Da li ste primetili da kada pokušate da prepolovite špagete na pola, one uvek puknu na tri ili više delova? Ne, ne šalimo se, pitanje je ozbiljno. I ne, mislimo na situacije kada čvrsto stisnete 250 grama špageta obema rukama,

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?

(Atomska era*) Posle eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, japanske vojne vlasti obrazovale su “komisiju za protivmere novoj bombi”. U njen rad bio je uključen i Jošio Nišina (1890 – 1951), vodeći japanski nuklearni fizičar i zapravo „otac moderne japanske fizike“

Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju.

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

Iako je kosmičko zračenje otkriveno pre više od jednog veka, njegova glavna tajna ostaje neodgonetnuta. Odakle ono dolazi? Zašto se javlja u celom univerzumu

Od kako je krajem 2015. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, a crveno meso kao verovatno kancerogeno, ova tema stigla je u žižu javnosti.

(Godišnjica) Bilo je 8.15 ujutru, u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945, pre tačno 73 godine. Ispušten iz B29A bombardera na koga niko nije obraćao pažnju, „Mali dečak“ je eksplodirao na visini od 680 metara iznad grada

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

(Rizici*) Ako pokušavate da ubedite pušače da ostave cigarete, uz brojne neugodnosti na koje možete da ukažete, a koje ova loša navika izaziva, zgodno je upotrebiti i jedan naučno potvrđen i ubedljiv argument

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

(Dokumenti) Istorijski dokument na fotografiji je telegram kojim je počeo Prvi svetski rat. Telegram je poslat iz Beča u Niš pre tačno 104 godine, 28. jula 1914. godine, u 11 sati i 10 minuta

(Aktuelno) U petak, 27. jula, u večernjim satima na nebu će satima biti vidljiv divan astronomski fenomen, i to ne samo pomoću instrumenata kao što su teleskopi i dvogledi, nego i golim okom

(Istorija utorkom*) Sa još svežim sećanjem na rat, pre 90 godina, juna 1928. dr Arčibald Rajs, švajcarski hemičar i forenzičar, veliki prijatelj Srbije u kojoj je proveo veći deo života, napisao je čuveni esej “Čujte Srbi”

(Video*) Kad smo vas pozvali da nam se pridružite, 23. jula 2017. godine, vreo nedeljni dan nije obećavao mnogo

(Lik atoma, 2/2*) “Atom se sastoji od jezgra i elektronskog omotača, ali se ni čestice u jezgru ni elektron ne mogu zamišljati kao nekakve kuglice koje se vrte, po analogiji sa kretanjem planeta oko Sunca

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

(Lik atoma, 1/2*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.

(U fokusu*) U pozadini fotografije pitomog predela na severu Tajlanda vidi se planina Doi Nang Non u čijoj su pećinskoj unutrašnjosti više od dve nedelje bili zarobljeni dečaci iz fudbalskog tima „Divlji veprovi“.

(Rizici*) Ljudi uzimaju nikotin vekovima i milenijumima, mnogo duže od cigareta koje su postale globalni proizvod tek sredinom prethodnog veka

Prvi klimatski grant za evropske naučne novinare osvojio je tim koji čine tri naučna novinara iz Srbije

(Nauka na Mundijalu, 3/3)* Pri prijemu brze lopte, bilo da se to događa u dramatičnoj penal završnici utakmice na Svetskom prvenstvu u Rusiji (kakvih je u osmini finala bilo nekoliko) ili na terenu lokalnog fudbalskog tima, golman se svakako nalazi u neugodnoj poziciji

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

(Aktuelno) Svetski mediji izveštavaju o bizarnom astronomskom otkriću da međuzvezdani prostor u našoj galaksiji ispunjava – mast. Povod za ovakvu neobičnu vest je rezultat koji je prošle nedelje objavljen u mesečniku britanskog Kraljevskog astronomskog društva

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

Stara, bojena razglednica Beograda nastala je pre Prvog svetskog rata na današnjem Trgu republike. Na njoj se, u dnu scene, vidi prekrasna palata koja je u to doba bila zgrada Uprave fondova, a u kojoj se danas nalazi centralna zgrada Narodnog muzeja

Dramatične najave medija i novo upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije o obilnim padavinama sugerišu da će se danas oblaci iznad nas pretvoriti u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Možda ste se pitali – zašto kiša nekad pada, a nekada ne.

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu (gde je reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu odigrala dramatičnu fudbalsku utakmicu sa Švajcarskom) može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?

