IMA LI BUDUĆNOSTI ZA NAŠ PROJEKAT?

IMA LI BUDUĆNOSTI ZA NAŠ PROJEKAT?

(Zapleti) “Pre 10.000 godina rođen je naš projekat civilizacije posle početka onoga što geolozi zovu holocen – geološko doba toplih, vlažnih klimatskih uslova nakon kraja ledenog doba. Ali uticanjem na promenu klime, mi sad guramo Zemlju iz holocena u jednu novu eru u kojoj uticaji čoveka dominiraju dugoročnim ponašanjem planete. Ta nova era zove se antropocen”, piše Adam Frenk u svojoj novoj knjizi “Svetlost zvezda” koju je u Srbiji izdala kuća McMillan, prikazujući nam jednu sasvim drugačiju perspektivu za posmatranje svojevrsne klimatske krize u kojoj se našao današnji čovek.

„Svi želimo da se naš projekat civilizacije nastavi daleko u antropocen. Ali naši napori do sada uglavnom nisu davali rezultate. Preko 50 godina smo znali za globalno zagrevanje, najočigledniji simptom antropocena. I pored toga što to znamo, nismo uradili gotovo ništa da se pozabavimo klimatskim promenama i njihovim posledicama. Ni naša politika, ni ekonomija, pa ni filozofija morala nisu uspele da pokrenu akcije koje bi mogle osigurati dugotrajnu održivost našeg projekta na planeti koja se menja“, dodaje Frenk.

On, međutim, ne piše o današnjim klimatskim promenama i kako možemo da ih sprečimo, već nam tokom jedne uzbudljive vožnje – putovanja kroz svemir, druge svetove koje smo zahvaljujući nauci upoznali i civilizacije koje još nismo – pomaže da sagledamo sopstvenu planetu i čoveka na njoj na jedan sasvim drugačiji način.

Današnje klimatske promene jesu posledica čovekovog dejstva, ali, kako nas Frenk podseća, mnogo možemo naučiti i iz primera nekih drugih vremena ili svetova. Danas na primer znamo da je na Marsu nekada bilo tečne vode i, očigledno, značajno viša temperatura, kao i da se Zemlja u mlađem drijasu, pre oko 12000 godina naglo ohladila za nekoliko stepeni Celzijusovih, što je dovelo do ogromnih promena na planeti.

„Ono što antropocen znači za planetu i ono što znači za nas, različite su stvari. Ako i dalje ne budemo činili ništa u vezi s korišćenjem fosilnih goriva i drugih faktora antropocena, više je nego zamislivo da ćemo gurnuti planetu u stanja koja se pokazuju teškim za našu vrstu složene globalne civilizacije. Ako naš projekat civilizacije propadne na neko vreme, ili čak trajno, Zemlja će veselo nastaviti dalje bez nas“, zaključuje Frenk.

Knjiga „Svetlost zvezda“, za koju je, u predgovoru srpskom izdanju naš ugledni astrobiolog prof. Milan M. Ćirković napisao da je „najvažnija knjiga ikad napisana“ biće predstavljena u četvrtak, 6. decembra u 18 časova u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.

M.Đ.

—–

FOTO: Depositphotos/katatonia82