DA LI VAS BOLI NOCEBO?

DA LI VAS BOLI NOCEBO?

(MEDILAB*) Seli ste da „googlate“ svoje simptome i odjednom osetite svaki mogući simptom za koji ste saznali. Hvata vas panika, obliva vas hladan znoj. Da li vaš mozak može da vas prevari da osetite bol koji ne postoji?

NAJDREVNIJI OD SVIH POLJUBACA

NAJDREVNIJI OD SVIH POLJUBACA

Do nedavno su za najstariji dokaz o poljupcu ljubavnika uzimane Vede, svete knjige sa prostora današnje Indije pisane oko 1500. godine p. n. e. na sanskritu. Ovde se ne govori zapravo baš o poljupcu, već više dodirivanju nosevima što je, možda, bio nekakav uvod u poljubac.

PRVI NAUČNI EKSPERIMENT

PRVI NAUČNI EKSPERIMENT

Danas bio proglašen za čudaka, a cancel kultura momentalno bi ga izbrisala iz javnog života. O sebi je govorio kao o besmrtnom bogu, po zasluzi poštovanom od svih, „ukrašen vrpcama svetim i vencima ovenčan cvetnim“.

MISTERIOZNA ROTACIJA ZEMLJINOG JEZGRA

MISTERIOZNA ROTACIJA ZEMLJINOG JEZGRA

(MEDIALAB*) Prema studiji istraživača sa Pekinškog univerziteta, rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra je stala 2009. godine, a zatim se pokrenula u suprotnom smeru. 

KAKO SU ROBOTI PROGOVORILI?

KAKO SU ROBOTI PROGOVORILI?

(U fokusu*) Dok razgovaraju sa vama, jezički roboti formiraju rečenicu samo tako što prave predviđanje koja je najbolja sledeća reč koju u rečenici treba izgovoriti. To radi. To radi zapanjujuće. To radi zapanjujuće vešto

LEKOVI KOJE POKREĆE SVETLOST

LEKOVI KOJE POKREĆE SVETLOST

(MEDIALAB*) Zamislite lekove koje je aktivirala svetlost i koji deluju samo na onom delu tela koji se osvetli. Noviji pristup razvoju takozvanih fotoosetljivih lekova, nazvan fotofarmakologijom

VELIKI KAŠALJ MEĐU NAMA

VELIKI KAŠALJ MEĐU NAMA

(MEDIALAB*) Pertusis ili veliki kašalj je visoko zarazna bolest respiratornog trakta koja spada u najopasnija i najrasprostranjenija oboljenja za koja postoji vakcina.

TAJNE PRIRODNE MUMIFIKACIJE

TAJNE PRIRODNE MUMIFIKACIJE

(MEDIALAB*) Sigurno ste čuli za mumije egipatskih faraona Tutankamona, Ramzesa II ili čuvene kraljice Hatšepsut? Međutim, koliko ste upoznati sa otkrićem Tolundskog čoveka? Da li vam je poznato ko su deca iz Ljuljailjaka

VRT FIZIKE: KAKO ZAUSTAVITI ODLIV MOZGOVA?

VRT FIZIKE: KAKO ZAUSTAVITI ODLIV MOZGOVA?

(VIDEO, Ep. 33 – Specijal) Кako rešiti problem odlaska mladih naučnika koji napuštaju Srbiju? U novoj, specijalnoj epizodi video-serijala „Vrt fizike“ – kroz neposredna, lična iskustva istraživača – predstavljamo očigledno rešenje do koga je došao Institut za fiziku u Beogradu

ARHIMEDOVE MAŠINE

ARHIMEDOVE MAŠINE

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

NOBEL ZA ATOSEKUNDU

NOBEL ZA ATOSEKUNDU

(Nobel 2023*) Nobelova nagrada za fiziku u 2023. dodeljena je za eksperimente koji su pokazali kako napraviti takozvane atosekundne impulse

NOBEL ZA mRNK VAKCINU

NOBEL ZA mRNK VAKCINU

(Nobel 2023*) Počela je još jedna Nobelova nedelja, po tradiciji, objavljivanjem dobitnika najprestižnijeg naučnog priznanja u medicini

PROMOCIJA “ALHEMIJE BOMBE” U BEOGRADU

PROMOCIJA “ALHEMIJE BOMBE” U BEOGRADU

U četvrtak, 21. septembra, u 18 sati, u prostoru koji se naziva “Bukmarker” u knjižari Delfi SKC u Beogradu održana je promocija

DRUGO IZDANJE „ALHEMIJE BOMBE“

DRUGO IZDANJE „ALHEMIJE BOMBE“

(U fokusu) Knjiga autora „Nauke kroz priče“ Slobodana Bubnjevića, „Alhemija bombe“ izaziva pažnju medija i čitalaca

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

GALILEO, OKRIVLJENI

GALILEO, OKRIVLJENI

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

ZAŠTO BUMBAR LETI?

