Fragmenti ilustracije koji prikazuju kultnu scenu iz gusarskih priča – karipske pirate kako pronalaze zakopano blago na napuštenom otoku – delo su slavnog američkog ilustratora Hauarda Pajla (1853-1911)

Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.

Kako bi objasnio neke krajnje neočekivane eksperimentalne rezultate, Ervin Šredinger (1887–1961), jedan od tvoraca kvantne mehanike

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

(Izvan fokusa*) Najstarija od svih ljudskih priča počinje greškom. I, naravno, počinje u Africi. Ovde, u prapostojbini ljudske vrste, vidimo kako se pleme australopitekusa kreće savanom – pogrbljeni promiču kroz visoku travu

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

Takozvana dilema kauzalnosti – da je starija kokoška ili jaje – zasniva se na tome da ne možemo biti sigurni šta je uzrok, a šta posledica. Potrebno je da postoji kokoška da bi snela jaje, ali to znači da je već postojalo jaje iz kog se ta kokoška izlegla.

(Vreme zabluda*) U kišnim prolećnim mesecima, pre ili kasnije, može se desiti da se napolju zateknete bez kišobrana. Kako biste što manje pokisli, hoćete li trčati do stana, automobila ili autobusa?

“STRAVA I UŽAS Ako ovo vidite negde u stanu imaćete VELIKI PROBLEM!” “Evo zašto NIKAKO ne smete da ubijete SMRDIBUBU! INVAZIJA SMRDIBUBA!” “Srbiji ponovo preti pederus, ALI I BUBE ‘KLINTONKE’!”

(U fokusu) Na fotografiji je prikazana takozvana “klimatska štrafta”, trend koji se pojavio ovog leta i koji se, uz klimatski samit u Glazgovu, i dalje širi planetom

Fotografija prikazuje obalu nedaleko od koje se – na morskom grebenu poznatom kao Sedam kamenova – dogodila katastrofa koja je ušla u istoriju borbe za zaštitu životne sredine

Zamislite sledeći uzbudljiv poduhvat – da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike, sa idejom da ovim “zelenim zidom” zaustave širenje pustinje. Ideja ne zahteva nova tehnološka rešenja, dostupna je i ekonomski ostvariva, a donela bi izvanredne efekte

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka, što im je u najmanju ruku garantovalo slavu, a često i veliki novac i novu poziciju. U Prirodnjačkom muzeju u Londonu, gde je ogroman broj tih primeraka završio, danas se čuva oko 70-ak miliona

Kišni oktobarski dani. Oblaci promiču nebom, a povremeno se pretvore i u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Ako ste više očekivali od proleća, možda ste se pitali zašto je tako – zašto kiša nekad pada, a nekada ne?

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

Čuvena fotografije napravljena u martu 1951. godine prikazuje Alberta Ajnštajna sa isplaženim jezikom. Mada fotografija simbolizuje “otkačenost” i ležernost naučnika, ona je snimljena u sasvim drugačijim okolnostima.

Živopisne ribe na slici nisu stvorene da krase zidove domova – mada to svakako zaslužuju – već su sasvim skromna naučna ilustracija, jedna od mnogih, koja prikazuje riblje vrste u vodama Indonezije s polovine 18. veka. Ribe su naučna ilustracija Luisa Renarda iz knjige objavljene 1754. godine,

Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju.

Porobljeni narodi su još od antike, pa sve do modernih vremena, primenjivali poznatu ratnu taktiku trovanja bunara. Naime, kada bi ih opkolili osvajači, u svoje bunare bacali su otrov – ili, ponekad, mrtvu životinju – i trovali neprijatelje koji nisu mogli ni da naslute da ih vreba ovakva vrsta opasnosti.

Najveća ledena doba – tri najpoznatija iz prekambrijuma, zatim devona, kao i gornjeg karbona i perma – bila su toliko davno da su njihovi tragovi danas gotovo nevidljivi. Ali da li ste znali da su pre samo nekoliko stotina i ljudi bili svedoci jednog malog ledenog doba?

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

(U fokusu*) Pravo je čudo kako je čitavih 14 miliona kvadratnih kilometara zemlje i vode na Arktiku dočekalo kraj druge decenije 21. veka, a da već nije okupirano i podeljeno među velikim i malim silama

Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

Bilo je 8.15 ujutru, u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945, pre tačno 73 godine. Ispušten iz B29A bombardera na koga niko nije obraćao pažnju, „Mali dečak“ je eksplodirao na visini od 680 metara iznad grada.

(U saradnji sa Klima101) Pre oko dva miliona godina, surlaša je bilo toliko da su naseljavali čitavu planetu – izuzev Australije gde njihovi tragovi nisu nađeni. S obzirom na to da su se usled velike brojnisti širili u raznovrsna staništa – od najtoplijih do najhladnijih – doživeli su niz morfoloških promena.

Naučnicima je potrebna vaša pomoć! Da, baš vaša! Jedno sjajno i više nego korisno istraživanje odvija se u Srbiji, a nedavno je došao trenutak da se u njega uključe i građani. O čemu se radi?

