Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

Koliko puta će se Ajnštajn pojaviti tokom prvog sata tribine “Ko su gospodari vremena”? Saznajte u četvrtak, 18. oktobra, u 19h, na tribini u Velikoj sali SKC, događaju koji je po mnogo čemu jedinstven

Pridružite nam se! Čekamo vas sa stotinama drugih posetilaca na starom mestu. Naučno-popularna tribina se, kao što smo najavili, vraća u Veliku salu Studentskog kulturnog centra

Možda ste već čuli da su u laboratoriji Kineske akademije nauka rođeni miševi koji nemaju tatu, ali imaju dve mame. Rodili su se i mišići koji su imali tatu i tatu, a nisu imali mamu, ali su oni ubrzo po rođenju uginuli.

(Aktuelno*) Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

Uređivački tim “Nauke kroz priče” izabrao je prvu grupu polaznika Medijske laboratorije, škole za naučne novinare koju ova medijska inicijativa organizuje zajedno sa Institutom za fiziku u Beogradu.

Možda niste znali, ali latinski i italijanski naziv za zvono je campana, slično kao i naziv italijanske oblasti Kampan(i)ja

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

Malo gde u svetu su naučno-popularne tribine tako uspešne i tako posećene kao u Beogradu i moglo bi se reći da one poslednjih godina daju jedinstvenu, dodatnu, svakako neočekivanu boju društvenom životu grada. Sa povratkom tribine u Veliku salu Studentskog kulturnog centra (SKC)

(Nobel 2018*) Trojica ovogdišnjih laureata Nobelove nagrade za hemiju u svojim naučnim poduhvatima načinili su, svaki na svoj način, svojevrstan iskorak iz hemijske laboratorije i preuzeli „kontrolu nad evolucijom“

(Nobel 2018*) Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama

(Nobel 2018*) Počela je još jedna Nobelova nedelja, po tradiciji, objavljivanjem dobitnika najprestižnijeg naučnog priznanja u medicini – ove godine su nagrađeni naučnici koji su otkrili osnov za, po svemu sudeći, uspešnu metodu lečenja raka imunoterapijom

(Noć istraživača) Na Zemlji je više dana nego noći. Međutim, večeras, 28. septembra – od sumraka do svitanja – noć će u Beogradu i drugim gradovima Srbije trajati punih 12 sati i 4 minuta

(Aktuelno) Ugledni devedestogodišnji matematičar Majkl Atija tvrdi da je dokazao Rimanovu hipotezu

Okapi predstavlja najpoznatiji primer stvorenja koje je iz legende ušlo u zoološku klasifikaciju. Zbog toga je okapi bio simbol danas nepostojećeg Međunarodnog društva za kripotozoologiju, kontroverznu disciplinu

Vanzemaljci su tu, blizu nas. Posmatraju nas, proučavaju. Nisu nas do sada kontaktirali baš zato što su toliko napredni, tehnološki i socijalno i zato što je njihova politika prema drugim civilizacijama širom galaksije da se kontakt po svaku cenu izbegava

Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo – kao simbol u kvantnoj fizici koji predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti prirode

(Najava događaja) Pridružite nam se! Uoči Svetskog dana zdravlja životne sredine, koji se sada u Srbiji obeležava po prvi put, „Nauka kroz priče“ organizuje tribinu „Kako smanjiti štetu“

(Ekskluzivno) Ove jeseni, za radoznalce, čitaoce dobrih priča i ljubitelje neočekivanog sadržaja počinje nova avantura. „Odiseja“ je konačno porinuta. Novi ilustrovani sezonski časopis „Odiseja“

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

(Rizici*) Svaki sedmi čovek na planeti danas je pušač, a svaka peta smrt od uzroka koji su mogli da se izbegnu izazvana je pušenjem. Kampanje protiv pušenja i mere zabrana pomažu da se ova pretnja smanji

Nakon šest godina pridruženog članstva, Republika Srbija uskoro postaje punopravni član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Srbija se tim činom praktično vraća u zajednicu koju je, kao deo nekadašnje SFRJ, osnovala sredinom 20. veka.