ZAŠTO BUMBAR LETI?

Vrlo je moguće da ste više puta čuli ili pročitali, u filmovima i na društvenim mrežama, zanimljivost o nemogućnosti bumbara da poleti

GOZBA SA PREDATORIMA

GOZBA SA PREDATORIMA

Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi

KAKO UDAVITI CIVILIZACIJU?

KAKO UDAVITI CIVILIZACIJU?

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

HIROŠIMA, STRAH I NADA

HIROŠIMA, STRAH I NADA

(Povodom godišnjice/odlomak iz “Alhemije bombe”) U rano jutro, 6. avgusta 1945. u 8.15. nad japanskim gradom Hirošimom eksplodirala je atomska bomba. Bomba koju je bacio američki bombarder Enola Gej istog jutra usmrtila je oko 70.000 ljudi

BILJKE DINOSAURUSI

BILJKE DINOSAURUSI

Za razliku od svog rođaka Tiranosaurusa, koji je bio agresivni mesožder i lešinar sa ogromnim čeljustima za mrvljenje kostiju, većina dinosaurusa su zapravo bili biljojedi. I uopšte, sudbine dinosaurusa i tadašnjih biljnih vrsta bile su vrlo povezane

MIRIS MESECA

MIRIS MESECA

(Godišnjica sletanja na Mesec) Možda niste znali, Mesec ima miris. Dvanaest astronauta koji su u okviru šest Apolo misija, od 1969. do 1972. godine, sleteli i poleteli sa Zemljinog satelita prijavilo je da su osetili kako mesečeva prašina intenzivno miriše

KOLIKU TEMPERATURU MOŽE DA PODNESE LJUDSKO TELO?

KOLIKU TEMPERATURU MOŽE DA PODNESE LJUDSKO TELO?

Žarke letnje temperature kakve vladaju ovih dana izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena)

MAKSVELOV DEMON

MAKSVELOV DEMON

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

TESLIN PRES KLIPING

TESLIN PRES KLIPING

(Povodom 10. jula, Dana nauke*) „Ako je ikada postojao izumitelj koji zadovoljava romantične zahteve iz romana Žila Verna, onda je to bio Nikola Tesla

NAPOLEON, MATEMATIČAR

NAPOLEON, MATEMATIČAR

(Istorija utorkom) Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta (1769-1821), bio i matematičar?

KAKO SU SLOVENI IZAŠLI SA MARGINE ISTORIJE?

KAKO SU SLOVENI IZAŠLI SA MARGINE ISTORIJE?

Još od sredine 6. veka, njihove horde plave sever. Čini se da je reč o još jednoj od varvarskih najezdi koje su došle na obod rimskog sveta

MAGIJA LETNJIH KANIBALA

MAGIJA LETNJIH KANIBALA

U visokim travama i šumama tokom letnjih noći juna i jula, u staništima kao što su neosvetljeni delovi Avale ili beogradski Košutnjak, putnik se može naći u neobičnoj, nalik magičnoj atmosferi – stotine svetala svitaca trepere među travom i žbunjem.

NA DUBINAMA TITANIKA

NA DUBINAMA TITANIKA

(U fokusu) Fotografija prikazuje pramac potonulog broda Titanik koji je pre skoro dve decenije snimila robotizovana sonda Herkules na daljinsko upravljanje. Na mestu potonuća slavnog broda

LETO

LETO

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji.

ROBOTI MEĐU NAMA

ROBOTI MEĐU NAMA

Ilustracija je deo upečatljive serije poljskog umetnika Jakuba Rozalskog koji slika robote i futurističke ratne mašine tako što ih smešta u pastoralni predeo poljskog sela sa početka 20. veka. Istorija robota

VITRUVIJEV ČOVEK

VITRUVIJEV ČOVEK

Uz Monalizu, Poslednju večeru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza čuvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.

