(Uz godišnjicu*) Institut za fiziku u Beogradu osnovan je u maju 1961. godine, vek i po nakon što je objavljena prva srpska knjiga o fizici kao istraživanju prirode. To je bila trotomna Fisika Atanasija Stojkoviča (1773—1832), prvog srpskog fizičara i romanopisca,

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, pratiocima na Tviteru, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu

(U fokusu) Jezero je planinski gradić u Bosni i Hercegovini – sa oko 600 stanovnika, nalazi se na krajnjem obodu Republike Srpske, između opština Mrkonjić Grad i Šipovo, nadomak opštine Jajce u Federaciji BIH

Broj pratilaca „Nauke kroz priče“ upravo je dostigao magičnu brojku od 40.000 ljudi. Nakon što je osnovana u julu 2017. naša stranica je u prvim mesecima počela da raste iznenađujuće brzo, pokazujući da domaća publika želi sadržaje inspirisane naukom mnogo više nego što se to pretpostavljalo

Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“

Ove godine „Nauka kroz priče“ ponovo je izabrana među 50 najboljih sajtova u Srbiji. Kako je saopšteno na svečanoj dodeli priznanja dobitnicima koja je organizovana 4. februara 2021. u Klubu poslanika u Beogradu, stručni žiri uvrstio je „Nauku kroz priče“ u tradicionalnu listu “Top 50”

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.

(Izvan fokusa) Možda će vas iznenaditi, ali antivakserski pokret ne samo da nije bezazlena novovekovna pojava dokonih korisnika društvenih mreža, već ima daleko dublje istorijske korene

Mada godina počinje dobrim vestima o sve više registrovanih vakcina i početkom masovne vakcinacije protiv Kovida-19, što je neosporni uspeh moderne nauke koja će tako zaustaviti kobnu pandemiju, upravljanje krizom tokom prethodne godine

Ljudi koji tradicionalno u decembru rezimiraju godinu i donose novogodišnje odluke, po pravili od njih krajem januara većinom uveliko odustanu

„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina

(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca

Slika prikazuje snimak Krab magline načinjen domaćim teleskopom Milanković na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja. Ovu maglinu su u noći 14. novembra 2020. godine posmatrale

(Istorija utorkom*) Na današnji dan, pre više od jednog veka, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba

(Istorija utorkom*) Antiohija. Početak juna 1098. godine. Noćni insekti zuje oko bledih vatri koje krstaši pale duž obale Oronta. Reka se proteže uz drevnu zidinu i teče ka jugu, ka luci Sveti Simeon – ka deset kilometara dalekom pristaništu koje je jedina spona sa Rimom i Vizantijom u ovoj surovoj, neprijateljskoj zemlji

Da li ste znali da se jedan od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi nalazi u centru Beograda, u Botaničkoj bašti Jevremovac?

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim

Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u XIX, ni XX, a ni u XXI veku?

(U fokusu) Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

(U fokusu) Asteorid Benu, čija je orbita smeštena između orbita Zemlje i Marsa, često se opisuje kao jedna od nekoliko poznatih pretnji iz svemira pošto postoji verovatnoća da udari našu planetu

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski materijali se naizgled iz čista mira pretvaraju u prvi život

(Zavere) Pitate se, nema sumnje, zašto tako mnogo ljudi počinje da veruje u sasvim bizarne pseudonaučne zavere, odbacujući ne samo opšteprihvaćena znanja i naučno dokazane činjenice, nego ponekad i zdrav razum

(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne

Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)