HOKINGOV ODLAZAK

(U fokusu) „Zbog prirodnih zakona kao što je gravitacija, Univerzum može sebe da stvara ni iz čega i to će i činiti. Spontano nastajanje je razlog što postoji nešto umesto ničeg, što postoji Univerzum, što mi postojimo”, pisao je slavni britanski fizičar Stiven Hoking (1942-2018)

.

Rođen u Oksfordu u Velikoj Britaniji, fizičar, kosmolog, pisac i mislilac, svakako jedan od najvećih umova današnjice, Hoking je preminuo 14. marta u svom domu Kembridžu, što je privuklo pažnju doslovno svih svetskih medija. Gotovo simbolično, Hoking je preminuo upravo na rođendan Alberta Ajnštajna – tačno 139 godina od rođenja svog prethodnika, velikana fizike XX veka.

Decenijama pre toga, Hoking je bukvalno sedeo u stolici vodećeg fizičara na planeti, pošto je i praktično bio na mestu šefa katerde koju je pre četiri veka na Univerzitetu u Kembridžu vodio Isak Njutn (1643–1727). Hoking je dao izuzetan doprinos razumevanju gravitacije u modernoj fizici, shvatanju crnih rupa i bio prvi koji je sa uspehom napravio vezu kvantne mehanike i opšte teorije relativnosti.

„Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama“, rekao je, možda i najbolje opisujući svoju ličnu borbu. Mada već decenijama oboleo od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), koja mu je oduzela sve organe osim mozga, neumorno je radio i to ne samo na fizičkim teorijama koje su mu donele ogroman ugled u nauci.

Postao je svetski slavan nakon što je 1988. objavio naučnopopularni bestseler „Kratka povest vremena“ koji je prodat u 25 miliona primeraka. Knjiga će postati temelj moderne naučne publicistike i inspirisati milione ljudi da razmišljaju o svemiru na sasvim novi način. Hoking je napisao još nekoliko uzbudljivih, ponegde i kontroverznih naslova, a neprekidno aktivan, zagovarao je brojne inicijative u javnosti i na sve načine podsticao unapređenje i razvoj ljudskog razumevanja Univerzuma.

„Ako mi uspemo da dođemo do jedne celovite teorije, onda bi nju s vremenom, trebalo u načelu da shvate svi, a ne samo nekolicina naučnika“, napisao je u samom finalu „Povesti“, ostavljajući mapu puta za dalji put nauke. „Tada ćemo svi mi, filozofi, naučnici, kao i obični ljudi, biti u stanju da uzmemo udela u raspravi o pitanjima vezanim za razlog postojanja kako nas samih tako i Vaseljenje. Ukoliko pronađemno odgovor na to, onda će to biti trijumf ljudskog razuma – jer tada ćemo pronići u sam um Boga“.

(S.B.)

—–

Foto: geloofenwtenschap.nl