VAKUUM I ZASTAVE

Autor: Marko Rakočević*

—

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE “Nauka kroz priče” predstavlja uzbudljivu seriju tekstova – 23 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora, polaznika “Medijske laboratorije“, škole naučnog novinarstva koja je realizovana na Institutu za fiziku. Pročitajte više!

Mesec. Zamislite taj stenoviti svet uronjen u vakuum, šest puta slabije gravitacije od one koju osećate, sa površinskim pritiskom ravnim nuli, u kom materiju ne dotiče ništa. Sigurno ste se makar jednom predali vrtoglavoj mašti, uzbudljivoj koliko zastrašujućoj, o neposrednom dodiru sa takvim okruženjem?  Kako se zakoni prirode manifestuju u ovim uslovima? Kako ih opažamo?

Nekolicina hrabrih i odvažnih ljudskih bića imalo je privilegiju da to doživi. Početkom druge polovine prošlog veka, u periodu od 1969. do 1972. godine, dvanaest astronauta je u okviru američkog projekta Apolo sletelo na lunarnu površinu, ovekovečivši svoju istorijsku avanturu kamerama čiji su snimci obišli svet. Oni su postali simbol modernog doba tehnološkog razvoja, inspiracija za nadolazeće generacije znatiželjnika koji će se, svaki na svoj način, upustiti u svoje istraživačke pohode. Ipak, do danas nijedan od njih nije ponovio putovanje ka svetlosti Zemljinog satelita, ali zahvaljujući znatno transformisanim sistemima komunikacije proteklih decenija, na internetu nam je uvek dostupan video sadržaj koji nas može podsetiti na te pionirske momente najznačajnijeg poduhvata ljudske vrste.

Šest američkih zastava nalazi se na površini Meseca u znak šest uspešno izvedenih Apolo misija. Sačinjene od lakog, mekog najlonskog materijala, mogu nam poslužiti za makar posredan susret sa fizičkim zakonima na Mesecu. S obzirom na odsustvo atmosfere, zbog čega zastave ne mogu da se viore na vetru kao na Zemlji, montaže na kojima su podignute osim jedne vertikalne sadrže i jednu horizontalnu cevastu šipku na vrhu, duž koje su  razvučene. Međutim, primetićete da u tom visećem položaju one nisu potpuno ispravljene kako bi to bio slučaj na Zemlji. Naprotiv, ostale su primetno izgužvane i kao da nisu skroz usmerene prema tlu.

Na Mesecu je gravitaciona sila znatno slabija od one koja je bliska našem iskustvu, pa zastave jednostavno nemaju dovoljnu težinu da bi se mogle ispraviti. Još intrigantnija pojava je ono što se sa njima dešava u trenutku postavljanja. Naizgled, dok ih astronauti pomeraju i okreću, njihovo prividno lepršanje je vrlo izraženo, kao da su pod uticajem jačeg povetarca. Ipak, reč je o sasvim suprotnom prirodnom fenomenu. S obzirom da se nalaze u vakuumu, čak i najmanja sila koja deluje na njih će im kretanje učiniti vrlo izraženim, budući da ne postoji otpor bilo kakvog atmosferskog gasa koji bi ih usporio. Jedino što na to utiče, pored Mesečeve gravitacije, je aluminijumska cev sa koje vise, zbog čega se može videti da zastave zapravo ne lepršaju, već se intenzivno njišu uz postepeno usporavanje do zaustavljanja.

Od trenutka kada cela montaža više nije u dodiru sa astronautima, zastave ostaju potpuno statične kako se to i očekuje u apsolutno praznom prostoru. Doduše, opazićemo u nekoliko navrata da se zastava može blago pokrenuti kada astronaut prođe pored nje, ali tada je dovoljno obratiti pažnju na tlo pod njegovim nogama sa kog se diže velika količina lunarne prašine koja se potom vidno usporeno raznosi po okolini. Neke od čestica su zapravo došle u kontakt sa zastavom izazvavši njeno suptilno pomeranje, još jednom svedočeći da je i vrlo mali spoljni uticaj dovoljan za to.

“Mistično ujedinjenje svih ljudi na svetu” osetio je Baz Oldrin podigavši pogled ka zastavi kojom je trenutak ranije, zajedno sa Nilom Armstrongom, obeležio Mesečevu bazaltnu ravan, poznatu kao More tišine. Bila je to završnica misije Apolo 11, prve koja je omogućila sletanje čoveka na Mesec. Zaista, ujedinjeni smo od tog trenutka produbljenom čežnjom ka demistifikaciji realnosti i tajni novih svetova.

—–

FOTO: NASA/Wikimedia commons

*Autor je polaznik Medijske laboratorije, škole naučnog novinarstva koju je “Nauka kroz priče” organizovala u jesen 2018. godine na Institutu za fiziku u Beogradu.  Pročitajte Priče iz medijske laboratorije!