Žarke letnje temperature kakve vladaju ovih dana izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena)

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

Možda niste znali, ali latinski i italijanski naziv za zvono je campana, slično kao i naziv italijanske oblasti Kampan(i)ja

(Aktuelno) Divlje svinje, naravno, ne žive u gradovima. No, možda niste znali da u svojim najčešće vlažnim staništima ovi sisari žive u matrijarhatu

Sedmi sat. U dolini između Kapitola i Palatina, između zbijenih insula u uličicama Velabruma i nad užurbanim Forumom, između Rostri, statue Herkula i Horacijevog stuba, gde se od hrama Konkordije do tribunala pretora mešaju senatori sa klijentima

Pre oko 3500 godina, kao kontracepcija je korišćen med, produženo dugogodišnje dojenje dece, zatim lišće akacija i drugih biljaka od kojih su pojedine vrlo toksične, druge uništavaju spermatozoide ili čak i plod,

U visokim travama i šumama tokom letnjih noći juna i jula, u staništima kao što su neosvetljeni delovi Avale ili beogradski Košutnjak, putnik se može naći u neobičnoj, nalik magičnoj atmosferi – stotine svetala svitaca trepere među travom i žbunjem.

Možda niste znali da postoje insekti koji žive i po 50 godina. Najdugovečniji insekti na Zemlji su – termiti

(POVODOM MEĐUNARODNOG DANA ASTEROIDA) Mada se osetilo u mnogim delovima sveta, niko nije znao šta je uzrok snažnog podrhtavanja tla u rano jutro 30. juna 1908. godine. U narednim godinama, nagađanja o nekakvom sibirskom meteoritu

Tokom hiljada godina evolucije, pigmentacija čovekove kože se menjala kako bi se bolje regulisala količina ultraljubičastog zračenja koje prodire u kožu i šteti ćelijama. Poznato je da o boji kože svake osobe odlučuje jedinstvena kombinacija predačkih gena, te da se radi o naslednoj osobini.

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji.

Dvadeset dve godine nakon što je ostvario svoj naučni san – rođenje bebe iz epruvete – dr Robert Edvards je 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za razvoj vantelesne oplodnje.

Mnoge priče, crtani filmovi, basne i bajke nastali širom sveta, govore o rodama koje donose bebe njihovim roditeljima. Da li ste se nekad zapitali otkud to, i zašto baš rode, a ne neke druge životinje?

On je domišljat, otvoren, snalažljiv, vešt sa predmetima i sposoban da pronađe rešenje tamo gde drugi čak i ne vide da postoji problem – ispostavlja se da je, sažeto rečeno, inteligentan. Malo je, međutim, izvan vremena

Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji

“Hobotnice su glupa stvorenja”, pisao je starogrčki filozof Aristotel u svojoj “Istoriji životinja”

(Izvan fokusa) U Veneciji je 1339. godine donet zakon koji je zabranjivao Mlečanima da nose masku kad posećuju ženske manastire

(Istorija utorkom) Gigantsko ulje na platnu, dugo pet i visoko tri metra, koje se danas čuva u parlamentarnoj zgradi u Madridu, naslikao je pre 130 godina španski slikar Francisko Pradilja

(U fokusu) Možda niste znali, ali postoji roba u čijoj se proizvodnji Srbija ravnopravno nadmeće sa najmoćnijim zemljama na svetu

Za razliku od svog rođaka Tiranosaurusa, koji je bio agresivni mesožder i lešinar sa ogromnim čeljustima za mrvljenje kostiju, većina dinosaurusa su zapravo bili biljojedi. I uopšte, sudbine dinosaurusa i tadašnjih biljnih vrsta bile su vrlo povezane

Da biste uništili svet nije uopšte dovoljno da budete u posedu jedne atomske bombe

Planetu Zemlju, pored nas, ljudi, nastanjuju i drugi primati – prema procenama Svetskog fonda za zaštitu prirode, oko 500.000 jedinki trenutno najrazvijenijih među primatima, velikih majmuna ili hominida, živi širom sveta

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

(Uz godišnjicu*) Institut za fiziku u Beogradu osnovan je u maju 1961. godine, vek i po nakon što je objavljena prva srpska knjiga o fizici kao istraživanju prirode. To je bila trotomna Fisika Atanasija Stojkoviča (1773—1832), prvog srpskog fizičara i romanopisca,

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, pratiocima na Tviteru, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se

(Vreme zabluda*) Povremeno se u kakvom razgovoru neko seti legende o malom holandskom dečaku koji je zaustavio Severno more u želji da potkrepi tezu kako i najslabiji mogu da odole pritisku velikih sila. Prema toj legendi, dečak Hans Brinker iz holandskog grada Harlema

(Povodom 60 godina od prvog leta u svemir*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu Kembridžske “Prirodne istorije”, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti

oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine

Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator

Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu

(U fokusu) Jezero je planinski gradić u Bosni i Hercegovini – sa oko 600 stanovnika, nalazi se na krajnjem obodu Republike Srpske, između opština Mrkonjić Grad i Šipovo, nadomak opštine Jajce u Federaciji BIH

Broj pratilaca „Nauke kroz priče“ upravo je dostigao magičnu brojku od 40.000 ljudi. Nakon što je osnovana u julu 2017. naša stranica je u prvim mesecima počela da raste iznenađujuće brzo, pokazujući da domaća publika želi sadržaje inspirisane naukom mnogo više nego što se to pretpostavljalo

(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera

(Godišnjica Čarlsa Darvina*) “Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba”, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), “pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih

(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko poželi kompjuter u svojoj kući”

Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“

Ove godine „Nauka kroz priče“ ponovo je izabrana među 50 najboljih sajtova u Srbiji. Kako je saopšteno na svečanoj dodeli priznanja dobitnicima koja je organizovana 4. februara 2021. u Klubu poslanika u Beogradu, stručni žiri uvrstio je „Nauku kroz priče“ u tradicionalnu listu “Top 50”

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije

Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.