PET GODINA NA BRODU BIGL

PET GODINA NA BRODU BIGL

„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina

TRKA KA MESECU

TRKA KA MESECU

(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca

VRT FIZIKE: KVANTNI HEROJI

VRT FIZIKE: KVANTNI HEROJI

(VIDEO PETKOM – Ep. 20) “Često volimo da izaberemo svoje pleme i da kažemo da je važnija umetnost ili nauka, ali one ne mogu da žive jedna bez druge”, kaže u dvadesetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Andrej Bunjac iz Instituta za fiziku u Beogradu.

TRAGOVI SUPERNOVE NAD VIDOJEVICOM

TRAGOVI SUPERNOVE NAD VIDOJEVICOM

Slika prikazuje snimak Krab magline načinjen domaćim teleskopom Milanković na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja. Ovu maglinu su u noći 14. novembra 2020. godine posmatrale

JUGOSLAVIJA

JUGOSLAVIJA

(Istorija utorkom*) Na današnji dan, pre više od jednog veka, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba

VRT FIZIKE: ŠTA JEDEMO U HRANI?

VRT FIZIKE: ŠTA JEDEMO U HRANI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 19) “Hrana može biti kontaminirana različitim virusima, bakterijama, parazitima, ali hranu zagađuju i različite hemikalije”, kaže u devetnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Tijana Milićević iz Instituta za fiziku u Beogradu

KRSTAŠKI POHOD

KRSTAŠKI POHOD

(Istorija utorkom*) Antiohija. Početak juna 1098. godine. Noćni insekti zuje oko bledih vatri koje krstaši pale duž obale Oronta. Reka se proteže uz drevnu zidinu i teče ka jugu, ka luci Sveti Simeon – ka deset kilometara dalekom pristaništu koje je jedina spona sa Rimom i Vizantijom u ovoj surovoj, neprijateljskoj zemlji

HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU

HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU

Da li ste znali da se jedan od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi nalazi u centru Beograda, u Botaničkoj bašti Jevremovac?

VRT FIZIKE: ENTROPIJA ŽIVOTA

VRT FIZIKE: ENTROPIJA ŽIVOTA

(VIDEO PETKOM – Ep. 18) „Ne možemo da imamo izolovan živi sistem. Ako je sistem izolovan, entropija će da raste i time sistem ide ka stanju veće neuređenosti“, kaže dr Nenad Vukmirović

SEDAM MOSTOVA KALINJINGRADA

SEDAM MOSTOVA KALINJINGRADA

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?

MATEMATIKA ZA BILJKE MESOŽDERKE

MATEMATIKA ZA BILJKE MESOŽDERKE

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim

VRT FIZIKE: KAKO PADA KIŠA

VRT FIZIKE: KAKO PADA KIŠA

(VIDEO PETKOM – Ep. 17)„Oblaci se pojavljuju tamo gde dođe do kondenzacije vodene pare. Nekada u oblacima nisu prisutne samo kapljice vode, već i ledeni kristali, a u njima se nalaze i različite čestice“, kaže Luka Ilić iz Instituta za fiziku u Beogradu

NAŠA NAJVEĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA

NAŠA NAJVEĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA

Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u XIX, ni XX, a ni u XXI veku?

ISTORIJA POHLEPE

ISTORIJA POHLEPE

(Istorija utorkom*) “Grabili su što bi im dopalo šaka, sve do čega se moglo doći. To je prosto bila pljačka bez nasilja, teže ubistvo u većim razmerama, a ljudi su slepo srljali u smrt kao što i treba da bude sa onima koji dirnu tamu”

VITRUVIJEV ČOVEK

VITRUVIJEV ČOVEK

Uz Monalizu, Poslednju večeru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza čuvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.

VRT FIZIKE: DUBOKI POGLED VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

VRT FIZIKE: DUBOKI POGLED VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

(VIDEO PETKOM – Ep. 16) „Mašine rade i ne umaraju se. Pustimo im neki zadatak i one će ga izvršavati dok ga ne urade“, kaže dr Andreja Stojić

KO ĆE PITI VODU NA MESECU?

KO ĆE PITI VODU NA MESECU?

(U fokusu) Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita

OKTOBAR 1917.

OKTOBAR 1917.

(Istorija utorkom) “Napolju je duvao hladan i vlažan vetar, a hladno blato ulazilo mi je kroz cipele. Dve čete junkera prošle su skrećući u ulicu Morskaja, ukrućeno koračajući u svojim dugim šinjelima”

DUGA RUKA STATISTIKE

DUGA RUKA STATISTIKE

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

VRT FIZIKE: KAD ĆE RAČUNARI POSTATI KVANTNI?

