(Reprint) Ako bi trebalo izdvojiti jednog naučnika današnjice koji bi bio primer istraživačkog duha, upornosti, saznanja, avanture i etike – svega onoga zbog čega je nauka tako privlačna – to bi svakako bila Džejn Godal.

(U fokusu*) Pravo je čudo kako je čitavih 14 miliona kvadratnih kilometara zemlje i vode na Arktiku dočekalo kraj druge decenije 21. veka, a da već nije okupirano i podeljeno među velikim i malim silama

(Uoči Festivala nauke*) Iracionalni strah od broja trinaest naziva se triskaidekafobija. Ako ste malčice sujeverni kad je reč o broju trinaest

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

(Zanimljiva izdanja*) „Postoje samo dve mogućnosti, ili smo sami u Univerzumu, ili nismo: obe su podjednako zastrašujuće“, napisao je kultni američki SF autor, Artur Klark. Naš astrofizičar, futrista i popularizator nauke, dr Milan Ćirković – čija je knjiga „Šta je SETI?“ upravo objavljena

(Uoči tribine) Evo potrebnih sastojaka: Za život je neophodan okean. Posuda. Ili barem kolevka. Za ovu priliku možemo da upotrebimo i bilo koju veliku i providnu kutiju od klirita ili neke druge plastike

(Izdanja/Svetski dan filozofije*) „Ne shvatam šta znači nazivati jednu teoriju lepom ako nije istinita“, govorio je danski fizičar Nils Bor (1885-1962)

Recimo da Jolan Kovač veruje kako je Supermen jači od novinara Klarka Kenta. U interpretaciji koja je u filozofiji poznata kao „de re“, Jolan je ne samo siromašna kćerka mađarskih emigranata

Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.

Ostavljate cigarete, alkohol, masnu hranu, šećer, gasite sve profile na društvenim mrežama, odjavljujete sve pretplate, internet i kablovsku televiziju, rešavate se automobila i potom više nikad ne izazivate sudbinu u saobraćaju

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

Možda će vas iznenaditi, ali sve do kraja srednjeg veka, dužina jednog sata nije bila ista tokom cele godine. Naime, dužina sata leti i zimi nije bila jednaka

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

Možda niste znali, ali latinski i italijanski naziv za zvono je campana, slično kao i naziv italijanske oblasti Kampan(i)ja

Kada osoba zaražena virusom gripa kine ili se nakašlje, iz njenih usta brzinom od 50 metara u sekundi izleti i do 40.000 kapljica koje se raspu na rastojanju od skoro jednog metra

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

(U fokusu) Fotografija, nastala u Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, izazvala je medijsku pažnju poslednjih dana kao ubedljiva ilustracija višednevne epizode visokog zagađenja vazduha nad prestonicom Srbije

(U fokusu) Dogodilo se jedno apstraktno otkriće koje bi moglo označiti početak nove tehnološke revolucije. Nakon mesec dana spekulacija, upravo je u časopisu „Nature“ objavljen naučni rad koji počinje citatom Ričarda Fajnmana i završava porukom „od budućnosti nas deli samo jedan kreativni algoritam“

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu Kembridžske “Prirodne istorije”, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

(Povodom Sajma knjiga*) Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

(Uoči tribine) Zamislite sledeći uzbudljiv poduhvat – da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

(Nobel 2019) Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je istraživačima koji su svet učinili “dopunjivim” otkrićem litijum-jonske baterije

(Nobel 2019) Nobelova nagrada za fiziku u 2019. dodeljena je trojici kosmologa čija su otkrića otvorila nove perspektive u sagledavanje našeg mesta u Univerzumu.

