TRI SLEPA MIŠA

TRI SLEPA MIŠA

Tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu, kažu poznavaoci ovih životinja, potekla je upravo sa naših prostora i nije se raširila ni u susedne države

. Čak, oni koji se bave proučavanjem slepih miševa kažu da među svim bliskim susretima sa ovim životinjama, što u pećinama što na drugim mestima, nije zabeležen nijedan vezan za petljanje u kosu što je, inače, usput, anatomski nemoguće za ovu životinju.

No, ovo je samo jedan od mnoštva mitova vezanih za slepe miševe. Priča se da piju krv i ujedaju, da su gluvi, slepi, a i da imaju veze sa grofom Drakulom.

Što se pijenja krvi tiče – to je apsolutno tačno, ali važi samo za 3 od oko 1200 vrsta slepih miševa. Ove tri vrste slepog miša vampira žive u Južnoj Americi i teže svega 40 grama, ali za 20 minuta mogu da popiju 20 grama krvi, uglavnom stoke ili nekog drugog sisara. Međutim, nijedna od evropskih niti neka od oko 30 vrsta slepih miševa koje se sreću u Srbiji ne ujedaju i ne piju krv, već love sićušne insekte, mušice, komarce i slično. Mnogi slepi miševi čak preferiraju voće.

No, verovatno najveća zabluda u vezi sa slepim miševima jeste tvrdnja iz njihovog imena – da su slepi. Takva ideja potiče od njihove sposobnosti eholokacije. Naime, slepi miš u mraku funkcioniše pomalo nalik ultrazvučnom aparatu – on odašilje ultrazvučne impulse koji se odbijaju od tela u okolini, a slepi miš dobija povratnu informaciju na osnovu koje stvara sliku o izgledu prostora u kom se kreće. (O tome kako je zahvaljujući istraživanjima jezivog italijanskog sveštenika otkrivena eholokacija kod slepih miševa, čitajte u posebnom tekstu Nauke kroz priče “Gospodar slepih miševa” – http://naukakrozprice.rs/gospodar-slepih-miseva/).

Kao i drugi sisari, slepi miševi nose mladunce u stomaku, a kada se beba rodi, majka je doji. Slepi miševi su, uostalom, jedini pravi leteći sisari.

U Srbiji su zaštićena vrsta. Zabranjeno je hvatati ih, ubijati, maltretirati. Veoma su važni za životnu sredinu jer su najvažniji regulatori brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Da nema slepih miševa, zaprašivanje komaraca nam ne bi mnogo pomoglo da se otarasimo tih insekata. Takođe, slepi miševi ne stvaraju baš nikakvu štetu po čoveka. Ne uništavaju zgrade u koje se naseljavaju, ne oštećuju materijale kao miševi i pacovi, ne preturaju po kuhinji i ne ujedaju, a nisu poznati ni kao prenosioci zaraznih bolesti.

Ali, šta ćete raditi ako usred noći slepi miš uleti u vaš stan? Samo u Beogradu tokom toplijeg dela godine stotine ljudi muku muče sa ovim problemom. Slepi miševi uleću kroz prozore u osvetljene prostore, uglavnom jureći nekog insekta, ili sasvim slučajno. Uglavnom bivaju zatečeni, baš kao i stanari. Nastaje panika, ljudi viču, beže, lupaju vratima ili pokušavaju da ga ulove.

No, stručnjaci kažu da upravo tu nastaje još veći problem. Najvažnije je ne paničiti jer će slepi miš da se uplaši i dezorijentiše. Najbrže će izaći iz sobe ako je i vi napustite, ili ako se umirite i obavezno ugasite svetlo.

Ukoliko je povređen ili iz nekog drugog razloga treba da ga uhvatite rukama, obavezno stavite rukavice ili ruke umotajte u neku krpu jer slpi miš u pokušaju samoodbrane može pokušati da vas ujede. U slučaju nedoumica možete se obratiti Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

M.Đ.

Prema tekstu istog autora objavljenom u Vremenu br. 1135.

—–

FOTO: Depositphotos/EcoPic