GDE SU POSETIOCI ZOO VRTA?
Vanzemaljci su tu, blizu nas. Posmatraju nas, proučavaju. Nisu nas do sada kontaktirali baš zato što su toliko napredni, tehnološki i socijalno i zato što je njihova politika prema drugim civilizacijama širom galaksije da se kontakt po svaku cenu izbegava. Oni čak i prikrivaju svoje postojanje kako ne bi remetili nezavisan, prirodan tok evolucije i društveni i kulturni razvoj života na Zemlji. Nešto nalik posmatranju i proučavanju životinja u zoo vrtu.
Ovo je jedan od poznatih predloženih odgovora na čuveni Fermijev paradoks – pitanje „Gde su svi?“ – koje je postavio slavni fizičar 20. veka Enriko Fermi diskutujući sa kolegama o tome kako je moguće da nikakva vanzemaljska civilizacija do sada nije stupila u kontakt s nama.
Ako u galaksiji postoji više milijardi zvezda, mora da se u blizini nekih drugih – a ne samo našeg Sunca – mogla razviti civilizacija, a među njima i one koje su milionima godina starije od ljudske. Takve civilizacije su, za tako puno vremena, neminovno morale razviti međuzvezdana putovanja. Kako je onda moguće da još nisu dosegli Zemlju?
Ponuđeni odgovor, jedan od mnogih, koji sugeriše da su vanzemaljci u našoj blizini ali da nas radije samo posmatraju i proučavaju, nalik onome što ljudi čine u kontaktu sa životinjama, nazvan je Hipoteza zoo vrta.
Nastala 70-tih godina prošlog veka, ova hipoteza pretpostavlja da će vanzemaljci – kojima smo definitivno interesantni – možda jednog dana i inicirati kontak, ali tek kada mi postanemo dovoljno napredni za njihov standard – bilo tehnološki, etički, umno, ili na neki sasvim drugi način.
Astronom Džon Bol koji je prvi predložio Hipotezu zoo vrta podseća koliko je ljudska civilizacija za samo jedan vek napredovala – na primer u tehnologiji koju koristimo za komunikaciju – te da bi civilizacija starija 1000 godina od naše verovatno mogla da razvije nekakve tehnologije koje omogućavaju komunikacije međuzvezdanih razdaljina.
Moguće je, dodaje Bol, da postoje civilizacije toliko naprednije od naše da im mi jednostavno nismo interesantni, baš kao što nama nisu previše važna neinteligentna bića na Zemlji. “Mogu da zamislim razgovor sa sisarima i pticama, to sam čak i radio, iako je razgovor bio na prilično niskom intelektualnom nivou. Ali ostrige?”, pita se Bol.
Profesor Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije u Beogradu u svojoj novoj knjizi “The great Silence” (Velika tišina) u izdanju “Oxford University Press” koju uskoro u izdanju Heliksa očekujemo i na srpskom, analizira nauku i filozofiju Fermijevog paradoksa. On podseća da nova saznanja koja imamo o Mlečnom putu i starosti takozvanih nastanjivih planeta na kojima je život moguć sugerišu da je većina takvih tela – pa i mogućih civilizacija koje ih nastanjuju – znatno starija od Zemlje.
Nudeći nov pogled na postojeće teorije i poglede na hipoteze o vanzemaljcima, prof. Ćirković se bavi i Hipotezom zoo vrta navodeći i neke njene slabosti. Jedna od njenih mana – uz to da mi ne poznajemo čak ni ustrojstvo organizacije društava na Zemlji, a kamoli naperednih vanzemaljskih civilizacija – je to što pretpostavlja da pojedinci i grupe neće prekršiti pravilo o nepostojanju kontakta sa drugim civilizacijama.
Ako postoji nekakvo ustrojstvo koje omogućava tako strogu kontrolu nad ponašanjem pojedinaca i grupa (pa je kontakt sa Zemljanima sve do danas uspešno sprečavan), onda je to društvo vrlo strogo kontrolisano, odnosno – totalitarno.
M.Đ.
—–
FOTO: Depositphotos/franky242
Tekst je nastao po motivima eseja istog autora objavljenog u listu “Politika”.