(Nobel 2019) Na samom početku takozvane Nobelove nedelje – kad se iz dana u dan, od ponedeljka do petka, saopštavaju ovogodišnji dobitnici najprestižnijih naučnih priznanja za medicinu (ponedeljak), fiziku (utorak), hemiju (sreda), književnost (četvrtak) i mir (petak)

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

Verovatno ste zapazili kako se Valentina Tereškova i Jurij Gagarin uvek nazivaju kosmonauti, dok su Nil Armstrong i Edvin Oldrin astronauti. Među nazivima kosmonaut i astronaut zapravo nema nikakve razlike u značenju

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

(U fokusu) Nazivaju je “željnom slave”, “žrtvom zlostavljanja”, “katastrofičarkom”, “puštenom u promet”, “dečjom kurvom”, “morbidnom”, “poremećenom” ili “jezivom”

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

Kada pročitate neku od brojnih vesti o vršnjačkom nasilju u našim školama ili čujete priče iz obližnje škole, vrlo je verovatno da ćete vinovnika nasilja zamisliti kao dete koje je i samo trpelo nasilje

Ako ste bar jednom gledali neki od onih opskurnih dokumentaraca o drevnim vanzemaljcima, verovatno ste bili u prililici da – uz druga pretenciozna (i jednako neuverljiva) otkrovenja – upoznate i Antikitera mehanizam

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

Život u okeanu, ma koliko bio čudesan za posmatrače, stanovnicima donosi mnoga ograničenja. S obzirom na to da se svetlost drugačije ponaša u ovoj optički gustoj sredini,

Evo jednog naizgled suludog pitanja. Da li je tvorac teorije evolucije Čarls Darvin (1809–1882) govorio jezikom životinja kao na primer doktor Džon Dulitl? Kako bi inače jedan prirodnjak, ili bilo koji drugi čovek, znao kad su životinje gladne, zbunjene ili zapravo – uplašene?

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

(Reprint*) Koliko smo postali pametniji u ovom veku? I dok se primičemo poslednjoj godini druge decenije 21. veka, razmišljamo koja su naučna saznanja iz ovog veka već ostavila veliki trag

(U fokusu) Fotografija prikazuje dva ribarska broda koje je po zlu čuveni uragan Katrina nasukao na autoput broj 23 u mestu Empajer u Luizijani. Brodovi nasukani duboko u kopnu samo su deo strašnih posledica

Ratnička plemena Samnita s prostora današnje južne Italije oko 290. godine p.n.e. postala su deo Rimske Republike, a sa njima je u Rim stigao jedan sasvim novi običaj – borbe gladijatora.

Pre 3 do 4 miliona godina, na tlu današnje Etiopije bila je gusta šuma, mestimično prošarana savanom. U Miro Dori, kroz peščani predeo, reka se ulivala u jezero. Tragovi vulkanske aktivnosti i vododerine

Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?

(U fokusu) „I tako je kapetan Oreljana poveo svojih 57 ljudi, sa kojima se ukrcao u pomenuti brod i kanue otete od Indijanaca, i zaplovio niz reku“ u poznom decembru 1541. godine beleži dominikanac Gašpar de Karvahal

Poslednja istraživanja tržišta pokazuju da bi za samo dve godine svet mogla da zadesi globalna nestašica čokolade

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite

(Izvan fokusa) Odavno uništeno istorijsko ulje na platnu ne prikazuje onemoćalog starca čiji lik otkriva tragove životnih neuspeha i frustracije, nego pisca i jednog od najvećih državnika

Dve godine, svakog dana sa vama. Pet stotina priča inspirisanih naučnim saznanjima. Dve stotine tema prenetih u drugim, velikim medijima. Pet miliona pregleda. Sedam popularnih tribina. Više od sto uključenih istraživača. Dva autora

(U fokusu*) Požari haraju Sibirom. Beskrajna prostranstva ruske tajge – cirkumpolarnog bioma koji prekriva severni, polarni deo planete – gore ognjem kakav nije zabeležen u novijoj istoriji.

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

Dok je radio svoj uobičajeni posao u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering, admiral Artur Hepbern naišao je na pismo – jedno od mnogih koje su mu slali razni pronalazači uglavnom sa tvrdnjama da su izumeli neka čudesa.

(U fokusu) Kina, provincija Guandong. Ovde, u delti Biserne reke, ispod niza gigantskih oblakodera megalopolisa Šenžen, među 12 miliona ljudi rastu šestomesečne bliznakinje Lulu i Nana. One su prva ljudska bića “mutanti” – bebe kojima su tehnologijom CRISPR-Cas9 u laboratoriji izmenjeni geni.