Zamislite sledeći, prepoznatljivi post-apokaliptični scenario. Dogodila se jedna od onih, više nego neugodnih kataklizmi – katastrofa koja je uništila moderno čovečanstvo, ali na udaljenom ostrvu, u dobro zaštićenom skloništu ili svemirskom brodu, grupa ljudi ipak je uspela da preživi

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

(Nauka na Mundijalu, 2/3)* Istorija fudbala beleži anegdotu o engleskom razredu koji se delio na dva tima i koji je imao taman toliko igrača da na obe strane bude po deset učenika, dok je jedanaesti, golman, bio učitelj

Jednu od deset najvećih zgrada u Evropi, Palatu kulture i nauke, napravili su usred Varšave sovjetski radnici 1955. godine kao poklon Josifa Visionaroviča Staljina narodu Poljske

(Aktuelno*) Fotografija prikazuje deo tunela sadašnjeg akceleratora u CERN-u koji se naziva Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC). Ovde će uskoro biti izgrađen novi akcelerator

“Oblaci nisu sfere, planine nisu kupe, ni kora drveta nije glatka, niti se svetlost kreće po pravoj liniji. Priroda pokazuje ne samo viši stepen već i različite nivoe kompleksnosti”

(Nauka na Mundijalu, 1/3)* Možda ste primetili kako uz nadahnute sportske komentatore, navijače, političare, estradne zvezde i astrologe, uoči otvaranja još jednog Svetskog prvenstva ponešto o samoj igri govore i – fizičari

(U fokusu) Fotografija prikazuje rupu u steni koju je pre nekoliko nedelja na površini Marsa napravio došljak sa Zemlje – robot Kjurioziti.

Fotografija pred vama nastala je 1983. godine u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja

(Aktuelno) Čovek ne samo da misli kako je pametniji od drugih vrsta, a povremeno to i demonstrira, nego, u poređenju sa drugim životinjama, zaista ima proporcionalno veći mozak

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

Koliko vas se stvarno tiču posledice nečeg tako planetarnog kao što su klimatske promene?

Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović

U okviru inicijative „Nauka kroz priče“, na Institutu za fiziku u Beogradu ove jeseni pokrećemo projekat Medijska laboratorija (MediaLab)

Tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu, kažu poznavaoci ovih životinja, potekla je upravo sa naših prostora i nije se raširila ni u susedne države

U jednom zanimljivom istraživanju, tim naučnika iz Londona pratio je 141 osobu koje konzumiraju alkohol umereno ili u znatnoj količini

Evo jedne priče o neočekivanim nijansama koje jedna lažna vest može imati. Naime, društvenim mrežama se poslednjih dana širi novi naoko bezazlen, ali podmukao falsifikat

Bonobo majmuni, koji su bliski rođaci šimpanze i na njih i vrlo liče, imaju jedan, za majmune pomalo neobičan običaj: ženkama tokom porođaja pomažu druge ženke “babice”.

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

(U fokusu) Fotografija Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih država (U.S. Geological Survey) prikazuje kako lava polako uništava ulicu Hoʻokupu u mestu Leilani Estates na Havajima, a kako to biva kod erupcija vulkana, ništa ne može da je zaustavi

(Istraživanja) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

Za astronome kultna, ova fotografija prikazuje Duboko polje, parčence svemira gde su ljudski teleskopi otišli najdublje (i najdalje) u istraživanju neba

(Video) Uz podršku Instituta za fiziku od februara do maja 2018. dnevni list “Danas” iz dana u dan, u svakom broju objavljuje po jednu iz serije izabranih 77 priča

Nedavno je na teritoriji prestonice Srbije pronađena vučica koja je uzgajana u zarobljeništvu. To je izazvalo veliku medijsku pažnju

(Aktuelno) Možda niste znali, ali u Srbiju nikada nije vraćen jedan, inače predivno iluminiran list koji je u 19. veku iz Miroslavljevog jevanđelja krišom istrgao i odneo u Rusiju kijevski episkop i ljubitelj srednjevekovnih rukopisa Profririje Uspenski

“Verujem da je Ričard Fajnman ili komunista ili vrlo snažno prokomunistički orijentisan. I kao takav je gotovo definitivno bezbednosni rizik. Ovaj čovek je ekstremno složena i opasna osoba, vrlo opasna osoba da obavlja javnu funkciju. Kad je reč o spletkama,

(U fokusu) Fotografija prikazuje inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju, IAEA, kako obilaze nuklearno postrojenje samo mesec dana pre nego što je u leto 2015. potpisan čuveni Iranski sporazum

Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.

