Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više. Prema podacima koje je prikupio ugledni „New Scientist“, samo u toku 2016. godine, u svetu je proizvedeno ukupno 280 miliona tona plastike.
(Lik atoma, 1/2*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.
(U fokusu*) U pozadini fotografije pitomog predela na severu Tajlanda vidi se planina Doi Nang Non u čijoj su pećinskoj unutrašnjosti više od dve nedelje bili zarobljeni dečaci iz fudbalskog tima „Divlji veprovi“.
(Rizici*) Ljudi uzimaju nikotin vekovima i milenijumima, mnogo duže od cigareta koje su postale globalni proizvod tek sredinom prethodnog veka
(Povodom Dana nauke*) „Ako je ikada postojao izumitelj koji zadovoljava romantične zahteve iz romana Žila Verna, onda je to bio Nikola Tesla
Prvi klimatski grant za evropske naučne novinare osvojio je tim koji čine tri naučna novinara iz Srbije
(Nauka na Mundijalu, 3/3)* Pri prijemu brze lopte, bilo da se to događa u dramatičnoj penal završnici utakmice na Svetskom prvenstvu u Rusiji (kakvih je u osmini finala bilo nekoliko) ili na terenu lokalnog fudbalskog tima, golman se svakako nalazi u neugodnoj poziciji
Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca
(Istorija utorkom) Kako bi poslednje decenije 20. veka izgledale da misija Apolo 11 koja je ponela prve ljude na Mesec kojim slučajem nije uspela?
(Aktuelno) Svetski mediji izveštavaju o bizarnom astronomskom otkriću da međuzvezdani prostor u našoj galaksiji ispunjava – mast. Povod za ovakvu neobičnu vest je rezultat koji je prošle nedelje objavljen u mesečniku britanskog Kraljevskog astronomskog društva
Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”
Stara, bojena razglednica Beograda nastala je pre Prvog svetskog rata na današnjem Trgu republike. Na njoj se, u dnu scene, vidi prekrasna palata koja je u to doba bila zgrada Uprave fondova, a u kojoj se danas nalazi centralna zgrada Narodnog muzeja
Dramatične najave medija i novo upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije o obilnim padavinama sugerišu da će se danas oblaci iznad nas pretvoriti u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Možda ste se pitali – zašto kiša nekad pada, a nekada ne.
Egipat u doba kralja Ptolomeja V. Proleće 196. godine p.n.e. Na velikom komadu magmatske stene od granodiorita radnici klešu proglas koji potpisuju tri faraonova vrhovna sveštenika. Tekst veliča faraona
Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?
Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu (gde je reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu odigrala dramatičnu fudbalsku utakmicu sa Švajcarskom) može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?
Zamislite sledeći, prepoznatljivi post-apokaliptični scenario. Dogodila se jedna od onih, više nego neugodnih kataklizmi – katastrofa koja je uništila moderno čovečanstvo, ali na udaljenom ostrvu, u dobro zaštićenom skloništu ili svemirskom brodu, grupa ljudi ipak je uspela da preživi
Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti
(Istorija utorkom) Fotografija prikazuje bronzani disk na pločniku u Varšavi koji predstavlja planetu Saturn. Planeta je deo instalacije sa nebeskim telima ispred spomenika poljskom astronomu Nikoli Koperniku (1473 – 1543)
(Nauka na Mundijalu, 2/3)* Istorija fudbala beleži anegdotu o engleskom razredu koji se delio na dva tima i koji je imao taman toliko igrača da na obe strane bude po deset učenika, dok je jedanaesti, golman, bio učitelj
Jednu od deset najvećih zgrada u Evropi, Palatu kulture i nauke, napravili su usred Varšave sovjetski radnici 1955. godine kao poklon Josifa Visionaroviča Staljina narodu Poljske
(Aktuelno*) Fotografija prikazuje deo tunela sadašnjeg akceleratora u CERN-u koji se naziva Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC). Ovde će uskoro biti izgrađen novi akcelerator
“Oblaci nisu sfere, planine nisu kupe, ni kora drveta nije glatka, niti se svetlost kreće po pravoj liniji. Priroda pokazuje ne samo viši stepen već i različite nivoe kompleksnosti”
(Nauka na Mundijalu, 1/3)* Možda ste primetili kako uz nadahnute sportske komentatore, navijače, političare, estradne zvezde i astrologe, uoči otvaranja još jednog Svetskog prvenstva ponešto o samoj igri govore i – fizičari. Uostalom, fizika fudbala može biti vrlo zanimljiva, a zakoni Njutnove mehanike uticaće na ishod Mundijala više i od sudijskih odluka. Među naučnicima, kao …
(U fokusu) Fotografija prikazuje rupu u steni koju je pre nekoliko nedelja na površini Marsa napravio došljak sa Zemlje – robot Kjurioziti.
