PET GODINA NA BRODU BIGL

PET GODINA NA BRODU BIGL

„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina. Kasnije slavni prirodnjak i autor knjige „O poreklu vrsta putem prirodne selekcije“ koja se evo već 159 godina redovno doštampava u svim zemljama sveta, zapravo se najviše zanimao za gliste, ali je, ocu za ljubav pokušao da uči medicinu i – odustao. Okušao se i u pravu, ali je na kraju završio bogosloviju i čekao ga je posao u sesoskoj parohiji.

Baš u to vreme Darvin, dvadesetdvogodišnji momak, dobio je ponudu da bude saputnik na vojnom istraživačkom brodu Bigl i da pravi društvo godinu dana starijem kapetanu broda Robertu Ficroju „kome je čin branio da se druži s bilo kim ko nije džentlmen“, piše Bil Brajson u naučnopopularnoj knjizi „Kratka istorija bezmalo svačega“.

Ficroj je, navodno, Darvina odabrao za kompanjona zbog oblika njegovog nosa „koji odražava dubinu karaktera“. Ficroj je imao dva motiva za to putovanje koje je trajalo pet godina i dva dana. Poslat je da izradi mape priobalnih voda, ali je usput želeo da traga za dokazima koji bi potvrdili da je svet nastao onako kako je to opisano u Bibliji. Iako je Darvin „na papiru“ bio idealan saputnik, njegov vrlo, u najmanju ruku ležeran odnos prema ovoj temi stvorio je trajni sukom među dvojicom mladića.

No, Darvin je, bez obzira na taj odnos sa kapetanom Bigla, kao i zato što su njih dvojica na brodu delili malenu kabinu koja je odzvanjala tokom njihovih dramatičnih svađa, ovih pet godina – od 1831. do 1836. – dobro iskoristio i kasnije govorio kako su to bile najznačajnije godine njegovog života.

„Darvin je iskusio dovoljno pustolovina za čitav život i prikupio brdo uzoraka, dovoljno da zahvaljujući njima stekne ugled i ima godinama čime da se bavi. Otkrio je veličanstveno nalazište džinovskih drevnih fosila, uključujući i najboljeg Megaterijuma do danas otkrivenog (džinovski lenjivac iz južne i centralne Amerike, veličine slona, koji je izumro pre više od 10.000 godina – prim. aut.); preživeo je smrtonosni zemljotres u Čileu; otkrio novu vrstu delfina koju je s dužnim poštovanjem nazvao Delphinus fitzroyi; sproveo marljiva i korisna geološka istraživanja u Andima i razvio novu i veoma cenjenu teoriju o formiranju koralnih sprudova… Nešto što darvin na svom putovanju nije uradio bilo je izvođenje teorije evolucije“, opisuje Brajson.

Bigl je plovio od Engleske do Južne Amerike, a zatim ispod Australije, Azije i Afrike, da bi se opet, preko Južne Amerike vratio u rodnu Englesku, koju Darvin, nakon ovog putovanja, više nikad nije napustio. Vratio se 1836. a svoja saznanja i zaključke koje je sumirao u knjizi „O poreklu vrsta putem prirodne selekcije“ objavio je tek 23 godine kasnije.

(M.Đ.)
—–
Ilustracija: HMS Bigl u Tiera del Fuego u Južnoj Americi. Slika Konrada Martensa.