ZAŠTO SU MAMUTI IŠČEZLI?
Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti. Pre oko 50.000 godina, ovim travnatim prostranstvom ogromna krda putuju ka jugu. Gonjeni promenama klime i zahlađenjem zbog kojih na severu ima sve manje hrane, mastodonti i drugi gigantski slonovi masovno uzmiču od Sibira ka jugu Evroazije.
U toj velikoj seobi krda ženki pokušavaju da, pre zimskih meseci, pronađu utočište za sebe i mladunce. Vetroviti plato uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, tek ponegde močvaran i poplavljen, mogao je biti idealno mesto. Na takvom terenu obično nema mužjaka lutalica, koji osim u doba parenja žive odvojeno od ženskih krda – zbog njihove nebrige za porod, ženke mamuta ih obično izbegavaju. Mladunci su ovde mogli biti bezbrižni, trčeći unaokolo i jedući majčinu balegu, koju su jedino mogli da svare, pre nego što im se želudac dovoljno razvije. Moguće da je mesto bilo pogodno i za stare jedinke koje ovde dolaze kako bi uginule.
Kako god, močvarni plato uz veliku reku je bez sumnje magnetski privlačio mamute i to tokom jako dugih epoha. Više različitih vrsta ostaviće kosti baš na ovom mestu. O tome svedoče raznovrsni ostaci koje u blizini Viminacijuma, na obodu kostolačkog ugljenokopa Drmno, povremeno pronalaze srpski arheolozi.
Pre desetak godina je, na primer, pronađen potpuno očuvan skelet ženke mamuta koji je izazvao ogromnu pažnju i ostao zapamćen po nadimku Vika. U pitanju je takozvani Južni mamut, vrsta koja je naseljavala Evroaziju pre oko dva miliona godina. Smatra se da su bili teški oko deset tona, i visoki 4,5, a dugački 6 metara. Južni mamuti su ličili na azijske mamute, ali su imali duže kljove. Uspeli su da se prilagode hladnijoj klimi, ali ne i ledenim uslovima. Smatra se da su od njih potekle neke mlađe vrste, kao što je runasti ili dlakavi mamut, na koga obično pomislimo kada se pomene mamut.
Mamuti su inače gigantski slonovi iz roda Mammuthus, koji su došli iz Afrike na tlo Evrope i Azije pre oko 3,5 miliona godina. Danas je poznato sedam vrsta mamuta i svi su izumrli, obično u prirodnim kataklizmama ili usled promena klime.
Najmlađa vrsta mamuta, takozvani runasti ili vuneni mamut, Mammuthus primigenius, živeo je sve donedavno. Popularno nazvan vuli, ovog mamuta znamo iz crtanih filmova kao što je Ledeno doba (mamut Meni), ali i kao vrstu čiji su ostaci, zahvaljujući hladnoći u kojoj su živeli kao i masi, najbolje očuvani i najčešće pronalaženi.
Runasti mamuti nisu mnogo veći od današnjih afričkih slonova – visoki su u proseku oko tri metra. Zbog surove klime u kojoj su živeli u krdima, vunasti mamuti su na glavi dobili “kapu” u koju su sakupljali zalihe masnog tkiva. Ostatak tela bio je prekriven finom podlakom i gustom smeđom dlakom koja je na nekim mestima bila dugačka i po metar. Ispod nje bio je debeli sloj od oko osam centimetara masti koji je štitio od hladnoće. Pomoću kljova razgrtali su sneg i tražili hranu – stepsko bilje i patuljasto drveće i grmlje.
Smatra se da je ova vrsta nastala od stepskih mamuta pre oko 400.000 godina i da je naseljavala čitav sever Evroazije. Vunastim mamutima je pogodovala hladna klima i veliki broj ih je iščezao kad je pre oko 120.000 godina došlo do otopljenja. Međutim, oni su preživeli ovu nepogodu i naučnici se još uvek spore oko toga zašto su gotovo sasvim izumrli pre oko 10.000 godina.
Jedna od hipoteza je da su za to krivi ljudi koji su pre oko 40.000 godina stigli iz Afrike u Evropu. Ima više dokaza da su ljudski lovci ubijali mamute, na primer vrhovi koplja koji su nađeni u skeletima. Smatra se da je jedan ulovljeni mamut bio dovoljan da se preko zime prehrani čitavo ljudsko pleme. Po drugoj hipotezi, mamute je napala neka zarazna bolest. Kako god, mamuti su nestali, prvo na jugu, a potom i na krajnjem severu. Poslednji mamuti su živeli do pre 1700 godina na izolovanom ostrvu Vrangel kod Sibira.
S.B./M.Đ.*
—–
Ilustracija: Depositphotos/Auntspray
*Prema motivima teksta istih autora objavljenog u nedeljniku “Vreme”