Fotografija pred vama nastala je 1983. godine u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja
(Aktuelno) Čovek ne samo da misli kako je pametniji od drugih vrsta, a povremeno to i demonstrira, nego, u poređenju sa drugim životinjama, zaista ima proporcionalno veći mozak
(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine
Koliko vas se stvarno tiču posledice nečeg tako planetarnog kao što su klimatske promene?
Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović
U okviru inicijative „Nauka kroz priče“, na Institutu za fiziku u Beogradu ove jeseni pokrećemo projekat Medijska laboratorija (MediaLab)
Tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu, kažu poznavaoci ovih životinja, potekla je upravo sa naših prostora i nije se raširila ni u susedne države
U jednom zanimljivom istraživanju, tim naučnika iz Londona pratio je 141 osobu koje konzumiraju alkohol umereno ili u znatnoj količini
Evo jedne priče o neočekivanim nijansama koje jedna lažna vest može imati. Naime, društvenim mrežama se poslednjih dana širi novi naoko bezazlen, ali podmukao falsifikat
Bonobo majmuni, koji su bliski rođaci šimpanze i na njih i vrlo liče, imaju jedan, za majmune pomalo neobičan običaj: ženkama tokom porođaja pomažu druge ženke “babice”.
Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice
(Istorija utorkom) „Svi su sa određenog poseda bili dužni da koriste vlastelinovu vodenicu, a da mu plaćaju količinom izmlevenog brašna, najčešće šesnaestinom
(U fokusu) Fotografija Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih država (U.S. Geological Survey) prikazuje kako lava polako uništava ulicu Hoʻokupu u mestu Leilani Estates na Havajima, a kako to biva kod erupcija vulkana, ništa ne može da je zaustavi
(Istraživanja) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?
Za astronome kultna, ova fotografija prikazuje Duboko polje, parčence svemira gde su ljudski teleskopi otišli najdublje (i najdalje) u istraživanju neba
(Video) Uz podršku Instituta za fiziku od februara do maja 2018. dnevni list “Danas” iz dana u dan, u svakom broju objavljuje po jednu iz serije izabranih 77 priča
Nedavno je na teritoriji prestonice Srbije pronađena vučica koja je uzgajana u zarobljeništvu. To je izazvalo veliku medijsku pažnju
(Aktuelno) Možda niste znali, ali u Srbiju nikada nije vraćen jedan, inače predivno iluminiran list koji je u 19. veku iz Miroslavljevog jevanđelja krišom istrgao i odneo u Rusiju kijevski episkop i ljubitelj srednjevekovnih rukopisa Profririje Uspenski
“Verujem da je Ričard Fajnman ili komunista ili vrlo snažno prokomunistički orijentisan. I kao takav je gotovo definitivno bezbednosni rizik. Ovaj čovek je ekstremno složena i opasna osoba, vrlo opasna osoba da obavlja javnu funkciju. Kad je reč o spletkama,
(U fokusu) Fotografija prikazuje inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju, IAEA, kako obilaze nuklearno postrojenje samo mesec dana pre nego što je u leto 2015. potpisan čuveni Iranski sporazum
Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.