VRT FIZIKE: KAD ĆE RAČUNARI POSTATI KVANTNI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 15) „Glavna razlika između kvantnih i klasičinih računara je u tome što klasični koriste klasičinu logiku da bi nešto izračunali, odnosno informacije vide kao bitove, a kvantni teže da iskoriste efekte kvantne fizike

DODIR BENUA

DODIR BENUA

(U fokusu) Asteorid Benu, čija je orbita smeštena između orbita Zemlje i Marsa, često se opisuje kao jedna od nekoliko poznatih pretnji iz svemira pošto postoji verovatnoća da udari našu planetu

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

EKSPERIMENT O NASTANKU ŽIVOTA NA ZEMLJI

EKSPERIMENT O NASTANKU ŽIVOTA NA ZEMLJI

Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski materijali se naizgled iz čista mira pretvaraju u prvi život

VRT FIZIKE: DAJSONOVA SFERA

VRT FIZIKE: DAJSONOVA SFERA

(VIDEO PETKOM – Ep. 14) „Dajsonova sfera je hipotetički objekat koji okružuje zvezdu“, kaže dr Marko Vojinović iz Instituta za fiziku u Beogradu u četrnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“, opisujući koncept

OLUJA KOJA NEĆE DOĆI

OLUJA KOJA NEĆE DOĆI

(Zavere) Pitate se, nema sumnje, zašto tako mnogo ljudi počinje da veruje u sasvim bizarne pseudonaučne zavere, odbacujući ne samo opšteprihvaćena znanja i naučno dokazane činjenice, nego ponekad i zdrav razum

BESKRAJ

BESKRAJ

Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan

VRT FIZIKE: PLODOVI ČERNOBILJA

VRT FIZIKE: PLODOVI ČERNOBILJA

(VIDEO PETKOM – Ep. 13) U Republici Srbiji zakonom je zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo, ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta …

Read Article Read More

NOBEL U DOBA KORONE

NOBEL U DOBA KORONE

(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike

GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

DA LI ČITATE ROBOTE?

DA LI ČITATE ROBOTE?

(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

(VIDEO PETKOM – Ep. 12) „Jedna od najočiglednijih manifestacija neravnotežnih plazmi u prirodi su električne munje“, kaže u dvanaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala Vrt fizike, dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 11) „Za većinu materijala to je mesto gde kvantna mehanika pogine“, kaže dr Dimitrije Stepanenko iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjavajući čudne osobine sveta na nano-skali

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 10) „Često ljudi pitaju ‘Ako se svemir širi, gde se to širi’“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja.

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

(VIDEO PETKOM – Ep. 09) Gosti devete epizode video-serijala „Vrt fizike“ su đaci, učesnici Evropske olimpijade iz fizike, najprestižnijeg takmičenja za učenike srednjih škola uz Međunarodnu olimpijadu iz fizike,

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

NAPOLEON, MATEMATIČAR

NAPOLEON, MATEMATIČAR

(Istorija utorkom) Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta (1769-1821), bio i matematičar?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

NEVEN

NEVEN

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

(VIDEO PETKOM – Ep. 08) „Gde je prirodno mesto na kome možemo da samerimo šta smo, šta treba da budemo i šta možemo da budemo“, kaže dr Aleksandar Bogojević

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 07) „Vegetacija u urbanim sredinama je izmenjena u odnosu na onu u priodnom ambijentu, a vrste osetljive na zagađenje su potpuno potisnute“, kaže dr Mira Aničić Urošević

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

(VIDEO PETKOM – Ep. 06) „Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

(VIDEO PETKOM – Ep. 05) „U prirodi su stvari onoliko jednostavne koliko je moguće”, kaže dr Antun Balaž iz Insituta za fiziku u Beogradu

FIBONAČIJEV NIZ

FIBONAČIJEV NIZ

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 04) „Atmosfera Titana se često poistovećuje sa atmosferom rane, primordijalne Zemlje. Istraživanja ove atmosfere su od velikog značaja za razumevanje nastanka života”, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

BEOGRADSKA ŠAKA

BEOGRADSKA ŠAKA

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

EVOLUCIJA ŽICE

EVOLUCIJA ŽICE

(Istorija utorkom*) “U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

TRI SLEPA MIŠA

TRI SLEPA MIŠA

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

(VIDEO PETKOM – Ep. 03/Specijal) Usred novog razbuktavanja epidemije koronavirusa i pratećih posledica, ovogodišnji Dan nauke

