(U fokusu) U Republiku Srbiju je stigao prestižni grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC), treći po redu u istoriji domaće nauke. Mladi istraživač iz Instituta za fiziku u Beogradu,

Ledeni šesnaesti vek. Evropa je okovana zimom i strahom. U odsutnoj borbi, Osmanlije osvajaju tvrđavu Beograd i prelaze u Evropu

Nije baš previše ukusan, zar ne? Ovaj rođak kupusa uglavnom se nađe u našim tanjirima “zato što je to zdravo”.

(Izvan fokusa) Ljutita boginja Hera, gnevna zbog neverstva svog muža Zevsa, gonila je ljupku boginju Letu koja je vrhovnom grčkom bogu zapala za oko, zabranivši joj da se porodi bilo gde na kopnu i ostrvima

(U fokusu) Broj stanovnika planete dostigao je osam milijardi. Ovaj zastrašujuće veliki broj otvara pitanje da li će biti dovoljno resursa, u hrani i energiji, da ljudska civilizacija opstane

Uključite se u Medialab 2022, besplatnu školu naučnog novinarstva!

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

“U raj se ide zbog klime, a u pakao zbog društva”, govorio je kultni američki pripovedač Samjuel Langhorn Klemens (1835-1910), proslavljen pod literarnim imenom Mark Tven

Proslavljena letnja fotografija iz porodične arhive izvesnog Dejvida Rotmana koji pozira sa ležerno odevenim Albertom Ajnštajnom nastala je u vreme dok u Evropi počinje Drugi svetski rat, 1939. godine, na Long Ajlendu u Americi, na steni Horseshoe Cove

Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

Fotografija prikazuje poprsje jednog od najznačajnijih srpskih fizičara 20. veka, Zvonka Marića, koje je izvajao novosadski vajar Vladimir T. Jokanović

(U fokusu) Uoči delimičnog pomračenja Sunca, u utorak, 25. oktobra, među astronomima amaterima i ljubiteljima ove discipline vlada ogromno uzbuđenje.

Zasnovana na svega dva simbola, tački i crtici, Morzeova azbuka je tako zamišljena da svako slovo i svaki broj predstavi jedinstvenim nizom crta i tačkica

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

(U fokusu) Nakon što je letelica DART udarila u površinu 160 metara dugog asteorida Dimorfos, bilo je potrebno oko 8 sekundi da njen poslednji signal stigne do Zemlje

Pre 3 do 4 miliona godina, na tlu današnje Etiopije bila je gusta šuma, mestimično prošarana savanom. U Miro Dori, kroz peščani predeo, reka se ulivala u jezero. Tragovi vulkanske aktivnosti i vododerine

(VIDEO) Ove tmurne srede ponovo delimo sa vama jedan poseban video. Mada NKP tokom godine donosi isključivo autorske priče – jednim od najlepših NASA video klipova – pozivamo vas da na 273 sekunde zaboravite svakodnevne brige

Stara, bojena razglednica Beograda nastala je pre Prvog svetskog rata na današnjem Trgu republike. Na njoj se, u dnu scene, vidi prekrasna palata koja je u to doba bila zgrada Uprave fondova, a u kojoj se danas nalazi centralna zgrada Narodnog muzeja

Mediji javljaju kako je ove noći, 17. decembra zemljotres blago potresao Kikindu. Istovremeno, nešto jači zemljotres zabeležen je i u Draču

Koliko bi moglo da bude staro najstarije živo drvo? Možda 300 godina? Ili 1000 godina?

(U fokusu*) Zaporožje, kao i većina nuklearki, podignuta je na velikoj vodi, na Dnjepru. Sa snagom na pragu svakog od šest reaktora od 950 MW, ukupna snaga Zaporožja iznosi 5700 MW što je čini najvećom nuklearnom elektranom u Evropi

Fotografija pred vama nastala je 1983. godine u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

(U fokusu) Nakon pola veka čekanja, a potom čak 16 odlaganja zbog tehničkih i finansijskih problema, početak novog svemirskog programa letova na Mesec sa ljudskom posadom pod atraktivnim nazivom „Artemis“ u ponedeljak, 29. avgusta, ponovo je odložen

Jedanaest muškaraca ručaju sedeći na čeličnom nosaču na vrhu još nedovršenog Rokfeler centra na Menhetnu, u Njujorku, na visini od 260 metara.