(U fokusu) Još jedan brod poleteo je ka planeti Mars. Američka Nacionalna administracija za svemir i aeronautiku, NASA, pomoću rakete Atlas V, rano ujutru u subotu, 5. juna, iz vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji lansirala je brod InSight
Priča o vatrogascima čiji se – možda niste znali – dan obeležava upravo 4. maja, počinje u Starom Rimu pod prvim imperatorom Oktavijanom Avgustom kada je formirana vatrogasna brigada koja je brojala 500 ljudi. Međutim, početak ove istorije je bio vrlo neslavan
Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“
(Istorija utorkom) Ilustracija, objavljena pre 132 godine, prikazuje detalj sa četvrtog dana protesta anarhista u Čikagu kad su se radnici sukobili sa čikaškom policijom, što je događaj koji će ostati zapamćen kao Masakr na Hajmarketu
(Istraživanja u Srbiji) Jedan od izazova medicine 21. veka jeste precizno targetirano dostavljanje leka u telu. Takve ideje snažno su pogurale razvoj nanomedicine koja koristi sićušne čestice upravo za precizno slanje lekova, ali i u druge svrhe
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija
Fotografija prikazuje poznati prizor iz Zabranjene zone – današnje stanje u blizini nuklearnog reaktora 4 u Černobilju. Ovde se 26. aprila 1986. godine, dogodila katastrofa koja je obeležila nuklearnu istoriju
(Putopisi iz CERN-a) Fotografija prikazuje kako izgleda unutrašnjost cevi akceleratora u CERN-u. Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC) najveći je i najmoćniji akcelerator današnjice
Brazilska dijagnostička kompanija Sabin laboratorija osmislila je jednostavan kućni test za trudnice kojim će već na kraju 2. meseca trudnoće moći da otkriju pol bebe koju nose.
(Putopisi iz CERN-a) Dok se spušta sumrak na Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN), život se ne zaustavlja u sedištu najveće naučne organizacije na našem kontinentu
Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga
(Zapleti petkom*) “Još od dana otkako su stigli, bili su neopozivo prokleti, umirući i truleći čak i kad su išli tamo ovamo. To je bilo neizbežno. Po ceni od milijardu smrti, čovek je kupio svoje prirodno pravo na Zemlju
Kada pomislimo na kamile, obično se prisetimo slika beduina, peščanih dina Sahare, egipatskih piramida… ali teško da bi asocijacija mogla da nam bude – Australija
(Istorija utorkom) Fotografija prikazuje podelu Bliskog istoka između velikih sila prema odredbama tajnog sporazuma poznatog kao Sajks-Pikotov ugovor iz 1916. godine
Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?
(Najava) Dođite na prvo obeležavanje rođendana Leonarda da Vinčija u Beogradu!
Ovog se vikenda navršava 106 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najboljih priča svih vremena
„Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo! Neposredno pre toga, kada je sve bilo spremno, Sergej Koroljev, vođa sovjetskog kosmičkog programa i glavni konstruktor broda Vostok, javio se radio vezom: „Uzletanje! Želimo ti dobar let. Sve je u redu.“
Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.
(Prenosimo iz Politike) „Mislim da veliki doprinos mogu da daju sve države, naročito Srbija i bili bismo veoma, veoma srećni da se Srbija pridruži našoj porodici i ojača CERN“
Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.
(U fokusu) Uskršnji datum je, kao i svaki drugi datum, astronomski problem
Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu
(Istorija utorkom) Istorijska fotografija prikazuje 15 žena, vojnika Crvene armije, kako osmehnute i zadovoljne, poziraju u uniformama sovjetskom ratnom fotografu Anatoliju Arhipovu u zoru 4. maja 1945. godine, neposredno nakon oslobođenja Berlina
Zašto samo 2 odsto današnje ljudske populacije poseduje čak 98 odsto celokupnog svetskog bogatstva?
(Izmenjeno*) Kineska svemirska stanica Tiangong-1 pala je na Zemlju u ponedeljak, 2. aprila, oko 2.15h. Prema zvaničnim kineskim podacima to se dogodilo iznad južnog Tihog okeana. Veći deo stanice sagoreo je u atmosferi Zemlje.
(U fokusu) Uz razne dramatične političke vesti, one domaće, ali i one iz regiona, mediji su prethodnih dana izvestili kako je Srbiju posetila i jedna visoka delegacija iz CERN-a
Da li smo u vezi ili smo samci zaista utiče na naš izgled i na zdravlje. Tim istraživača iz Australije, sa univerziteta Central Kvinslend analizirali su podatke 15.000 ljudi prikupljanih tokom 10 godina i izveli mnoštvo zanimljivih informacija.
(Iz domaće nauke) Kako je najveća od svih tehnoloških revolucija stigla u Evropu?
