SVI MARSOVI ROBOTI

SVI MARSOVI ROBOTI

(U fokusu) Još jedan brod poleteo je ka planeti Mars. Američka Nacionalna administracija za svemir i aeronautiku, NASA, pomoću rakete Atlas V, rano ujutru u subotu, 5. juna, iz vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji lansirala je brod InSight čiji je cilj da ispita šta krije unutrašnjost Crvene planete. Kad do kraja novembra InSight bude prevalio stotine miliona kilometara puta, biće to petnaesta robotizovana misija koju su ljudi poslali na Mars.

Na Mars nije leteo nijedan brod sa ljudskom posadom i to se neće dogoditi bar još dve decenije, ali su planetu više puta osvajale ovakve robotizovane sonde. Ako bi kakav slučajni ili namerni posetilac Marsa sada krenuo unaokolo po brdima, ravnicama i kraterima, pa pokušao da pronađe sve te robote sa Zemlje, naišao bi na više slomljenih, oštečenih, u tlo zakopanih skalamerija, ali i nekoliko njih u dobrom stanju, kao i dva robota koja rade, kopaju tlo, živahno cunjaju okolo i u kontaktu su sa matičnom planetom.

Koji ljudski roboti su do sada otišli na Mars?

U poslednjih 45 godina više nacija okušalo je sreću sa slanjem sondi na Mars, ali su bez sumnje u tome bili najuspešniji Amerikanci, kojima po tradiciji još od početka svemirske ere, osvajanje Marsa predstavlja prvi i ultimativni cilj istraživanja svemira. Nakon napuštanja Zemljinog gravitacionog polja i potom dugog, višemesečnog puta, samo sletanje na Mars se pokazuje kao nimalo jednostavan zadatak koji mnogi od robota istraživača jednostavno ne uspevaju da prežive.

Era osvajanja Marsa počela je upravo tako, udesima iz 1972. godine. Sovjetski savez se, naime, tada prvi okušao sa po tonu teškim sondama Mars 2 i Mars 3, od kojih se prva razbila pri udaru u tlo, a druga je nakon sletanja izgubila komunikaciju sa Zemljom. Naredna sovjetska misija, Mars 6, predstavljala je dvostruko lakša sonda koja je uspela da 224 sekundi emituje signal, ali je izgubila kontakt pre nego što je dodirnula tlo.

Nakon ovih sovjetskih neuspeha, američke misije Viking 1 i Viking 2 iz 1976. godine bile su potpun uspeh – obe letelice su se spustile na Mars i godinama potom bile operativne – Viking 2 je slao podatke o okruženju u Utopia Plantia sve do 1980, a Viking 1 čak do 1982. godine. Sa ovim iskustvom, Amerikanci su uspeli da donekle uspešno ponove misiju na Mars 1997. godine kad je Mars Pathfinder bio operativan 82 sola, odnosno 82 Marsova dana (koji je od Zemljinog duži za oko 40 minuta).

Međutim, kad je 1999. godine NASA ponovo krenula na Mars, doživela je dva uzastopna neuspeha – misije Mars Climate Orbiter i Mars Polar Lander, uz prateći Deep Space 2, uništeni su u atmosferi Marsa. Nakon ovog usledio je prvi od dva velika evropska neuspeha na Marsu – britanska sonda Bigl 2 uspela je da sleti na cilj u Isidis Plantia, ali nije mogla da raširi solarne panele i potom se ugasila.

Amerikanci su 2004. uspeli da na Mars spuste jednu do najuspešnijih misija – Mars rover Spirit koji je bio operativan i hodao unaokolo punih 2200 sola, sve do 2010. godine. Četiri godine kasnije, 2008. NASA će uspešno na Mars spustiti i rover Feniks, ali će on raditi daleko manje, oko pola Zemaljske godine.

Evropa se 2016. ponovo okušala sa svojim robotom – u zajedničkoj misiji sa Rusijom, ESA je na Mars uputila Skjapareli EDM sondu, ali je ona najverovatnije oštećena pri sletanju, budući da se nakon slanja telemetrije, nikada više nije javila ni Starom kontinentu, niti ikom drugom.

Danas su dve NASA robotizovane sonde još uvek žive i kreću se po Marsu. Sonda Oportjuniti spuštena je na Mars još 2004. godine u Meridiani Planum i operativna je rekordno dugo – više od 5000 sola. Sonda Kjurioziti šeta unaokolo po krateru Gale od 2012. i još uvek na Zemlju šalje dragocene podatke i fotografije.

Uskoro će im se, ako bude uspešna, pridružiti i sada lansirana sonda InSight. NASA očekuje da će brod na tlo Marsa sleteti 26. novembra. Opremljen raznovrsnim alatkama i instrumentima, InSight će prikupljati podatke o sastavu, temperaturi u unutrašnjosti planete, kao i seizmičkoj aktivnosti, odnosno “marsotresima”. NASA fotografija prikazuje InSight mnogo pre lansiranja, na testiranju u takozvanoj čistoj sobi u Denveru.

S.B.

—–

Foto: NASA Jet Propulsion Laboratory