Sve je počelo u maju 1950. godine, dok je tada već dobro poznat kao jedan od očeva “američke bombe” i jedan od najuglednijih fizičara svog vremena, Enriko Fermi boravio u Los Alamosu, čuvenoj bazi u kojoj se tokom Drugog svetskog rata sprovodio atomski projekat “Menhetn”.

“Vrata stana bila su otvorena da bi se brže osušio tepih koji je upravo izriban, opran i obešen u hodniku. Ušao sam u Ajnštajnovu sobu

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

Danas našu planetu naseljava 7,5 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

(Brojevi*) Matematika je prepuna zanimljivih i posebnih brojeva, ali broj 118 ima veći značaj za hemiju i srodne nauke, s obzirom na to da predstavlja ukupan broj čoveku danas poznatih hemijskih elemenata u periodnom sistemu elemenata.

(Aktuelno) Šest godina nakon što je u CERN-u otkriven – Higsov bozon – čestica sa nezgodnim nadimkom Božja, koja je zaslužna za postojanje mase, ali i nekoliko Nobelovih nagrada za fiziku, i dalje skriva razne masivne tajne

(Atomska era*) Nedaleko od Kembridža u Engleskoj, u Godmančesteru, nalazi se usamljena britanska farma na kojoj su skrivane neke od najvećih tajni Drugog svetskog rata

“STRAVA I UŽAS Ako ovo vidite negde u stanu imaćete VELIKI PROBLEM!” “Evo zašto NIKAKO ne smete da ubijete SMRDIBUBU! INVAZIJA SMRDIBUBA!” “Srbiji ponovo preti pederus, ALI I BUBE ‘KLINTONKE’!”

(Brojevi*) Broj 42 je zanimljiv iz mnogo razloga, ne samo u matematici, već i u brojnim drugim naukama i veštinama, religijama i sportu, a i u svakodnevnom životu nam često može upadati u oči.

Četrdesetih godina 19. veka u okviru reforme britanskog poštanskog sistema koji je do tog trenutka bio veoma haotičan i predstavljao plodno tle za korupciju i razna nedela, nastala je prva poštanska marka. Sistem je bio pred pucanjem jer oni koji primaju pošiljku često nisu želeli ili mogli da plate uslugu.

(Atomska era*) Mesec dana posle nuklearne eksplozije koja se dogodila 9. avgusta 1945. godine, u Nagasaki su stigli prvi američki novinari

(Brojevi*) Ovih dana Švajcarska nacionalna banka predstavila je novu novčanicu od 200 franaka na kojoj, uz druge elemente ima i tri prsta – što su mnogi iz našeg regiona pozdravili, a drugi se uvredili, misleći da ima nekakve veze sa Srbijom i pozdravom s tri prsta.

Da li ste primetili da kada pokušate da prepolovite špagete na pola, one uvek puknu na tri ili više delova? Ne, ne šalimo se, pitanje je ozbiljno. I ne, mislimo na situacije kada čvrsto stisnete 250 grama špageta obema rukama,

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?

(Atomska era*) Posle eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, japanske vojne vlasti obrazovale su “komisiju za protivmere novoj bombi”. U njen rad bio je uključen i Jošio Nišina (1890 – 1951), vodeći japanski nuklearni fizičar i zapravo „otac moderne japanske fizike“

Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju.

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

Iako je kosmičko zračenje otkriveno pre više od jednog veka, njegova glavna tajna ostaje neodgonetnuta. Odakle ono dolazi? Zašto se javlja u celom univerzumu

Od kako je krajem 2015. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, a crveno meso kao verovatno kancerogeno, ova tema stigla je u žižu javnosti.

