RINOCERUS

RINOCERUS

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane. U to vreme, nosorog u Evropi nije bio viđen vekovima – o njemu se govorilo kao o nekakvoj mitskoj zveri, na isti način kao i o jednorogu.

General Afonso de Albukerk, guverner portugalske Indije početkom 1514. godine razmenjivao je diplomatske poklone sa sultanom Muzafarom Šahom II, a jedan od poklona koji je dobio bio je živi nosorog. Životinja, nazvana Genda, brodom je od Indijskog okeana oplovila celu Afriku prošavši kraj Rta dobre nade, zatim nastavila kroz Atlantik ka severu, da bi nakon 120 dana putovanja u maju 1515. godine stigla u Lisabon. Mada nosorog nije bio jedina egzotična životinja na ovom brodu, njegov dolazak u Evropu uticao je na niz dešavanja i posledično ostvario neslućeni uticaj na umetnost tog doba.

Nosorog je iskrcan u blizini Belem kule kraj Lisabona, čija je gradnja tek počela. Pojavljivanje životinje je privuklo brojnu publiku i izazvalo ogromno uzbuđenje, toliko da je na uspomenu na ovaj događaj predivna lisabonska građevina ukrašena gargojlima u obliku nosoroga.

Pre nego što je prenet u menažeriju portugalskog kralja Manuela, nosoroga su pregledali i učeni ljudi tog doba, a ubrzo su Evropom počela da putuju pisma u kojima se govorilo o fascinantnom biću sa neobičnim rogom i kožom nalik oklopu. Kako se pričalo da su slonovi i nosorozi veliki neprijatelji, kralj Manuel je ubrzo poželeo da organizuje borbu ovih životinja – obe je sada imao u sopstvenoj menažeriji. No, izbezumljen bukom iz gledališta, slon je odmah napustio borilište.

Nosorog je u Lisabonu boravio svega do decembra te 1515. godine, kada je kralj odlučio da životinju ukrašenu zelenom ogrlicom i cvećem pošalje papi Leu X u Rim. Papa je ranije već bio dobio od kralja Manuela belog slona iz Indije, kojim je bio fasciniran, pa je kralj očekivao da će nosorog još više umiliti moćnog papu. Nosorog i drugi vredni pokloni ipak su bili mala cena kojom je kupovano pravo na nove teritorije na Dalekom istoku, koje su sada otkrivane zahvaljujući Vasku de Gami.

Na putu do Rima, brod sa nosorogom je na kratko zastao u Marselju kako bi francuski kralj Fransoa I video životinju. Krajem januara 1516. godine brod sa dragocenim teretom nastavio je plovidbu ka Rimu. Nosorog je, kao i obično, bio vezan lancima za noge, dok su lanci bili zakovani za palubu kako bi životinja ostala mirna. No, pred obalom Italije naišlo je veliko nevreme – u brodolomu koji je usledio vezani nosorog nije mogao da se spase. Njegov leš nađen je nešto dalje uz obalu, a zatim vraćen u Lisabon kako bi bio prepariran. Dalja dešavanja nisu sasvim pouzdana. Pominje se da je preparirana životinja možda odneta u Rim, ili da je završila u Firenci u porodici Mediči iz koje je potekao papa Leo. Možda je pak stradala u požaru nakon velike Pljačke Rima 1527. godine.

Kako bilo, još dok je nosorog bio živ, i u Lisabonu, u jednom pismu nepoznatog autora povodom događaja kod Belem kule, poslatom udruženju trgovaca u Nirnbergu, uz opis životinje je stigla i skica nosoroga. Pismo je došlo u ruke nemačkog umetnika Albrehta Direra, koji je prema skici iz pisma nacrtao mastilom crtež nosoroga. Direr je zatim napravio drvorez nosoroga koji je imao detaljnu inskripciju. U njoj se navodi kako je moćni kralj Manuel doveo životinju iz Indije nazvanu nosorog i kako je to njena verna slika. Životinja veličine slona, ali sa kraćim nogama, prekrivena je debelim krljuštima boje kornjače, i gotovo je nemoguće povrediti je, napisao je Direr. Svoj veliki rog oštri od kamen, a njen smrtni neprijatelj je slon kome nosorog u napadu rogom rascepa stomak. “Priča se da je nosorog brz, plahovit i lukav”, dodaje Direr na kraju opisa.

Iako Direrov nosorog nije verna slika životinje, takvim je smatran najmanje sledeća dva ili tri veka tokom kojih je nastalo mnogo kopija njegovog dela. U međuvremenu, u isto vreme kada nastaje Direrov nosorog, nemački umetnik Hans Burgkmar napravio je vrlo sličan drvorez – nije poznato da li je lično video živog nosoroga u Lisabonu, da li je radio na osnovu iste skice iz pisma koju je i sam Direr video, ili na osnovu Direrovog rada. Kako bilo, i pored postojanja vrlo sličnog, čak i preciznijeg i vernijeg Burgkmarovog drvoreza, Direrov je poslužio za pravljenje velikog broja kopija koje su bile vrlo popularne i cenjene u Evropi.

I pored mnoštva putovanja na Daleki istok, nosorog u Evropu nije kročio narednih šest decenija – sasvim dovoljno da se mit o čudesnom nosorogu raseje po čitavom svetu. U međuvremenu, u prirodnjačkim spisima pojavljuju se skice i opisi ove životinje nastali na osnovu Direrovog rada. Vladar Firence Alesandro di Mediči ga je uz moto “Ne vraćam se bez pobede” iskoristio za svoj amblem. Širom Evrope, u Parizu, Pizi, Madridu i drugim gradovima, niču statue nosoroga po uzoru na Direrovog, koje slave snagu, moć i vladare. Sve do Drugog svetskog rata ilustracija je korišćena za ilustrovanje nosoroga u brojnim udžbenicima iz biologije.

M.Đ.
—–

FOTO: Ilustracija prikazuje nosoroga – rad Albrehra Direra, nastao 1515. godine.