(U fokusu) Još jedan brod poleteo je ka planeti Mars. Američka Nacionalna administracija za svemir i aeronautiku, NASA, pomoću rakete Atlas V, rano ujutru u subotu, 5. juna, iz vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji lansirala je brod InSight

Priča o vatrogascima čiji se – možda niste znali – dan obeležava upravo 4. maja, počinje u Starom Rimu pod prvim imperatorom Oktavijanom Avgustom kada je formirana vatrogasna brigada koja je brojala 500 ljudi. Međutim, početak ove istorije je bio vrlo neslavan

Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“

(Istraživanja u Srbiji) Jedan od izazova medicine 21. veka jeste precizno targetirano dostavljanje leka u telu. Takve ideje snažno su pogurale razvoj nanomedicine koja koristi sićušne čestice upravo za precizno slanje lekova, ali i u druge svrhe

Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija

Fotografija prikazuje poznati prizor iz Zabranjene zone – današnje stanje u blizini nuklearnog reaktora 4 u Černobilju. Ovde se 26. aprila 1986. godine, dogodila katastrofa koja je obeležila nuklearnu istoriju

(Putopisi iz CERN-a) Fotografija prikazuje kako izgleda unutrašnjost cevi akceleratora u CERN-u. Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC) najveći je i najmoćniji akcelerator današnjice

Brazilska dijagnostička kompanija Sabin laboratorija osmislila je jednostavan kućni test za trudnice kojim će već na kraju 2. meseca trudnoće moći da otkriju pol bebe koju nose.

(Putopisi iz CERN-a) Dok se spušta sumrak na Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN), život se ne zaustavlja u sedištu najveće naučne organizacije na našem kontinentu

Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga

Kada pomislimo na kamile, obično se prisetimo slika beduina, peščanih dina Sahare, egipatskih piramida… ali teško da bi asocijacija mogla da nam bude – Australija

Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?

(Najava) Dođite na prvo obeležavanje rođendana Leonarda da Vinčija u Beogradu!

Ovog se vikenda navršava 106 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najboljih priča svih vremena

„Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo! Neposredno pre toga, kada je sve bilo spremno, Sergej Koroljev, vođa sovjetskog kosmičkog programa i glavni konstruktor broda Vostok, javio se radio vezom: „Uzletanje! Želimo ti dobar let. Sve je u redu.“

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.

(Prenosimo iz Politike) „Mislim da veliki doprinos mogu da daju sve države, naročito Srbija i bili bismo veoma, veoma srećni da se Srbija pridruži našoj porodici i ojača CERN“

Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.

(U fokusu) Uskršnji datum je, kao i svaki drugi datum, astronomski problem

Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu

(Istorija utorkom) Istorijska fotografija prikazuje 15 žena, vojnika Crvene armije, kako osmehnute i zadovoljne, poziraju u uniformama sovjetskom ratnom fotografu Anatoliju Arhipovu u zoru 4. maja 1945. godine, neposredno nakon oslobođenja Berlina

Zašto samo 2 odsto današnje ljudske populacije poseduje čak 98 odsto celokupnog svetskog bogatstva?

(Izmenjeno*) Kineska svemirska stanica Tiangong-1 pala je na Zemlju u ponedeljak, 2. aprila, oko 2.15h. Prema zvaničnim kineskim podacima to se dogodilo iznad južnog Tihog okeana. Veći deo stanice sagoreo je u atmosferi Zemlje.

(U fokusu) Uz razne dramatične političke vesti, one domaće, ali i one iz regiona, mediji su prethodnih dana izvestili kako je Srbiju posetila i jedna visoka delegacija iz CERN-a

Da li smo u vezi ili smo samci zaista utiče na naš izgled i na zdravlje. Tim istraživača iz Australije, sa univerziteta Central Kvinslend analizirali su podatke 15.000 ljudi prikupljanih tokom 10 godina i izveli mnoštvo zanimljivih informacija.

(Iz domaće nauke) Kako je najveća od svih tehnoloških revolucija stigla u Evropu?

Naša zamisao je jednostavna – čitaoci postoje. Ljudi i na društvenim mrežama žele kvalitetan sadržaj

Zašto pomeramo sat? Glavni razlog, motiv da se tokom prethodnog veka uvede ukazno vreme bio je vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu

(U fokusu) Ne razumete o čemu je zapravo Fejsbuk afera o kojoj već danima na udarnim stranama izveštavaju svetski mediji?

U jeku epidemije malih boginja u Srbiji, u trenutku kada je 12 osoba umrlo usled posledica komplikacija ove bolesti, nije zgoreg da se vratimo na početak priče.