Zamislimo da jednostavno možemo da zaustavimo globalno zagrevanje tako što ćemo posaditi jako mnogo drveća. Poznato je da je obnavljanje vegetacije najefikasniji način borbe protiv klimatskih promena jer bi ogromnu količina ugljen dioksida – plod savremenog načina života – koja sada stvara efekat staklene bašte, te nove biljke iskoristile za fotosintezu.

Pre 2500 godina nastupio je period iznenadne inkubacije ideja širom cele planete kakav se retko događa u istoriji ljudske civilizacije

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

Ako ste bar jednom gledali neki od onih opskurnih dokumentaraca o drevnim vanzemaljcima, verovatno ste bili u prililici da – uz druga pretenciozna (i jednako neuverljiva) otkrovenja – upoznate i Antikitera mehanizam

Subota, 28. decembar 1895. godine. U pariskom kafeu Grand, na bulevaru Des Capucines, predstavljen je prvi kinematograf

Na današnji dan, pre 72 godine, bačena je prva atomska bomba upotrebljena u ratu. U specijalnom saopštenju od 6. avgusta 1945, Bela kuća je obavestila javnost da je „najveća bomba koja je ikad korišćena u istoriji ratovanja“ tog jutra bačena na „Hirošimu, značajnu japansku vojnu bazu“.

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

(Povodom pet godina stranice “Nauka kroz priče”) Dvorskog astronoma Johana Keplera (1571–1630) u proleće 1610. godine u Pragu zaustavlja sekretar cara Rudolfa II sa raširenom šakom da bi mu javio kratku vest iz Padove o tome da je Galileo pomoću perspicilluma sa dva sočiva, to jest teleskopa, otkrio “četiri nove planete”

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine

(U fokusu) Fotografija prikazuje daleki univerzum – jato galaksija SMACS 0723 kako je izgledalo pre 4,6 milijardi godina

(Aktuelno) Fotografija pred vama snimljena je sa Međunarodne svemirske stanice u okviru Misije Minerva

Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena. No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane.

(Jubilej otkrića Higsovog bozona*) Bili su to uzbudljivi letnji dani u Evropskoj organizaciji za nuklearnu energiju koja je kod nas, a i u celom svetu, daleko poznatija po akronimu CERN

(Alternativna istorija*) Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Ova istorijska zaraza harala je Londonom i njegovom okolinom godinu i po dana i odnela više od sedamdeset hiljada žrtava

Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?

(Istorija utorkom) Biće da je vizantijski car Iraklije (575-641) za Srbe učinio više od svih drugih stranih vladara od dolaska na Balkan u 7. veku do danas, budući da je ovom slovenskom plemenu dodelio status federatija i dozvolio mu da se nastani na teritoriji carstva

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji.

Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi

U visokim travama i šumama tokom letnjih noći juna i jula, u staništima kao što su neosvetljeni delovi Avale ili beogradski Košutnjak, putnik se može naći u neobičnoj, nalik magičnoj atmosferi – stotine svetala svitaca trepere među travom i žbunjem.

(Vreme zabluda*) Povremeno se u kakvom razgovoru neko seti legende o malom holandskom dečaku koji je zaustavio Severno more u želji da potkrepi tezu kako i najslabiji mogu da odole pritisku velikih sila. Prema toj legendi, dečak Hans Brinker iz holandskog grada Harlema

Mnoge priče, crtani filmovi, basne i bajke nastali širom sveta, govore o rodama koje donose bebe njihovim roditeljima. Da li ste se nekad zapitali otkud to, i zašto baš rode, a ne neke druge životinje?

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne?

Ilustracija je deo upečatljive serije poljskog umetnika Jakuba Rozalskog koji slika robote i futurističke ratne mašine tako što ih smešta u pastoralni predeo poljskog sela sa početka 20. veka. Istorija robota

(Izvan fokusa) Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

Čudovišne epidemije u istoriji, smrtonosno širenje buboničke kuge, tifusa, kolere, malarije i tuberkoloze, naučile su ljude da izbegavaju glodare, da isušuju močvare i uništavaju insekte, da grade kanalizaciju i peru ulice

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

(U fokusu) Desilo se nešto zaista uzbudljivo. U sredu, 12. maja, na konferenciji za novinare koja je privukla veliku pažnju, astronomi su predstavili novu fotografiju crne rupe i to ne bilo koje, nego baš one koja se nalazi u središtu naše galaksije Mlečni put

