TAJNA FARM HOLA

(Atomska era*) Nedaleko od Kembridža u Engleskoj, u Godmančesteru, nalazi se usamljena britanska farma na kojoj su skrivane neke od najvećih tajni Drugog svetskog rata. Sagrađen 1728. godine, Farm Hol je bio središte većine britanskih tajnih ratnih operacija. Tu su, u idiličnom engleskom krajoliku, tokom rata pripremani francuski, belgijski, holandski i britanski tajni agenti za obaveštajne misije na kontinentu.

Posle iskrcavanja u Normandiji, Farm Hol je dobio drugu namenu. Na ovom skrivenom mestu, 1945. internirano je deset Nemaca koje su čuvala dva britanska oficira. Sa desetoricom zatvorenika koji su u Farm Hol dovedeni u strogoj tajnosti, postupalo se izuzetno blagonaklono. Američki vojnici, koji su ih dopremili iz specijalnog logora Dustbin kod Pariza, imali su naređenje da ih tokom transporta tretiraju kao very important persons.

Neraspoloženi zatočenici u Farm Holu uglavnom su šetali po vrtu, igrali rukomet i čitali knjige iz dobro snabdevene biblioteke. Svake večeri okupljali su se i vodili duge debate, koje engleski poslužitelji nisu mogli da razumeju čak i ako su znali nemački jezik, pošto je za praćenje tih razgovora bilo potrebno i veliko znanje kvantne mehanike.

Desetorica zatvorenika bili su najznačajniji nemački fizičari koji su pohapšeni tokom prodiranja saveznika ka Berlinu. Većina njih već tada su bili laureati Nobelove nagrade i teško da je ikada u istoriji nauke toliko velikana živelo u jednoj kući. Farm Hol je bio ozvučen tako da su njihovi višemesečni razgovori u potpunosti snimljeni, ali su sve do danas samo delimično objavljeni.

Mada nisu znali šta saveznici očekuju od njih, Maks fon Laue, Kurt Dibner, Pol Hartek, Erik Bage, Oto Han, Horst Koršing, Karl Virc, Valter Gerlah, Karl Frederik fon Vajczeker i Verner Hajzenberg pretpostavljali su da su uhapšeni zbog rada na razvoju atomskog oružja. Svi, osim Hana i Fon Lauea, bili su od 1941. angažovani u nemačkom uranijumskom projektu čije je pokretanje fizičarima na Zapadu bio glavni motiv da američku vladu ubede u neophodnost projekta „Menhetn”.

Nemački fizičari ništa nisu znali o razvoju atomskih bombi u SAD. Kada im je saopšteno da je 6. avgusta bačena A-bomba na Hirošimu, u Farm Holu je zavladalo potpuno iznenađenje. Hajzenberg i Vajczeker, šefovi nemačkog „U” projekta, bili su u šoku.

Navodno su isprva pomislili da su Amerikanci na Hirošimu bacili čitav nuklearni reaktor, ali su brzo shvatili kako su američki fizičari nekim čudom uspeli da proizvedu dovoljno uranijuma potrebnog za takvu bombu. Hajzenberg je već sutradan napravio proračun kritične mase uranijuma.

Vestima o bombi najviše je bio pogođen Oto Han, veliki protivnik nacizma, ali jedan od najzaslužnijih za otkriće fisije uranijuma. „Zar je moguće da je bilo toliko žrtava?”, upitao je britanske oficire, a potom pao u krevet. Njegove kolege su dežurale pored njega i plašile se da će Han izvršiti samoubistvo.

Zapravo, nemački fizičari nisu mogli ni da zamisle da su SAD bile u stanju da tokom rata razviju atomsku bombu. Centar fizike se pre rata nalazio u Evropi, a nemački fizičari nisu bili svesni da se sa projektom „Menhetn” fizika trajno odselila u SAD. Atomsku bombu su uglavnom gradili naučnici koji su iz Evrope izbegli pred nacistima.

Čak i većina Amerikanaca koji su učestvovali u projektu „Menhetn”, uključujući i njegovog rukovodioca Roberta Openhajmera, dvadesetih godina su zajedno sa Hajzenbergom studirali u Nemačkoj i slušali čuvene „seminare o materiji” Maksa Borna, Džemsa Franka i Dejvida Hilberta u Getingenu.

S.B.

——

Foto: UK National Archives – Wikimedia

*Tekst je deo serije, četvrti od šest, o nuklearnom oružju koji objavljujemo po motivima feljtona istog autora “Gradovi nuklearne ere”, objavljenog u listu “Vreme”