GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

DA LI ČITATE ROBOTE?

DA LI ČITATE ROBOTE?

(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM JEDNE MUNJE

(VIDEO PETKOM – Ep. 12) „Jedna od najočiglednijih manifestacija neravnotežnih plazmi u prirodi su električne munje“, kaže u dvanaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala Vrt fizike, dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

GOSPODAR SLEPIH MIŠEVA

Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

KAKO JE VUK POSTAO PAS?

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 11) „Za većinu materijala to je mesto gde kvantna mehanika pogine“, kaže dr Dimitrije Stepanenko iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjavajući čudne osobine sveta na nano-skali

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 10) „Često ljudi pitaju ‘Ako se svemir širi, gde se to širi’“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja.

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

(VIDEO PETKOM – Ep. 09) Gosti devete epizode video-serijala „Vrt fizike“ su đaci, učesnici Evropske olimpijade iz fizike, najprestižnijeg takmičenja za učenike srednjih škola uz Međunarodnu olimpijadu iz fizike,

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

NAPOLEON, MATEMATIČAR

NAPOLEON, MATEMATIČAR

(Istorija utorkom) Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta (1769-1821), bio i matematičar?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

NEVEN

NEVEN

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

(VIDEO PETKOM – Ep. 08) „Gde je prirodno mesto na kome možemo da samerimo šta smo, šta treba da budemo i šta možemo da budemo“, kaže dr Aleksandar Bogojević

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 07) „Vegetacija u urbanim sredinama je izmenjena u odnosu na onu u priodnom ambijentu, a vrste osetljive na zagađenje su potpuno potisnute“, kaže dr Mira Aničić Urošević

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

(VIDEO PETKOM – Ep. 06) „Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

(VIDEO PETKOM – Ep. 05) „U prirodi su stvari onoliko jednostavne koliko je moguće”, kaže dr Antun Balaž iz Insituta za fiziku u Beogradu

FIBONAČIJEV NIZ

FIBONAČIJEV NIZ

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 04) „Atmosfera Titana se često poistovećuje sa atmosferom rane, primordijalne Zemlje. Istraživanja ove atmosfere su od velikog značaja za razumevanje nastanka života”, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

BEOGRADSKA ŠAKA

BEOGRADSKA ŠAKA

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

EVOLUCIJA ŽICE

EVOLUCIJA ŽICE

(Istorija utorkom*) “U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

TRI SLEPA MIŠA

TRI SLEPA MIŠA

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

(VIDEO PETKOM – Ep. 03/Specijal) Usred novog razbuktavanja epidemije koronavirusa i pratećih posledica, ovogodišnji Dan nauke

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

KROKODILOVA DILEMA

KROKODILOVA DILEMA

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

(VIDEO PETKOM – Ep. 02) U drugoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ dr Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku u Beogradu

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

(VIDEO PETKOM – Ep. 01) Prvi od gostiju novog nauučnopopularnog serijala “Vrt fizike“, dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, govori o principima na kojima se zasniva čuveni Game of Life

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

(Liste koje pričaju priče) Avgusta 1831. godine, dvadesetdvogodišnji mladić Čarls Darvin našao se na životnoj prekretnici – stiglo mu je pismo koje će posledično promeniti tok svetske nauke.

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

(VIDEO PETKOM – Еp. 00) “Nauka kroz priče” sa zadovoljstvom preporučuje video serijal koji svakog petka otkriva novu temu inspirisanu naukom – “Vrt fizike“,

POHOD NA JERUSALIM

POHOD NA JERUSALIM

(Istorija utorkom) Njihov gnev je čudovišan. Britanski istoričar Tomas Esbridž u “Istoriji rata za Svetu zemlju” opisuje kako konji doslovno gaze kroz krv po ulicama. Tako se u junu 1098. godine, okončava dramatična, višemesečna opsada grada Antiohije

RINOCERUS

RINOCERUS

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

(Liste koje pričaju priče) U jesen 1609. godine, četrdesetpetogodišnji italijanski astronom Galileo Galilej predavao je geometriju, mehaniku i astronomiju na Univerzitetu u Padovi. Bio je u vanbračnoj vezi sa Marinom

GOST IZ BURGUNDIJE

GOST IZ BURGUNDIJE

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

ASTRONAUTI IKS

ASTRONAUTI IKS

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

MIKROGRAFIJA

MIKROGRAFIJA

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

RAT SVETOVA

RAT SVETOVA

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)

KRVAVI PRVI MAJ

KRVAVI PRVI MAJ

(Reprint*) Ilustracija, objavljena pre 133 godine, prikazuje detalj sa četvrtog dana protesta anarhista u Čikagu kad su se radnici sukobili sa čikaškom policijom, što je događaj koji će ostati zapamćen kao Masakr na Hajmarketu

VAKCINA NAŠEG DOBA

VAKCINA NAŠEG DOBA

(U fokusu*) U daljem toku pandemije mogao bi se očekivati ako ne rat, onda naporno i jalovo višemesečno preganjanje sa antivakcionalnim pokretima. Neki su za taj meč već zauzeli mesta na tribinama

POD ZVEZDANIM VOZOM

POD ZVEZDANIM VOZOM

(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi

MUZIKA U NAMA

MUZIKA U NAMA

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

DOGAĐAJ

DOGAĐAJ

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

NAUKA ĆE POBEDITI

NAUKA ĆE POBEDITI

(VIDEO) Blokade, zabrane kretanje i karantini usporavaju pandemiju i spašavaju živote, ali da bi virus bio pobeđen, potrebna je vakcina. I novo znanje

GDE JE SEVERNI POL?