ONTOLOŠKI ARGUMENT

ONTOLOŠKI ARGUMENT

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

VELIKA BOGINJA

VELIKA BOGINJA

(Svetski dan životne sredine) Pogledajte kako se planeta menja. Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči

TAJNI ŽIVOT GOSPODARA BILJAKA

TAJNI ŽIVOT GOSPODARA BILJAKA

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka

ČITANjE U SEBI

ČITANjE U SEBI

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

SKUP O CERN OTKRIĆIMA U BEOGRADU

SKUP O CERN OTKRIĆIMA U BEOGRADU

(U fokusu) Jedna od najvažnijih konferencija u savremenoj nauci, LHCP (Large Hadron Collider Physics Conference 2023) ove godine održava se u Beogradu

KROKODILOVA DILEMA

KROKODILOVA DILEMA

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

KAKO ČITATE REČI?

KAKO ČITATE REČI?

Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?

BESKRAJ

BESKRAJ

Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan

EKSPERIMENT

EKSPERIMENT

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

ERATOSTENOV GLOBUS

ERATOSTENOV GLOBUS

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

RINOCERUS

RINOCERUS

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

MIRIS KIŠE

MIRIS KIŠE

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

GAGARIN

GAGARIN

(Povodom godišnjice*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!

TITANIK

TITANIK

(Reprint*) Ove nedelje navršava se i 111 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

DUBOKO SUPERHLAĐENJE

DUBOKO SUPERHLAĐENJE

(Reprint*) Šta se dešava sa drvećem kada temperature postanu vrlo niske?

NOVI MESEČEVI ASTRONAUTI

NOVI MESEČEVI ASTRONAUTI

(U fokusu) Posle 50 godina, četvoro ljudi ponovo će leteti do Meseca i nazad. NASA je 3. aprila objavila imena četiri astronauta koji će biti članovi misije Artemis 2

VRTOVI FIZIKE

VRTOVI FIZIKE

U jesen 1665. godine, na maloposedničkom imanju u zaseoku Vulstorp Mejnor, zrele jabuke padaju na vlažnu zemlju. Njihov pad, ubrzano kretanje pod uticajem sile zemljine teže, posmatra Isak Njutn

TRI NAMERNIKA

TRI NAMERNIKA

Godina 1512. Širom Evrope već četiri godine vodi se sveopšti rat između rimskog pape i Mletačke republike

KVANTNO SLOVO ћ

KVANTNO SLOVO ћ

(Reprint*) Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ni u jednom drugom pismu na svetu nema istu ulogu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo

ZAŠTO RODE DONOSE BEBE?

ZAŠTO RODE DONOSE BEBE?

Mnoge priče, crtani filmovi, basne i bajke nastali širom sveta, govore o rodama koje donose bebe njihovim roditeljima. Da li ste se nekad zapitali otkud to, i zašto baš rode, a ne neke druge životinje?

SRPSKI NOBEL ZA FIZIKU

SRPSKI NOBEL ZA FIZIKU

(U fokusu) Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić“ dodeliće prestižnu nagradu „Marko Jarić“ za 2022. godinu dr Miloradu Miloševiću, redovnom profesoru Univerziteta u Antverpenu u Belgiji

KAKO JE POTONULA ATLANTIDA?

KAKO JE POTONULA ATLANTIDA?

Deo čudesno žive, prekrasne freske sa nalazišta Akrotiti na egejskom ostrvu Tera (danas Santorini), na fotografiji, prikazuje dva dečaka boksera koji očigledno pripadaju jednoj razvijenoj kulturi i sudeći po nakitu, različitim društvenim slojevima

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

PROBLEM TRAMVAJA

PROBLEM TRAMVAJA

(Paradoksi) Da li ćete u odsudnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

ARSENAL APOKALIPSE

ARSENAL APOKALIPSE

(U fokusu) Na marginama dramatične situacije u Ukrajini ponovo se poteže i pitanje verovatnoće nuklearnog rata

OKAM

OKAM

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

JEZIK KOJI JE DRŽAVA

JEZIK KOJI JE DRŽAVA

(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera

POREKLO EVOLUCIJE

POREKLO EVOLUCIJE

(Godišnjica Čarlsa Darvina*) “Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba”, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), “pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih

ŠTA JE STARIJE – КOКOŠКA ILI JAJE?