(Godišnjica) Bilo je 8.15 ujutru, u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945, pre tačno 73 godine. Ispušten iz B29A bombardera na koga niko nije obraćao pažnju, „Mali dečak“ je eksplodirao na visini od 680 metara iznad grada

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

(Rizici*) Ako pokušavate da ubedite pušače da ostave cigarete, uz brojne neugodnosti na koje možete da ukažete, a koje ova loša navika izaziva, zgodno je upotrebiti i jedan naučno potvrđen i ubedljiv argument

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

(Dokumenti) Istorijski dokument na fotografiji je telegram kojim je počeo Prvi svetski rat. Telegram je poslat iz Beča u Niš pre tačno 104 godine, 28. jula 1914. godine, u 11 sati i 10 minuta

(Aktuelno) U petak, 27. jula, u večernjim satima na nebu će satima biti vidljiv divan astronomski fenomen, i to ne samo pomoću instrumenata kao što su teleskopi i dvogledi, nego i golim okom

(Istorija utorkom*) Sa još svežim sećanjem na rat, pre 90 godina, juna 1928. dr Arčibald Rajs, švajcarski hemičar i forenzičar, veliki prijatelj Srbije u kojoj je proveo veći deo života, napisao je čuveni esej “Čujte Srbi”

(Video*) Kad smo vas pozvali da nam se pridružite, 23. jula 2017. godine, vreo nedeljni dan nije obećavao mnogo

(Lik atoma, 2/2*) “Atom se sastoji od jezgra i elektronskog omotača, ali se ni čestice u jezgru ni elektron ne mogu zamišljati kao nekakve kuglice koje se vrte, po analogiji sa kretanjem planeta oko Sunca

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

(Lik atoma, 1/2*) Navodno je Nils Bor svoja predavanja počinjao pitanjem „Gospodo, kako izgleda atom?“.

(U fokusu*) U pozadini fotografije pitomog predela na severu Tajlanda vidi se planina Doi Nang Non u čijoj su pećinskoj unutrašnjosti više od dve nedelje bili zarobljeni dečaci iz fudbalskog tima „Divlji veprovi“.

(Rizici*) Ljudi uzimaju nikotin vekovima i milenijumima, mnogo duže od cigareta koje su postale globalni proizvod tek sredinom prethodnog veka

Prvi klimatski grant za evropske naučne novinare osvojio je tim koji čine tri naučna novinara iz Srbije

(Nauka na Mundijalu, 3/3)* Pri prijemu brze lopte, bilo da se to događa u dramatičnoj penal završnici utakmice na Svetskom prvenstvu u Rusiji (kakvih je u osmini finala bilo nekoliko) ili na terenu lokalnog fudbalskog tima, golman se svakako nalazi u neugodnoj poziciji

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

(Aktuelno) Svetski mediji izveštavaju o bizarnom astronomskom otkriću da međuzvezdani prostor u našoj galaksiji ispunjava – mast. Povod za ovakvu neobičnu vest je rezultat koji je prošle nedelje objavljen u mesečniku britanskog Kraljevskog astronomskog društva

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

Stara, bojena razglednica Beograda nastala je pre Prvog svetskog rata na današnjem Trgu republike. Na njoj se, u dnu scene, vidi prekrasna palata koja je u to doba bila zgrada Uprave fondova, a u kojoj se danas nalazi centralna zgrada Narodnog muzeja

Dramatične najave medija i novo upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije o obilnim padavinama sugerišu da će se danas oblaci iznad nas pretvoriti u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Možda ste se pitali – zašto kiša nekad pada, a nekada ne.

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu (gde je reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu odigrala dramatičnu fudbalsku utakmicu sa Švajcarskom) može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?