Naša zamisao je jednostavna – čitaoci postoje. Ljudi i na društvenim mrežama žele kvalitetan sadržaj
Zašto pomeramo sat? Glavni razlog, motiv da se tokom prethodnog veka uvede ukazno vreme bio je vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu
(U fokusu) Ne razumete o čemu je zapravo Fejsbuk afera o kojoj već danima na udarnim stranama izveštavaju svetski mediji?
U jeku epidemije malih boginja u Srbiji, u trenutku kada je 12 osoba umrlo usled posledica komplikacija ove bolesti, nije zgoreg da se vratimo na početak priče.
Poslednji živi mužjak severnog belog nosoroga, Sudan, uginuo je 20. marta*. Mediji širom sveta već nedeljama su izveštavali o njemu. Živeo je 45 godina, što je zaista duboka starost, s obzirom na to da je ovoj vrsti životni vek do 40 godina.
Postaje sve izvesnije da bi se dizel motori u skorijoj budućnosti mogli povući sa drumova
Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite
Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena. No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane.
(U fokusu) „Zbog prirodnih zakona kao što je gravitacija, Univerzum može sebe da stvara ni iz čega i to će i činiti. Spontano nastajanje je razlog što postoji nešto umesto ničeg, što postoji Univerzum, što mi postojimo”, pisao je slavni britanski fizičar Stiven Hoking (1942-2018)
(Istorija utorkom) „Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca
(Iz domaće nauke) Pojavljuje se kao jedva vidljiv trag u oktobarskoj noći. Pre dvadeset nedelja na snimcima Pan-STARRS teleskopa sanjivi postdoktorand Rob Verik sa Havaja zapaža objekat koji će biti nazvan ‘Oumuamua i za koga će se ispostaviti da je prvi došljak izvan Sunčevog sistema
Dok se brojni naučno-fantastični filmovi bave tematikom poslednjeg čoveka na planeti, u životinjskom svetu takav scenario, nažalost, nije fantastika.
“Pomislila sam, čoveče, ovde nema samo kolonija, već ogromnih kolonija pingvina! Kako je moguće da tako očiglednu stvar ranije nismo primetili”
(U fokusu) Ma kako se inače oscilovalo ovamo ili onamo, neke stvari su iste, ili bi barem trebalo da budu iste, gde god da krenete
BIKINI BOMBA (Istorija utorkom) Impresivna i jeziva fotografija u prilogu napravljena je prilikom američkog testiranja nuklearnog oružja na ostrvu Bikini 25. jula 1946. godine.
Sećate li se onih nekoliko velikih afera kada su otkriveni milioni šifri korisnika internet servisa kao što su Gmail, Yahoo, LinkedIn, Myspace, YouPorn…? Znate li šta su uradili ti ljudi čije su šifre otkrivene?
(Aktuelno) Fotografija prikazuje panel 78 iz pećine La Pasiega u Španiji. Crvene horizontalne i vertikalne linije na obliku koji podseća na merdevine oslikali su pre 64.000 godina čovekovi rođaci neandertalci.
(Zapleti petkom*) Bernard je Alfa, pripadnik najviše kaste novog, eugeničkog društva. Svet budućnosti, takozvana Svetska država i grad London, pet stotina godina od današnjice, surovo su organizovani
Nije baš previše ukusan, zar ne? Ovaj rođak kupusa uglavnom se nađe u našim tanjirima “zato što je to zdravo”.
(Istorija utorkom) Godina 1512. Širom Evrope već četiri godine vodi se sveopšti rat između rimskog pape i Mletačke republike
Šta se dešava sa drvećem kada temperature postanu vrlo niske?
(Uz otvornu sliku stranice) “Jedini način da otkrijete granice mogućeg je da odete iza njih, u nemoguće”, kaže Artur Klark (1917–2008), kultni američki pisac naučne-fantastike
(Zapleti petkom*) Isak Asimov je došao na ideju. Kao izrazito plodan američki pisac naučne fantastike, autor neverovatnog broja od 500 objavljenih knjiga
Nekada davno, pre nego što je nastala velelepna botanička bašta Jevremovac u centru Beograda, postojala je manja botanička bašta na Dorćolu, uz obalu Dunava.
(Aktuelno) Jedna od međunarodnih istraživačkih grupa u CERN-u, u kojoj rade i istraživači iz Srbije, poznata kao kolaboracija ATLAS, izazvala je veliku pažnju nakon što je prethodne nedelje objavila rad u časopisu European Physical Journal C