FORENZIČAR JEDNOG NARODA

(Istorija utorkom*) Sa još svežim sećanjem na rat, pre 90 godina, juna 1928. dr Arčibald Rajs, švajcarski hemičar i forenzičar, veliki prijatelj Srbije u kojoj je proveo veći deo života, napisao je čuveni esej “Čujte Srbi” u kom već u prvoj rečenici pojašnjava o čemu je reč: “Neću sakriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu”.

Rajs iznosi sve ono što je uočio kao vrline, a zatim i kao mane naroda s kojim je delio sudbinu, posebno osvrćući se na politiku u Srbiji, kao i na ovdašnju inteligenciju i običaje. Iako je tekst star 90 godina, on je univerzalno primenjiv i nije izgubio na aktuelnosti.

Rajs, inače, ovaj esej piše kao veliki prijatelj Srbije, koju je u Prvom svetskom ratu Srbiju branio kao svoju zemlju, ali u čiji narod se donekle razočarao i čak se spremao da ga napusti pošto se potpuno povukao sa svih javnih funkcija i odrekao brojnih počasti.

Kako se Arčibald Rajs (1875-1929) uopšte našao u Srbiji?

Na početku Prvog svetskog rata iz Srbije je upućen poziv dr Rajsu, švajcarskom hemičaru, profesoru na Univerzitetu u Lozani i jednom od pionira forenzike da pomogne u istraživanju i dokumentovanju zločina austrougarske, nemačke i bugarske vojske počinjenih na ovim prostorima.

Dr Rajs, koji je u to vreme nadaleko poznat stručnjak, upravo je objavio svoju drugu knjigu o forenzici “Priručnik forenzičke nauke: krađe i ubistva”, dok je nekoliko godina ranije izdao knjigu “Forenzička fotografija”.

Rajs je u Beogradu osnovao tehničku policiju, organizovao je po ugledu na slične ustanove u svetu i opremio tada najmodernijom opremom.

Pitanjem zločina nad Srbima se studiozno bavio, objavljujući obimnu dokumentaciju i šireći informacije širom sveta. Nasleđe tog njegovog njegovog rada i danas baštinimo. Posle Drugog svetskog rata Rajsova tehnička policija postala je Biro za kriminalističku tehniku, koji je prerastao u Kriminalističko-tehnički centar pa u današnji Nacionalni kriminalistiko-tehnički centar.

M.Đ.

—–

Foto: Wikimedia