Zamislite sledeći, prepoznatljivi post-apokaliptični scenario. Dogodila se jedna od onih, više nego neugodnih kataklizmi – katastrofa koja je uništila moderno čovečanstvo, ali na udaljenom ostrvu, u dobro zaštićenom skloništu ili svemirskom brodu, grupa ljudi ipak je uspela da preživi

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

(Nauka na Mundijalu, 2/3)* Istorija fudbala beleži anegdotu o engleskom razredu koji se delio na dva tima i koji je imao taman toliko igrača da na obe strane bude po deset učenika, dok je jedanaesti, golman, bio učitelj

Jednu od deset najvećih zgrada u Evropi, Palatu kulture i nauke, napravili su usred Varšave sovjetski radnici 1955. godine kao poklon Josifa Visionaroviča Staljina narodu Poljske

(Aktuelno*) Fotografija prikazuje deo tunela sadašnjeg akceleratora u CERN-u koji se naziva Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC). Ovde će uskoro biti izgrađen novi akcelerator

“Oblaci nisu sfere, planine nisu kupe, ni kora drveta nije glatka, niti se svetlost kreće po pravoj liniji. Priroda pokazuje ne samo viši stepen već i različite nivoe kompleksnosti”

(Nauka na Mundijalu, 1/3)* Možda ste primetili kako uz nadahnute sportske komentatore, navijače, političare, estradne zvezde i astrologe, uoči otvaranja još jednog Svetskog prvenstva ponešto o samoj igri govore i – fizičari

(U fokusu) Fotografija prikazuje rupu u steni koju je pre nekoliko nedelja na površini Marsa napravio došljak sa Zemlje – robot Kjurioziti.

Fotografija pred vama nastala je 1983. godine u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja

(Aktuelno) Čovek ne samo da misli kako je pametniji od drugih vrsta, a povremeno to i demonstrira, nego, u poređenju sa drugim životinjama, zaista ima proporcionalno veći mozak

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

Koliko vas se stvarno tiču posledice nečeg tako planetarnog kao što su klimatske promene?

Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović

U okviru inicijative „Nauka kroz priče“, na Institutu za fiziku u Beogradu ove jeseni pokrećemo projekat Medijska laboratorija (MediaLab)

Tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu, kažu poznavaoci ovih životinja, potekla je upravo sa naših prostora i nije se raširila ni u susedne države

U jednom zanimljivom istraživanju, tim naučnika iz Londona pratio je 141 osobu koje konzumiraju alkohol umereno ili u znatnoj količini

Evo jedne priče o neočekivanim nijansama koje jedna lažna vest može imati. Naime, društvenim mrežama se poslednjih dana širi novi naoko bezazlen, ali podmukao falsifikat

Bonobo majmuni, koji su bliski rođaci šimpanze i na njih i vrlo liče, imaju jedan, za majmune pomalo neobičan običaj: ženkama tokom porođaja pomažu druge ženke “babice”.

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

(U fokusu) Fotografija Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih država (U.S. Geological Survey) prikazuje kako lava polako uništava ulicu Hoʻokupu u mestu Leilani Estates na Havajima, a kako to biva kod erupcija vulkana, ništa ne može da je zaustavi

(Istraživanja) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

Za astronome kultna, ova fotografija prikazuje Duboko polje, parčence svemira gde su ljudski teleskopi otišli najdublje (i najdalje) u istraživanju neba

(Video) Uz podršku Instituta za fiziku od februara do maja 2018. dnevni list “Danas” iz dana u dan, u svakom broju objavljuje po jednu iz serije izabranih 77 priča

Nedavno je na teritoriji prestonice Srbije pronađena vučica koja je uzgajana u zarobljeništvu. To je izazvalo veliku medijsku pažnju

(Aktuelno) Možda niste znali, ali u Srbiju nikada nije vraćen jedan, inače predivno iluminiran list koji je u 19. veku iz Miroslavljevog jevanđelja krišom istrgao i odneo u Rusiju kijevski episkop i ljubitelj srednjevekovnih rukopisa Profririje Uspenski