Za nekoliko hiljada dinara preko interneta se može nabaviti „ekosfera“ – zapečaćena staklena kugla u kojoj u savršenom balansu žive mikroorganizmi, biljke i životinje, naizgled bez spoljnog uticaja

Nakon tribina, časopisa i vrtova, “Nauka kroz priče” sada predstavlja nešto novo, nešto što bi vam se možda moglo jako dopasti – novu naučnopopularnu TV seriju

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

(U fokusu) Uskršnji datum je, kao i svaki drugi datum, astronomski problem

(Reprint*) Pogledajte u gorke plodove pohlepe. U simpatičnom avanturističkom romanu “Blago Sijera Madre” iz 1927. misterioznog nemačkog autora B. Travena, tri Amerikanca kreću u avanturu kako bi se u Meksiku domogli zlata i naravno, obogatili se

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator

(Povodom godišnjice*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!

(Povodom godišnjice) Punih 110 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena, olupina Titanika još leži u vodenom ambisu dubokom 3784 metara. Međutim, u bližoj budućnosti, za tridesetak godina,

Ko je napisao „Hamleta”? Zamislite da, u potrazi za odgovorom na licu mesta, a pre ulaska u vremensku mašinu, sa sobom ponesete englesko izdanje “Hamleta”

Zašto pomeramo sat? Uprkos višegodišnjoj diskusiji o tome, poslednjeg vikenda u martu, ponovo će se satovi pomeriti unapred. Glavni razlog da zadržimo ukazno vreme nije se promenio

Deo čudesno žive, prekrasne freske sa nalazišta Akrotiti na egejskom ostrvu Tera (danas Santorini), na fotografiji, prikazuje dva dečaka boksera koji očigledno pripadaju jednoj razvijenoj kulturi i sudeći po nakitu, različitim društvenim slojevima

(Reprint*) Pre jednog ili dva veka ljudi su spavali dvokratno. Uveče bi se preobukli, stavili kapicu na glavu i ugasili sveću. Odspavali bi nekoliko sati, a onda bi usred noći ustali, upalili sveću i naredna dva do tri sata bavili su se nekim mirnijim aktivnostima.

(U fokusu) Uporedo sa tragičnim ukrajinskim ratom i poslednjim repovima Kovid krize, nad Evropu se sada nadvio i talas saharskog peska. Satelitska osmatranja atmosfere iznad našeg kontinenta beleže pravu peščanu oluju na nebu

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

(Paradoksi) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

(Izvan fokusa) Možda niste znali, ali popularna maksima “Mens sana in corpore sano” nije latinski citat iz doba Starog Rima, već relativno moderan slogan

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

(U fokusu) Na marginama dramatične situacije u Ukrajini povremeno se poteže i pitanje verovatnoće nuklearnog rata, a mediji analiziraju kolika je opasnost od potencijalne nuklearne eskalacije

(Reprint*) Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ni u jednom drugom pismu na svetu nema istu ulogu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

Ubrzo pošto je podignuta Botanička bašta Jevremovac u Beogradu, za nju je 1892. godine, od fabrike Mozentin iz Drezdena kupljena je i podignuta veličanstvena

Fotografija prikazuje novootkrivenu vrstu koja je prošlog leta prvi put primećena i ispitana. U čast zemlje u kojoj je nađena, dobila je ime – Dina serbica.

(Reprint*) Evo zanimljivog pitanja, koje danas predstavlja samo jednu pomalo intrigantnu i svakako, poučnu priču, ali je u ranoj fazi Hladnog rata to bilo prvorazredno političko pitanje – da li je Albert Ajnštajn komunista?

(Izvan fokusa) Nešto. Nešto neobično dogodilo se pre 4000 godina u udaljenim područjima naše galaksije. Sablasni radio signal koji je emitovan u tom događaju putovao je kroz kosmičko bespuće, dok su se na Zemlji smenjivale neke sasvim druge, lokalne istorijske prilike

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

(U FOKUSU) Ako bi danas astronomi NASA-e otkrili da se Zemlji približava ogromni asteroid prečnika 10 kilometara i da će nas definitivno pogoditi i uništiti planetu i čovečanstvo, da li bi postojeće znanje i tehnologija uspeli da nas, nekako, odbrane?

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli

(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije

(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko poželi kompjuter u svojoj kući”