POPODNE SA ANDRIĆEM

(Uz Sajam knjiga) “Kada sam se vraćao sa svoje svakodnevne šetnje, čekalo me je veliko neslućeno iznenađenje: presrela su me dva mlada novinara i čestitali mi. Nisam mogao da poverujem. Rekli su mi: popnite se samo gore. Pun je stan novinara”, ispričaće sedamdesetogodišnji Ivo Andrić kako je, u jesen 1961. godine, saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Pedeset godina kasnije otvorena dokumentacija Nobelovog komiteta pokazuje da su Andriću tog oktobra konkurencija bili pisci Dž.R.R. Tolkin i Džon Stajnbek.

Kad je vest o našem prvom Nobelovcu stigla u Beograd, veliki pisac je, po svom dobro poznatom običaju, lep oktobarski dan provodio u šetnji po gradu. U stanu na adresi Proleterskih brigada 2 (danas u ulici Andrićev venac), Andrić je već nekoliko godina živeo sa suprugom Milicom Babić. Tu ga je, pored novinara, sačekao i otpravnik poslova švedske ambasade koji mu je i zvanično saopštio odluku Švedske akademije nauka.

Fotografija je nastala tokom dugog oktobarskog popodneva koje je autor romana „Na Drini ćuprija“ i „Travničke hronike“ proveo sa novinarima i mladim piscima koji su došli da proslave ovaj trijumf jugoslovenskih književnosti. Istog dana će se, prvi put javno, Andrić slikati sa Milicom, sa kojom se tri godine ranije venčao, nakon skoro trideset godina tajne ljubavi. Sa njom će se 10. decembra i zaputiti u Stokholm na dodelu nagrade.

Pored toga što njegovo delo ima nesagledivi uticaj na srpsku književnost, ali i na kulturu drugih naroda Zapadnog Balkana, Andrić je i lično doprineo razvoju ustanova kulture (novčani deo Nobelove nagrade je u dva dela poklonio bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine). Odigrao je i presudnu ulogu pri osnivanju Muzeja savremene umetnosti koji se sada iznova, obnovljen, otvara u Beogradu.

Andrić je bio među onima koji su podsticali pokretanje Sajma knjiga. Otvoren u Zagrebu 1956. godine, a sledeće 1957. preseljen u Beograd, Sajam će postati treći po veličini u Evropi i izrasti u jedan od najvećih i najvažnijih književnih događaja u regionu. Nažalost, Sajam je danas ne samo kulturni, izdavački i naučni događaj, nego i poprište svakojakih sukoba, ali upravo je zato, u Andrićevom duhu, prava slika našeg kulturnog mentaliteta.

„Već na prvi, površan pogled može se videti želja da Sajam bude otvoren prozor sa dvostrukim vidikom, sa vidikom za našeg čoveka u strani svet knjige i vidikom za stranca na put i razvitak knjige u književnostima naših naroda“, rekao je Andrić 1970. godine. Ako se narednih dana zaputite na Sajam, pokušajte da potražite neki od ovih vidika.
(S.B.)