ŠTA JE STARIJE – КOКOŠКA ILI JAJE?

Takozvana dilema kauzalnosti – da je starija kokoška ili jaje – zasniva se na tome da ne možemo biti sigurni šta je uzrok, a šta posledica

O SNEGU

O SNEGU

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, to može biti prilika za malo radosti

KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

Možda ste se upitali da li i drugi ljudi posmatraju i pamte svet na isti način. Da li njihovi mozgovi “beleže” okruženje, lica i događaje baš onako kako to i sami činite?

NEOBIČAN SLUČAJ KRISA LONGA

NEOBIČAN SLUČAJ KRISA LONGA

Krisu Longu, IT stručnjaku zaposlenom u kancelariji šerifa u Nevadi (SAD) pre nekoliko godina je u postupku lečenja leukemije transplantirana koštana srž. Donaciju je primio od njemu sasvim nepoznatog muškarca sa drugog kontinenta, iz Nemačke.

ČUDOVIŠNA KANTOVA LOBANJA

ČUDOVIŠNA KANTOVA LOBANJA

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu “Prirodne istorije” Univerziteta Kembridž, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

DANI KOJI SU NESTALI IZ KALENDARA

DANI KOJI SU NESTALI IZ KALENDARA

Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar.

ZLATNO DOBA PIRATA

ZLATNO DOBA PIRATA

Fragmenti ilustracije koji prikazuju kultnu scenu iz gusarskih priča – karipske pirate kako pronalaze zakopano blago na napuštenom otoku – delo su slavnog američkog ilustratora Hauarda Pajla (1853-1911)

PRARODITELJSKA GREŠKA

PRARODITELJSKA GREŠKA

(Izvan fokusa*) Najstarija od svih ljudskih priča počinje greškom. I, naravno, počinje u Africi. Ovde, u prapostojbini ljudske vrste, vidimo kako se pleme australopitekusa kreće savanom – pogrbljeni promiču kroz visoku travu

SUNČEV GODIŠNJI TRAG

SUNČEV GODIŠNJI TRAG

Godina ostavlja trag na nebu. Ako svakog od 365 dana u toku jedne godine, sa istog mesta, u istom trenutku (na primer, tačno u 12.12), fotografišete isti kadar na nebu, dobićete liniju koja prati oblik sa fotografije.

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

KAKO JE NASTAO DEDA MRAZ?

Slika prikazuje lik Deda Mraza u interpretaciji Pabla Pikasa koju je on nacrtao 1953. godine

EVOLUCIJA ŽICE

EVOLUCIJA ŽICE

“U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

ĐAVOLJE VREME

ĐAVOLJE VREME

Možda će vas iznenaditi, ali sve do kraja srednjeg veka, dužina jednog sata nije bila ista tokom cele godine. Naime, dužina sata leti i zimi nije bila jednaka

MESTO GDE SE RODILA FUZIJA

MESTO GDE SE RODILA FUZIJA

(U fokusu) Mediji širom sveta izveštavaju o istorijskom eksperimentu čiji je fascinantan rezultat 5. decembra objavilo američko Ministarstvo energije (DOE)

SEDAM MOSTOVA KALINJINGRADA

SEDAM MOSTOVA KALINJINGRADA

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?

JAKŠA VUČIČEVIĆ, NOVA ZVEZDA SRPSKE NAUKE

JAKŠA VUČIČEVIĆ, NOVA ZVEZDA SRPSKE NAUKE

(U fokusu) U Republiku Srbiju je stigao prestižni grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC), treći po redu u istoriji domaće nauke. Mladi istraživač iz Instituta za fiziku u Beogradu,

KAKO JE OSVAJANJE AMERIKE DONELO ZIMU?

KAKO JE OSVAJANJE AMERIKE DONELO ZIMU?

Ledeni šesnaesti vek. Evropa je okovana zimom i strahom. U odsutnoj borbi, Osmanlije osvajaju tvrđavu Beograd i prelaze u Evropu

SAMO VELIKI DEČACI VOLE BROKOLI

SAMO VELIKI DEČACI VOLE BROKOLI

Nije baš previše ukusan, zar ne? Ovaj rođak kupusa uglavnom se nađe u našim tanjirima “zato što je to zdravo”.