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

KROKODILOVA DILEMA

KROKODILOVA DILEMA

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

(VIDEO PETKOM – Ep. 02) U drugoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ dr Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku u Beogradu

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

(VIDEO PETKOM – Ep. 01) Prvi od gostiju novog nauučnopopularnog serijala “Vrt fizike“, dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, govori o principima na kojima se zasniva čuveni Game of Life

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

(Liste koje pričaju priče) Avgusta 1831. godine, dvadesetdvogodišnji mladić Čarls Darvin našao se na životnoj prekretnici – stiglo mu je pismo koje će posledično promeniti tok svetske nauke.

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

(VIDEO PETKOM – Еp. 00) “Nauka kroz priče” sa zadovoljstvom preporučuje video serijal koji svakog petka otkriva novu temu inspirisanu naukom – “Vrt fizike“,

POHOD NA JERUSALIM

POHOD NA JERUSALIM

(Istorija utorkom) Njihov gnev je čudovišan. Britanski istoričar Tomas Esbridž u “Istoriji rata za Svetu zemlju” opisuje kako konji doslovno gaze kroz krv po ulicama. Tako se u junu 1098. godine, okončava dramatična, višemesečna opsada grada Antiohije

RINOCERUS

RINOCERUS

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

(Liste koje pričaju priče) U jesen 1609. godine, četrdesetpetogodišnji italijanski astronom Galileo Galilej predavao je geometriju, mehaniku i astronomiju na Univerzitetu u Padovi. Bio je u vanbračnoj vezi sa Marinom

GOST IZ BURGUNDIJE

GOST IZ BURGUNDIJE

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

ASTRONAUTI IKS

ASTRONAUTI IKS

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)

KRVAVI PRVI MAJ

KRVAVI PRVI MAJ

(Reprint*) Ilustracija, objavljena pre 133 godine, prikazuje detalj sa četvrtog dana protesta anarhista u Čikagu kad su se radnici sukobili sa čikaškom policijom, što je događaj koji će ostati zapamćen kao Masakr na Hajmarketu

VAKCINA NAŠEG DOBA

VAKCINA NAŠEG DOBA

(U fokusu*) U daljem toku pandemije mogao bi se očekivati ako ne rat, onda naporno i jalovo višemesečno preganjanje sa antivakcionalnim pokretima. Neki su za taj meč već zauzeli mesta na tribinama

POD ZVEZDANIM VOZOM

POD ZVEZDANIM VOZOM

(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi

DOGAĐAJ

DOGAĐAJ

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

NAUKA ĆE POBEDITI

NAUKA ĆE POBEDITI

(VIDEO) Blokade, zabrane kretanje i karantini usporavaju pandemiju i spašavaju živote, ali da bi virus bio pobeđen, potrebna je vakcina. I novo znanje

GDE JE SEVERNI POL?

GDE JE SEVERNI POL?

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

TITANIK

TITANIK

(Reprint*) Ove nedelje, u moru teških vesti, navršava se i 108 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

KAKO VIRUS UBIJA?

KAKO VIRUS UBIJA?

(U fokusu*) Fotografija prikazuje SARS-COV-2 na mestu zločina – horda novog bacila iz porodice koronavirusa koja je izazvala planetarnu krizu, zatočila milijarde ljudi u kućama, srušila globalnu ekonomiju i usmrtila više od 100.000 ljudi, ovde napada ljudsku ćeliju

BAŠTA IMPRESIONIZMA

BAŠTA IMPRESIONIZMA

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

DOLAZAK KOMETE ATLAS

DOLAZAK KOMETE ATLAS

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

KAKO DA IZABERETE?

KAKO DA IZABERETE?

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

KAIN I AVELJ

KAIN I AVELJ

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

CRNA SMRT

CRNA SMRT

(Iz istorije) Najubitačnija zaraza koja je ikada pogodila ljudsku civilizaciju, kuga koja je Evropom harala 1348-1350. godine, bila je izuzetno smrtonosna među sveštenicima

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

(Aktuelno) “Тeško je zamisliti da svet neće biti trajno izmenjen zbog koronavirusa“, piše Holden Torp, urednik uglednog časopisa „Science“

INVAZIJA BAMBUSA

INVAZIJA BAMBUSA

(Reprint) Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

(Izvan fokusa) Zabeleženo je da su se domoroci iz pojedinih primitivnih plemena pri susretu pozdravljali uzajamnim njušenjem

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

(Reprint*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.