene i opasne po zdravlje. Konzumenti duvana, međutim, uvlače cigaretni dim ne da bi uzeli sve te materije, već isključivo da bi uneli samo nekoliko miligrama jednog od gorenjem oslobođenih jedinjenja – nikotina.

Nikotin je po svojoj strukturi alkaloid koji se nalazi u listiovima porodice biljaka Solanaceae, među kojima je i duvan čiji su osušeni listovi prikazani na fotografiji. Mada je u izuzetno velikoj količini otrovan i ključni je razlog zavisnosti od cigareta, sam nikotin zapravo nije kancerogen, niti je u studijama povezan sa rakom pluća i drugim bolestima od kojih pušači oboljevaju.

I dok, zbog više kancerogenih supstanci u dimu, cigarete predstavljaju ozbiljan rizik za oboljevanje od raka, od 1999. godine, otkako se tome poklanja posebna pažnja, ni u jednoj studiji nisu pronađeni takozvani epidemiološki nalazi da nikotin sam po sebi izaziva rak.

Kohranova studija iz 2012, kao i veći broj drugih koje se pojavlju skoro svake godine, pokazala je da nikotin ne utiče značajno ni na kardiovaskularna oboljenja. Međutim, upravo je nikotin onaj sastojak cigareta koji više nego dokazano izaziva zavisnost.

Žudnja za nikotinom je drevne narode Južne Amerike privukla duvanu, koji se uzgaja i koristi bar 3000 godina. Duvan stiže u Evropu 1560. godine, kada ga na francuski dvor donosi diplomata Žan Nikot, po kome je nikotin dobio ime. Jedinjenje će biti sintetisano iz duvana u 19. veku, kada će, naročito posle Krimskog rata, početi da se razvija praksa motanja i paljenja cigareta. Nakon Drugog svetskog rata pušenje će postati globalni fenomen.

Nikotin je izuzetno snažan parasimpatomimetik, što je naziv za lekove ili otrove koji deluju putem stimulacije takozvanog parasimpatičkog nervnog sistema. Potrebno je oko sedam sekundi da nikotin iz pluća krvlju stigne do mozga pušača. U nervnim ćelijama nikotin stimuliše takozvani nikotinski acetilholinski receptor, što izaziva sve one efekte koje pušač oseća.

Veći broj studija pokazuje da je ova osobina nikotina duboko ukorenjena u to kako mozak radi i povezana sa delovanjem na mehanizam pažnje. Da bi se fokusirao na neki konkretan detalj, nečije reči, lik ili tekst, a pritom zadržao sposobnost da u svakom trenutku proširi pažnju na prostoriju ili okruženje (naročito ako se pojavi kakva opasnost), ljudski mozak neprekidno koristi ovaj mehanizam.

Prema istraživanju koje dr Pol Njuhaus iz Vanderbilt centra za kognitivnu medicinu predstavio na ovogodišnjoj konferenciji GFN u Varšavi, ova osobina nikotina objašnjava zašto on ima pozitivne efekte kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i drugim neurološkim poremećajima.

Nikotin kod pušača istovremeno stvara osećaj opuštenosti, oštrine i koncentracije, uz opšte umirujuće dejstvo na nervni sistem, ali i potrebu koja se kasnije ne može tako lako zameniti. Žudnja za nikotinom je parametar koji naučnici u laboratorijama mere prilikom studija alternativnih načina pušenja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova žudnja je dovela do toga da danas na svetu puši oko 1,1 milijardi ljudi, odnosno svaki sedmi čovek na planeti. Godišnje se na svetu proizvede oko 5,5 hiljada milijardi cigareta. Uprkos izuzetno snažnoj globalnoj kampanji protiv pušenja, zabranama i oznakama na paklicama, ukupan broj pušača se i dalje praktično ne menja. Mada je na Zapadu broj pušača počeo da se smanjuje, on se ubrzano povećava u nerazvijenom delu sveta.

„Mada je ostavljanje pušenja najbolja opcija za pušače koji žele da smanje rizik od bolesti, prelazak na uređaje kojima se greje duvan je bolja opcija nego nastavak pušenja“, kaže dr Kristijel Haziza, šef kliničkih studija u PMI naučnom centru The Cube u Švajcarskoj koja je na istoj GFN konferenciji predstavila poslednje rezultate o poboljšanjima kod pušača koji više ne sagorevaju duvan.

Na ovome se temelji takozvana harm reduction ideja. Britanski istraživač Majkl Rasel, koji se smatra ocem ovog danas globalnog pokreta, ukazivao je još pre nekoliko decenija da se malo može postići zabranama. Ako ljudi već ne žele da ostave nikotin, a najveći rizik potiče od sagorevanja, šteta od cigareta mogla bi se smanjiti promenom načina na koji se nikotin unosi u organizam.

Nema sumnje kako je, u tolikoj smesi supstanci u duvanskom dimu, nikotin ključni razlog zašto ljudi puše i sebe izlažu opasnosti. On je osnovni izvor uživanja, strasti i zadovoljstva, ali i uzrok ovisnosti korisnika zbog čega se broj pušača u suštini ne smanjuje. Raselova ideja, koje dobija sve više poklonika jeste da bi sa razvojem novih tehnologija ljudi mogli nastaviti da uživaju u nikotinu, ali na manje štetan način za sebe i okolinu.

Budući da ključni zdravstveni problem predstavljaju supstance koje se oslobađaju gorenjem, poslednjih godina sve više ljudi na Zapadu cigaretu zamenjuje aerosolom sa nikotinom, na čemu je zasnovana takozvana elektronska cigareta koja je postala izuzetno popularna u Velikoj Britaniji, al ii drugim delovima sveta.

Sve popularnija alternativa su i moderni uređaji kod kojih duvan ne sagoreva nego se samo greje na nižoj temperaturi, čime se unosi nikotin, ali se značajno smanjuje unos drugih, kancerogenih supstanci. „IQOS dramatično smanjuje unos štetnih materija, a biološke markere pomera u istom onom smeru u kom se oni kreću kod ljudi koji ostavljaju cigarete“, tvrdi dr Haziza.

Od nedavno su se i na našem tržištu pojavili ovakvi uređaji za grejanje duvana.

N.K.P.

—–

Fotografija: Depositphotos/Branex

*Ova priča o rizicima nastala je kao naučnopopularni materijal u okviru projekta Harm Reduction Initiative.