GDE JE SEVERNI POL?

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

TITANIK

TITANIK

(Reprint*) Ove nedelje, u moru teških vesti, navršava se i 108 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

KAKO VIRUS UBIJA?

KAKO VIRUS UBIJA?

(U fokusu*) Fotografija prikazuje SARS-COV-2 na mestu zločina – horda novog bacila iz porodice koronavirusa koja je izazvala planetarnu krizu, zatočila milijarde ljudi u kućama, srušila globalnu ekonomiju i usmrtila više od 100.000 ljudi, ovde napada ljudsku ćeliju

BAŠTA IMPRESIONIZMA

BAŠTA IMPRESIONIZMA

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

DOLAZAK KOMETE ATLAS

DOLAZAK KOMETE ATLAS

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

KAKO DA IZABERETE?

KAKO DA IZABERETE?

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

KAIN I AVELJ

KAIN I AVELJ

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

CRNA SMRT

CRNA SMRT

(Iz istorije) Najubitačnija zaraza koja je ikada pogodila ljudsku civilizaciju, kuga koja je Evropom harala 1348-1350. godine, bila je izuzetno smrtonosna među sveštenicima

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

(Aktuelno) “Тeško je zamisliti da svet neće biti trajno izmenjen zbog koronavirusa“, piše Holden Torp, urednik uglednog časopisa „Science“

INVAZIJA BAMBUSA

INVAZIJA BAMBUSA

(Reprint) Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

KRATKA ISTORIJA RUKOVANJA

(Izvan fokusa) Zabeleženo je da su se domoroci iz pojedinih primitivnih plemena pri susretu pozdravljali uzajamnim njušenjem

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

KAKO ZAMIŠLJATE ATOM?

(Reprint*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.

ODLOŽENA IPB TRIBINA U VELIKOJ SALI SKC

ODLOŽENA IPB TRIBINA U VELIKOJ SALI SKC

Tribina Instituta za fiziku u okviru incijative “Nauka kroz priče” otkazuje se zbog epidemije novog koronavirusa

NULTI PACIJENT

NULTI PACIJENT

(U fokusu) Mada danas sinonimi “indeksni slučaj” ili “nulti pacijent” u medicini označavaju prvi slučaj obolevanja od neke bolesti – onaj koji obično posluži da se opišu izvor bolesti

ORAO KOJI NIJE IZUMRO, PELIKANI KOJIH NEMA

ORAO KOJI NIJE IZUMRO, PELIKANI KOJIH NEMA

Čitaoce u Srbiji, ljubitelje prirode, u ovih dana uznemirila je vest da je uginula poslednja ženka orla belorepana u Srbiji

IKEA EFEKAT

IKEA EFEKAT

Ljudi neobično visoko vrednuju stvari koje su potpuno ili delimično sami stvorili, u odnosu na iste takve stvari koje je neko drugi napravio. U psihologiji ova kognitivna pristrasnost nazvana je – IKEA efekat.

PLES SA PREDATORIMA

PLES SA PREDATORIMA

Sve do pred kraj 19. veka, vukovi su naseljavali veliki deo Severne Amerike, od Arktika do Meksika. Sa rastom broja ljudi i širenjem naselja, u strahu od napada – a naročito sa razvojem stočarstva i rastom mesne industrije – širom kontinenta počinje istrebljenje

VELIKO INTERESOVANJE ZA TRIBINU O VAZDUHU

VELIKO INTERESOVANJE ZA TRIBINU O VAZDUHU

(FOTO/VIDEO) Mada je kvalitet vazduha u Beogradu bio značajno boljeg kvaliteta nego prethodnih meseci, a tema zagađenja je prestala da bude interesantna konvencionalnim medijima, u četvrtak, 27. februara 2020. godine publika je napunila Veliku salu Studentskog kulturnog centra

ŠTA KORONAVIRUS NIJE?

ŠTA KORONAVIRUS NIJE?

