VEŠTAČKA KRV
Tokom poslednjih nekoliko stotina godina, bilo je mnoštvo pokušaja da se čovekova krv zameni nekom drugom tečnošću. Bilo je eksperimenata sa biljnim sokovima i krvlju ovaca, urinom, pa čak i pivom, a dugo se verovalo da bi izmena krvi mogla da izmeni ličnost čoveka. Kako bi izlečili azijsku koleru, 1854. godine lekari su pacijentu u krvotok ubrizgali mleko, smatrajući da će ono pomoći u regeneraciji belih krvnih zrnaca. Iako zvuči čudno, zabeleženo je da se jedan broj pacijenata lečenih na ovaj način oporavio, ali ubrizgavanje mleka u krvotok ipak nije doživelo širu rasprostranjenost.
Testovi izvedeni na žabama pokazali su da ove životinje mogu da nastave da žive neko vreme ukoliko im se odstrani sva krv i zameni slanim rastvorom. Kasnije se ispostavilo da žabe jednako dugo mogu da žive i ako im se samo odstrani krv i ne ubrizga nikakva druga tečnost u krvotok.
Ovo su bili samo neki od pokušaja tokom istorije da se pronađe zamena za čovekovu krv. Nestašica krvi za transfuziju, kao i visok rizik da je ona inficirana nekom bolešću, nagone naučnike da i danas tragaju za odgovarajućom zamenom – veštačkom krvlju koja bi mogla da se stvara u neograničenim količinama.
Svake godine broj donatora i količina donirane krvi pomalo opada, dok se potreba za krvlju značajno povećava. Istraživači napominju da kreiranje odgovarajuće veštačke krvi ipak neće označiti kraj donacija, ali da bi ona ipak mogla da ima velike prednosti u brojnim situacijama – odgovara svim krvnim grupama, može godinama da stoji na sobnoj temperaturi pre upotrebe, mogla bi u nekom trenutku, usled masovne proizvodnje, da postane znatno jeftinija od ljudske krvi…
No, veštačka krv je, pre svega – bezbedna. To možda nije veliko pitanje u razvijenim državama, ali upotreba veštačke krvi mogla bi da ima ogromnu korist u južnoafričkim zemljama, posebno u Nigeriji, gde gotovo 40 odsto stanovništa ima HIV ili boluje od side. Testiranje donirane krvi u ovim zemljama retko je i skupo.
U poslednje tri decenije bilo je više ozbiljnih pokušaja, testiranja, pa čak i primena sintetičke i veštačke krvi. Tokom nekoliko godina u upotrebi je bio proizvod koji nije kopija krvi sa sve crvenim i belim krvnim zrncima, već samo prenosnik kiseonika, imitacija hemoglobina. Poslednjih godina dosta se eksperimentiše sa matičnim ćelijama, a naučnici se pre svega koncentrišu na pokušaj da stvore crvena krvna zrnca koja su većini pacijenata najvažnija.
(M.Đ./Elementarijum)