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

Možda niste znali, ali podela ljudi na rase u modernoj biologiji – ne postoji. Ovo pitanje je, zapravo, primer kako jedna naoko očigledna teza (koju su naučnici uzaludno dokazivali više od dva veka) ne samo da opstaje, uporna, opšeprihvaćena i ukorenjenena, nego može da ima grozne i okrutne posledice

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

Verovatno se niste često pitali zašto umesto tri obroka dnevno, dve užine i nešto tečnosti jednostavno sebe ne uključite u električnu mrežu i tako se, brzo i efikasno, snabdete energijom

(Povodom drugog rođendana “Nauke kroz priče”) Fotografija prikazuje urednike i osnivače inicijative “Nauka kroz priče” (NKP) tokom jedne od naučnopopularnih tribina

Možda ste se upitali da li i drugi ljudi posmatraju i pamte svet na isti način. Da li njihovi mozgovi “beleže” okruženje, lica i događaje baš onako kako to i sami činite?

(Povodom 10. jula, Dana nauke) “Neka bude znano da sam ja, NIKOLA TESLA, iz Smiljana u Lici, granične oblasti u Austro-Ugarskoj, izmislio unapređenje dinamo-električne mašine”, piše naš slavni fizičar

Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

(Povodom 85 godina od smrti Marije Kiri) Bogata naučna karijera, vanserijska dostignuća koja su promenila tok nauke i dve Nobelove nagrade deo su velike zaostavštine francuske fizičarke i hemičarke poljskog porekla

(Uz najavu ZooMozgologije) Možete li da pogodite ko je najveći genije Beo Zoo vrta? Da li je to neka velika životinja sa velikim mozgom? Da li veličina mozga uopšte odražava inteligenciju?

(Alternativna istorija*) Zamislite da je u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Gavrilo Princip promašio austrijskog prestolonaslednika. Da li bi se mesec dana kasnije, 28. jula, dogodio Veliki rat

Možda niste znali da postoje insekti koji žive i po 50 godina. Najdugovečniji insekti na Zemlji su – termiti

(U fokusu*) O skraćenoj dužini života u Srbiji govore brojna istraživanja. Na primer, podaci iz uticajne Lansetove studije “Global Burden of Disease”

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

Umeće merenja vremena postojalo je i pre nego što je napravljen prvi sat. Zapravo, današnje mere za vreme potiču iz tih, prastarih doba. Podela dana na 24 dela došla je, pretpostavlja se, još od Starih Sumera

(Istorija utorkom*) Mada je stiglo leto, a godišnjica najveće nuklearne katastrofe u istoriji, 26. aprila, odavno je prošla, ove godine se i dalje piše i razgovara o Černobilju. I to više nego ikada pre

(Aktuelno) Divlje svinje, naravno, ne žive u gradovima. No, možda niste znali da u svojim najčešće vlažnim staništima ovi sisari žive u matrijarhatu

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

(Istorija utorkom) Gigantsko ulje na platnu, dugo pet i visoko tri metra, koje se danas čuva u parlamentarnoj zgradi u Madridu, naslikao je pre 130 godina španski slikar Francisko Pradilja

(Izvan fokusa) Udaljena je 1200 svetlosnih godina. Velika je skoro kao Jupiter, ali ima dvostruko manju masu. Godina na njoj traje svega četiri Zemaljska dana

(Ekskluzivno) “Nauka kroz priče” predstavlja jedinstvenu zbirku – 24 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora

(Povodom 140 godina od rođenja*) Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je razvio teoriju ledenih doba

(U fokusu) Zvezdano nebo više ne izgleda sasvim isto. U sedmici uoči evropskih izbora, domaća javnost nije poklonila posebnu pažnju vesti (koju su prošle nedelje doneli brojni svetski mediji) o lansiranju projekta Starlink

(Na licu mesta: Granada, Španija*) Spomenik na Placi de Isabel la Católica, u središtu jednog od najlepših evropskih gradova, Granade, prikazuje susret španske kraljice Izabele i Kristofora Kolumba u proleće 1492. godine

(Uz najavu tribine) Šta se krije u crnoj rupi? Pojedini teoretičari čak smatraju da bi crne rupe mogle biti uzajamno povezane takozvanim crvotočinama koje spajaju različite delove svemira