(Aktuelno) Od kada je počela da se širi zaraza koronavirusom u našem neposrednom okruženju, kao i najave epidemiologa da je izvesno da će se slučajevi obolevanja pojaviti i u Srbiji, broj neutemeljenih, nerelevantnih, manipulativnih i štetnih informacija

DIMNJAK

DIMNJAK

(Uz najavu tribine) Fotografija koju je sa daljine od 13 kilometara snimila beogradska fotografkinja Marija Janković prikazuje dimnjak termoelektrane TENT A, najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji

GRUPNI PORTRET ZAGAĐENJA

GRUPNI PORTRET ZAGAĐENJA

(Uz najavu tribine) Fotografija prikazuje ozloglašene PM čestice različitih veličina poreklom iz zagađenog vazduha kakav se prethodnih meseci, u danima bez vetra, u izmaglici i smogu, valjao i nad našim gradovima

ZVEZDA KOJA IŠČEZAVA

ZVEZDA KOJA IŠČEZAVA

(U fokusu) Da li će crveni supredžin Betelgez uskoro (ili bar za naših života) eksplodirati, kada će se na nebu pojaviti spektakularan prizor supernove?

DA LI JE GLADOVANJE DOBRO ZA ZDRAVLJE?

DA LI JE GLADOVANJE DOBRO ZA ZDRAVLJE?

Kada laboratorijskom mišu svakog drugog dana ne dajete hranu, ili mu dajete svakodnevno samo pola porcije

ČUDESNI PLJUSAK MIONA

ČUDESNI PLJUSAK MIONA

(U fokusu) Ako raširite ruke i okrenete dlanove ka nebu, za jedan minut kroz njih će proći oko 500 miona koje je stvorilo kosmičko zračenje

VRABAC U BEOGRADU

VRABAC U BEOGRADU

U leto 1456. godine pod vođstvom sultana Mehmeda II turska vojska počela je da nadire kroz Ugarsku i sa Dunava prilazi Beogradu unoseći jezu među stanovnike. Nakon žestokog juriša na grad,

KAKO JE DINOSAURUS DOBIO PERJE?

KAKO JE DINOSAURUS DOBIO PERJE?

(Aktuelno) Neobična životinja na ilustraciji je leteći reptil koji je pre više stotina miliona godina živeo na Zemlji, zajedno sa dinosaurusima – pterosaur

ZAŠTO STE TOLIKO PAMETNI?

ZAŠTO STE TOLIKO PAMETNI?

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

EPIDEMIJA U DOBA INTERNETA

EPIDEMIJA U DOBA INTERNETA

(Vodič) Možete se i sami, lakše nego što pretpostavljate, vrlo precizno infromisati o napredovanju koronavirusa

LICE SUNCA

LICE SUNCA

(U fokusu) Meditativna i pomalo zastrašujuća fotografija uzburkanih, zlatnih mehurova koja ovih dana kruži medijima i društvenim mrežama predstavlja uzavrelo lice Sunca sa detaljnošću koja nikad ranije nije viđena

ZVER

ZVER

Sreda, 25. jula 1814. Lokomotiva Blaušer, koju je konstruisao mladi engleski inženjer Džordž Stivenson (1781–1848)

VIRUS SA KRUNOM

VIRUS SA KRUNOM

(U fokusu) Nova zaraza, koja se sa životinja na ljude prenela na jednoj ribljoj pijaci, poslednjih nedelja se širi centralnom Kinom, a stigla je i do Amerike

OGNJENI KONTINENT

OGNJENI KONTINENT

(Izvan fokusa*) Nad Australijom nadvio se dim kakav nije viđan ranije. Ova vatrena katastrofa koja je privukla globalnu pažnju i paralisala život u Australiji svojverstan je pogled u budućnost

PROHUJALO SA SMOGOM

PROHUJALO SA SMOGOM

(U fokusu) Nepovoljne prilike će proći. Godina je počela u magli koja se, karakteristično za zimski period, formirala u beskrajnim ravnicama oko Dunava i njegovih pritoka

GORDIJEV ČVOR

GORDIJEV ČVOR

Tokom svog kratkog života uspostavio je gvozdenu vlast u Makedoniji i Grčkoj, pokorio Persijsko carstvo i stigao do Indije, a onda, na vrhuncu svoje moći, najveći vojskovođa svih vremena iznenada se razboleo od sasvim nepoznate bolesti, i nakon dve nedelje, umro.

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

Slika prikazuje lik Deda Mraza u interpretaciji Pabla Pikasa koju je on nacrtao 1953. godine

ČUDESNA ATMOSFERA TRIBINE O ANTROPOCENU

ČUDESNA ATMOSFERA TRIBINE O ANTROPOCENU

(FOTO/VIDEO) Uprkos lošim vremenskim prilikama, dugotrajnoj kiši i saobraćajnom zastoju, publika je ponovo dupke ispunila Veliku salu SKC na tribini Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče”

MOŽE LI SVET BEZ ČOVEKA?

MOŽE LI SVET BEZ ČOVEKA?

(Odlomci iz “Išmaela”) “Šta je smisao sveta?“ Na trenutak sam razmislio o tome. „Ne vidim baš sasvim kako to objašnjava smisao sveta.“ „Negde u sredini tvoje priče, pažnja se prenela sa svemira na ovu planetu. Zašto?“