MESEČEVA STRELA

MESEČEVA STRELA

(Izvan fokusa) Ljutita boginja Hera, gnevna zbog neverstva svog muža Zevsa, gonila je ljupku boginju Letu koja je vrhovnom grčkom bogu zapala za oko, zabranivši joj da se porodi bilo gde na kopnu i ostrvima

TRAG ARTEMISA

TRAG ARTEMISA

(U fokusu) Na kraju će se, padom u Tihi okean, Artemis vratiti na Zemlju 11. decembra 2022. godine. U međuvremenu, nakon što je u sredu, 16. novembra, nova, moćna SLS raketa konačno poletela iz svemirskog centra Kenedi na Floridi, brod Orion (ugnežden na njenom vrhu)

ŽIVOT MEĐU OSAM MILIJARDI

ŽIVOT MEĐU OSAM MILIJARDI

(U fokusu) Broj stanovnika planete dostigao je osam milijardi. Ovaj zastrašujuće veliki broj otvara pitanje da li će biti dovoljno resursa, u hrani i energiji, da ljudska civilizacija opstane

TAJANSTVENI CVET PRIMIRJA

TAJANSTVENI CVET PRIMIRJA

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

​MARK TVEN U TESLINOJ LABORATORIJI

​MARK TVEN U TESLINOJ LABORATORIJI

“U raj se ide zbog klime, a u pakao zbog društva”, govorio je kultni američki pripovedač Samjuel Langhorn Klemens (1835-1910), proslavljen pod literarnim imenom Mark Tven

NA PLAŽI

NA PLAŽI

Proslavljena letnja fotografija iz porodične arhive izvesnog Dejvida Rotmana koji pozira sa ležerno odevenim Albertom Ajnštajnom nastala je u vreme dok u Evropi počinje Drugi svetski rat, 1939. godine, na Long Ajlendu u Americi, na steni Horseshoe Cove

ZAŠTO DAN IMA 24 SATA?

ZAŠTO DAN IMA 24 SATA?

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

RAT SVETOVA

RAT SVETOVA

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

ZAŠTO ŽUTI LIŠĆE?

ZAŠTO ŽUTI LIŠĆE?

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

PRVI SRPSKI KVANTNI FIZIČAR

PRVI SRPSKI KVANTNI FIZIČAR

Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović

ZAŠTO POMRAČENJE SUNCA NIJE JEDNOM MESEČNO?

ZAŠTO POMRAČENJE SUNCA NIJE JEDNOM MESEČNO?

(U fokusu) Uoči delimičnog pomračenja Sunca, u utorak, 25. oktobra, među astronomima amaterima i ljubiteljima ove discipline vlada ogromno uzbuđenje.

GOVORITE LI — — .-. –.. . .-?

GOVORITE LI — — .-. –.. . .-?

Zasnovana na svega dva simbola, tački i crtici, Morzeova azbuka je tako zamišljena da svako slovo i svaki broj predstavi jedinstvenim nizom crta i tačkica

MUZIKA U NAMA

MUZIKA U NAMA

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

KVANTNA SPLETENOST I DRUGE SABLASTI

KVANTNA SPLETENOST I DRUGE SABLASTI

(NOBEL 2022) Najčešće je nazivaju upletenost, ponekad i neprecizno prepletenost ili uvezanost, a domaća Vikipedija je usvojila i nedovoljno jednoznačan prevod sprezanje, dok je zapravo preporuka da se koristi naziv spletenost

ČOVEK KOJI JE DEŠIFROVAO NEANDERTALCA

ČOVEK KOJI JE DEŠIFROVAO NEANDERTALCA

(NOBEL 2022) Njihove male zajednice kretale su se i lovile na velikim prostranstvima Evrope i delova Azije do pre 40.000 godina, kada su izumrli iz nepoznatih razloga

MIKROGRAFIJA

MIKROGRAFIJA

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

DARTOVA META

DARTOVA META

(U fokusu) Nakon što je letelica DART udarila u površinu 160 metara dugog asteorida Dimorfos, bilo je potrebno oko 8 sekundi da njen poslednji signal stigne do Zemlje

LIK KOJI JE NEDOSTAJAO

LIK KOJI JE NEDOSTAJAO

Pre 3 do 4 miliona godina, na tlu današnje Etiopije bila je gusta šuma, mestimično prošarana savanom. U Miro Dori, kroz peščani predeo, reka se ulivala u jezero. Tragovi vulkanske aktivnosti i vododerine