​MOŽE LI SE PREDVIDETI ZEMLJOTRES?

​MOŽE LI SE PREDVIDETI ZEMLJOTRES?

Mediji donose sumorne vesti – više od 230 ljudi nastradalo je u poslednjem zemljotresu koji je pogodio oblast oko Meksiko Sitija. Zemljotres intenziteta od 7,1 Rihtera zatresao je prestonicu Meksika baš 19. septembra, na godišnjicu ubitačnog zemljotresa iz 1985. godine kad je nastradalo više od 5000 ljudi. Ovonedeljni zemljotres dogodio se upravo u vreme dok su, uz godišnjicu, širom grada organizovane vežbe za evakuaciju, a prethodio mu je i zemljotres od 8,1 Rihtera koji je pogodio obalu zemlje 11 dana ranije.

Ove okolnosti navele su mnoge da razmišljaju o tome kako koincidencija nije slučajna i da se iz prethodnih potresa može unapred videti šta dolazi odozdo. No, da li se zemljotresi zaista mogu predvideti?

Nažalost, za razliku od mnogih drugih, takođe opasnih prirodnih nepogoda, kao što su uragani, oluje ili kod nas prisutne poplave, zemljotresi ne mogu da se unapred snime kakvim uređajem i uoče pre nego što se dogode. Mada se svi potresi tla neprekidno prate u seizmološkim stanicama, a u prirodi ima i takozvanih ne-seizmičkih pojava koje im prethode, potrese koji nastaju zbog pomeranja tektonskih ploča, odnosno njihovo vreme udara, epicentar i pravu snagu, teško je unapred i naslutiti. 

Većina naučnika danas smatra da nije reč o tehnologiji ili metodi koju još nismo osvojili, već da to nije ni teorijski moguće. Tako britanski autor Robert Metjuz u radu iz 1997. piše da je “u bilo kakvom praktičnom smislu, nemoguće predvideti pojavu zemljotresa”. Rašireno je gledište i da ovaj fenomen možda spada u takozvane samoorganizovano kritične fenomene (koje fizičari, zaintrigirani nepredvidljivošću, sa puno strasti izučavaju poslednih decenija) gde niz manjih mehaničkih događaja u nekom trenutku koji se matematički uopšte ne može predvideti, najednom, prerasta u lavinu.

No, sedamdesetih godina XX veka je među brojnim seizmolozima vladalo sasvim drugačije mišljenje – da se zemljotresi ipak mogu predvideti i da će za desetak godina biti moguće razviti pouzdan sistem za uzbunjivanje. Međutim, potonja istraživanja, silni neuspesi u predviđanju, kao i kontroverze oko zemljotresa u Kini 1975. koji je najavljen godinu dana ranije, vodila su ka tome da se ovo viđenje u velikoj meri odbaci devedesetih godina.

Danas su, posebno u trusnim područjima, razvijeni razni brzi sistemi uzbunjivanja kako bi se čim pre reagovalo kad se zemljotres uoči. Takođe, razvila se čitava naučna oblast koja se bavi procenama rizika od zemljotresa. Ali, ne postoji metoda kojom neko može odrediti tačno kada, gde i koliko jako će udariti naredni zemljotres.

Naučna znanja, razvoj fizike, a posebno meteorologije, doveli su do toga da iako ponekad ne možemo da ih zaustavimo, barem sa lakoćom predviđamo opasnosti koje nam priroda priređuje. Ova vrsta savremenog komfora isključuje istinsku neizvesnost od prirodnih stihija, pa je javnosti i donosiocima odluka teško prihvatljivo da još postoje i tako užasne pretnje koje su “inherentno nepredvidljive”.

Ovo pitanje je u jednoj prilici završilo i na sudu. Naime, nakon zemljotresa u Akvili u Italiji, sedmorica seizmologa su osuđeni jer nisu unapred najavili da nakon serije manjih potresa dolazi razoran zemljotres. Naprotiv, smatrali su da opasnosti nema i stanovništvo nije evakuisano. Suđenje je izazvalo ogromnu pažnju i reakcije naučnika širom sveta. Na kraju, u postupku pred višim sudom, naučnici su oslobođeni.

(S.B.)
—–

Ilustracija: TopVectors (Depositphotos/69207769)