On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

(Uz godišnjicu*) Institut za fiziku u Beogradu osnovan je u maju 1961. godine, vek i po nakon što je objavljena prva srpska knjiga o fizici kao istraživanju prirode. To je bila trotomna Fisika Atanasija Stojkoviča (1773—1832), prvog srpskog fizičara i romanopisca,

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, pratiocima na Tviteru, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se

(Vreme zabluda*) Povremeno se u kakvom razgovoru neko seti legende o malom holandskom dečaku koji je zaustavio Severno more u želji da potkrepi tezu kako i najslabiji mogu da odole pritisku velikih sila. Prema toj legendi, dečak Hans Brinker iz holandskog grada Harlema

Kišni aprilski dani. Oblaci promiču nebom, a povremeno se pretvore i u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Ako ste više očekivali od proleća, možda ste se pitali zašto je tako – zašto kiša nekad pada, a nekada ne?

(Povodom 60 godina od prvog leta u svemir*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu Kembridžske “Prirodne istorije”, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.

oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator

Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu

(U fokusu) Jezero je planinski gradić u Bosni i Hercegovini – sa oko 600 stanovnika, nalazi se na krajnjem obodu Republike Srpske, između opština Mrkonjić Grad i Šipovo, nadomak opštine Jajce u Federaciji BIH

Broj pratilaca „Nauke kroz priče“ upravo je dostigao magičnu brojku od 40.000 ljudi. Nakon što je osnovana u julu 2017. naša stranica je u prvim mesecima počela da raste iznenađujuće brzo, pokazujući da domaća publika želi sadržaje inspirisane naukom mnogo više nego što se to pretpostavljalo

(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera

(Godišnjica Čarlsa Darvina*) “Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba”, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), “pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih

(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko poželi kompjuter u svojoj kući”

Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“

Ove godine „Nauka kroz priče“ ponovo je izabrana među 50 najboljih sajtova u Srbiji. Kako je saopšteno na svečanoj dodeli priznanja dobitnicima koja je organizovana 4. februara 2021. u Klubu poslanika u Beogradu, stručni žiri uvrstio je „Nauku kroz priče“ u tradicionalnu listu “Top 50”

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije

Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, kad svet nije okovan zarazom, a sneg pada u zimskim mesecima, to je prilika za malo radosti

(Izvan fokusa) Možda će vas iznenaditi, ali antivakserski pokret ne samo da nije bezazlena novovekovna pojava dokonih korisnika društvenih mreža, već ima daleko dublje istorijske korene

Mada godina počinje dobrim vestima o sve više registrovanih vakcina i početkom masovne vakcinacije protiv Kovida-19, što je neosporni uspeh moderne nauke koja će tako zaustaviti kobnu pandemiju, upravljanje krizom tokom prethodne godine

Ljudi koji tradicionalno u decembru rezimiraju godinu i donose novogodišnje odluke, po pravili od njih krajem januara većinom uveliko odustanu

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

(Alternativna istorija*) Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Ova istorijska zaraza harala je Londonom i njegovom okolinom godinu i po dana i odnela više od sedamdeset hiljada žrtava

„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina

Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena. No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane.

(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca

Slika prikazuje snimak Krab magline načinjen domaćim teleskopom Milanković na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja. Ovu maglinu su u noći 14. novembra 2020. godine posmatrale

(Istorija utorkom*) Na današnji dan, pre više od jednog veka, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba

Kako bi objasnio neke krajnje neočekivane eksperimentalne rezultate, Ervin Šredinger (1887–1961), jedan od tvoraca kvantne mehanike

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

(Istorija utorkom*) Antiohija. Početak juna 1098. godine. Noćni insekti zuje oko bledih vatri koje krstaši pale duž obale Oronta. Reka se proteže uz drevnu zidinu i teče ka jugu, ka luci Sveti Simeon – ka deset kilometara dalekom pristaništu koje je jedina spona sa Rimom i Vizantijom u ovoj surovoj, neprijateljskoj zemlji

Da li ste znali da se jedan od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi nalazi u centru Beograda, u Botaničkoj bašti Jevremovac?

Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u XIX, ni XX, a ni u XXI veku?

(Paradoksi) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

Uz Monalizu, Poslednju večeru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza čuvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.

(U fokusu) Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

(U fokusu) Asteorid Benu, čija je orbita smeštena između orbita Zemlje i Marsa, često se opisuje kao jedna od nekoliko poznatih pretnji iz svemira pošto postoji verovatnoća da udari našu planetu

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski materijali se naizgled iz čista mira pretvaraju u prvi život

Ilustracija je deo upečatljive serije poljskog umetnika Jakuba Rozalskog koji slika robote i futurističke ratne mašine tako što ih smešta u pastoralni predeo poljskog sela sa početka 20. veka. Istorija robota

(Zavere) Pitate se, nema sumnje, zašto tako mnogo ljudi počinje da veruje u sasvim bizarne pseudonaučne zavere, odbacujući ne samo opšteprihvaćena znanja i naučno dokazane činjenice, nego ponekad i zdrav razum

Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan

(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike

(Istorija utorkom) Biće da je vizantijski car Iraklije (575-641) za Srbe učinio više od svih drugih stranih vladara od dolaska na Balkan u 7. veku do danas, budući da je ovom slovenskom plemenu dodelio status federatija i dozvolio mu da se nastani na teritoriji carstva

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’

Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne

Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA