ZAŠTO POMRAČENJE SUNCA NIJE JEDNOM MESEČNO?

ZAŠTO POMRAČENJE SUNCA NIJE JEDNOM MESEČNO?

Uoči totalnog pomračenja Sunca, u ponedeljak, 21. avgusta, u Americi vlada ogromno uzbuđenje. Sa razlogom. Malo je verovatno da će mnogi od onih koji, uprkos saobraćajnom kolapsu i drugim izazovima, koriste ovu priliku da budu u takozvanoj umbri još jednom tokom svog života imati priliku da uživo vide baš to – totalno pomračenje.

Naravno, uvek mogu da konsultuju NASA sajtove o eklipsama i otputuju na lokaciju gde se ono očekuje sledeći put. Da biste posmatrali ovaj divan nebeski fenomen neophodno je da se zateknete baš na određenom mestu na planeti, i to onog određenog datuma kad su se ispunila bar tri astronomska uslova za pojavu totalnog pomračenja. I uz to, naravno, da imate sreće sa oblacima.

Svaka eklipsa ili pomračenje nastaje kad se između Zemlje i Sunca nađe Mesec, tako da delimično ili “potpuno” zakloni lik naše zvezde, a negde na površinu planete padne njegova senka (koja će u Americi biti široka malo više od 115 km).

U zavisnosti od toga da li ste se tada zatekli baš tu, u mesečevoj senci ili u znatno široj, okolnoj polusenci, koje se nazivaju umbra i penumbra, videćete kako je Sunčev disk zaklonjen potpuno ili samo delimično. U Srbiji smo tako poslednji put bili u polusenci i imali prilike da posmatramo delimično pomračenje 20. marta 2015. godine.

Naredno za nas vidljivo delimično pomračenje dogodiće se 21. juna 2020. godine (kad je totalitet nad južnom Azijom), ali će sunčev disk tada biti jedva okrznut za ovdašnje posmatrače. Prvo značajno vidljivije delimično pomračenje nad Srbijom ćemo dočekati 25. oktobra 2022. godine. Nažalost, dolazak umbre baš iznad nas i totalno pomračenje većina među nama neće dočekati jer se ona očekuje u godini kad će se današnja novorođenčad spremati za penziju, odnosno tek 3. septembra 2081.

Zašto je to tako? Zašto se pomračenje Sunca ne događa mnogo češće? Jednom mesečno, na primer, svaki put kad je mesec mlad?

Hajd da razmislimo upravo o menama meseca, o tome kako tokom uslovno rečeno perioda od 29 dana Zemljin satelit menja lik i nazive – mlad, mesec prve četvrti, pun i poslednja četvrt. Kako god da ih nazivamo, mesečeve mene se ne bi događale na taj način kad se Mesec ne bi okretao oko Zemlje i zauzimao različite položaje u odnosu na Sunce, pa stoga bio i raznovrsno osvetljen. I kad je mlad, nevidljiv, Mesec je zapravo za nas neosvetljen jer stoji između Sunca i Zemlje, a ka nama je okrenuta njegova tamna strana.

Ali? Ali, ako se jednom mesečno, pri svakom mladom mesecu, Mesec nalazi između Sunca i Zemlje, zašto tada ne zakloni i zvezdu za posmatrače i oni ne vide pomračenje?

Odgovor leži u položaju orbite po kojoj Mesec kruži oko Zemlje. Možda niste znali, ali ona nije u istoj onoj ravni u kojoj Zemlja kruži oko Sunca. Iz još uvek nedovoljno objašnjenih razloga, orbita Meseca je nagnuta pod uglom malo većim od 5 stepeni u odnosu na ravan Zemljine orbite oko Sunca. Zato senka koju Mesec pravi “promašuje” planetu skoro uvek osim kad se nađe na onim mestima gde ravan Mesečeve seče ravan Zemljine orbite. Tada će se u liniji poravnati sva tri tela – Sunce, Mesec i Zemlja. I tada nastaju pomračenja – solarna i sa druge strane, lunarna (kad Zemlja sakrije Sunce).

Tokom godine može da se desi od 2 do 5 solarnih pomračenja. Međutim, nisu sva totalna jer sve može da se udesi za totalno pomračenje, ali Mesec baš tada može biti na svojoj eliptičnoj orbiti predaleko da bi sasvim zaklonio Sunce čak i kad potpuno “uđe” u njegov lik. Zato i ima više vrsta pomračenja. I ona se, inače, na Zemlji mogu videti na različitim lokacijama.

Fotografija je nastala značajno pre Velikog američkog pomračenja i to na sasvim drugom mestu – u Keniji, u Africi, 3. novembra 2013. godine. Fotografiju takozvanog hibridnog pomračenja, sa lokalnim vodičem u prvom planu, snimio je nemački fotograf E. Kamenjev i potom osvojio nagradu za astrofotografiju godine.


[S.B.]