VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

VRT FIZIKE: SKRIVENI SVET MNOŠTVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 11) „Za većinu materijala to je mesto gde kvantna mehanika pogine“, kaže dr Dimitrije Stepanenko iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjavajući čudne osobine sveta na nano-skali

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

DŽEJN GODAL I SNOVI O DŽUNGLI

Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

KAKO JE NASTALA KOKA-KOLA

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

MIHAJLO PUPIN, JEDAN OD OSNIVAČA NASA

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

VRT FIZIKE: GDE SE SVEMIR ŠIRI?

(VIDEO PETKOM – Ep. 10) „Često ljudi pitaju ‘Ako se svemir širi, gde se to širi’“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja.

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

JEDNO SUBOTNJE PUTOVANJE BICIKLOM

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

KAKO RADI DETEKTOR LAŽI?

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

VRT FIZIKE: Gde rastu talenti

(VIDEO PETKOM – Ep. 09) Gosti devete epizode video-serijala „Vrt fizike“ su đaci, učesnici Evropske olimpijade iz fizike, najprestižnijeg takmičenja za učenike srednjih škola uz Međunarodnu olimpijadu iz fizike,

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

AJNŠTAJN NA RUČKU KOD ČERČILA

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

NAPOLEON, MATEMATIČAR

NAPOLEON, MATEMATIČAR

(Istorija utorkom) Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta (1769-1821), bio i matematičar?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

MEŠTROVIĆEV TESLA

MEŠTROVIĆEV TESLA

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

NEVEN

NEVEN

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

VRT FIZIKE: MOŽE LI FIZIKA DA PROMENI SRBIJU?

(VIDEO PETKOM – Ep. 08) „Gde je prirodno mesto na kome možemo da samerimo šta smo, šta treba da budemo i šta možemo da budemo“, kaže dr Aleksandar Bogojević

MOŽE LI VREME DA STANE?

MOŽE LI VREME DA STANE?

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

TEORIJA ZAVERE 2.0

TEORIJA ZAVERE 2.0

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

KAKO JE LAV POSTAO STATISTA

KAKO JE LAV POSTAO STATISTA

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

VRT FIZIKE: SKRIVENA DŽUNGLA GRADOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 07) „Vegetacija u urbanim sredinama je izmenjena u odnosu na onu u priodnom ambijentu, a vrste osetljive na zagađenje su potpuno potisnute“, kaže dr Mira Aničić Urošević

ERATOSTENOV GLOBUS

ERATOSTENOV GLOBUS

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

MISTERIOZNI VEK IDEJA

MISTERIOZNI VEK IDEJA

(Istorija utorkom) Pre 2500 godina nastupio je period iznenadne inkubacije ideja širom cele planete kakav se retko događa u istoriji ljudske civilizacije

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

VRT FIZIKE: TAMNA MATERIJA, NAJVEĆA TAJNA NAŠEG DOBA

(VIDEO PETKOM – Ep. 06) „Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

MIRNO NEBO NAD HIROŠIMOM

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

KOLIKO JE LJUDI ŽIVELO?

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

BESMRTNE ĆELIJE HENRIJETE LAKS

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

VRT FIZIKE: MEHANIZAM BOŽJE ČESTICE

(VIDEO PETKOM – Ep. 05) „U prirodi su stvari onoliko jednostavne koliko je moguće”, kaže dr Antun Balaž iz Insituta za fiziku u Beogradu

FIBONAČIJEV NIZ

FIBONAČIJEV NIZ

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

ZAGONETKA SATOR KVADRATA

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

JEZIK BEZ DRŽAVLJANSTVA

JEZIK BEZ DRŽAVLJANSTVA

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

VRT FIZIKE

VRT FIZIKE

(Uz istoimeni video-serijal) U jesen 1665. godine, na maloposedničkom imanju u zaseoku Vulstorp Mejnor, zrele jabuke padaju na vlažnu zemlju. Njihov pad, ubrzano kretanje pod uticajem sile zemljine teže, posmatra Isak Njutn, dvadesetdvogodišnji student Triniti koledža u Kembridžu

EKSPERIMENT

EKSPERIMENT

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

TRAGOVI EKSPERIMENATA SA DUŠOM

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

VRT FIZIKE: TITAN, SVET GROMOVA

(VIDEO PETKOM – Ep. 04) „Atmosfera Titana se često poistovećuje sa atmosferom rane, primordijalne Zemlje. Istraživanja ove atmosfere su od velikog značaja za razumevanje nastanka života”, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu

BEOGRADSKA ŠAKA

BEOGRADSKA ŠAKA

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

EVOLUCIJA ŽICE

EVOLUCIJA ŽICE

(Istorija utorkom*) “U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

TRI SLEPA MIŠA

TRI SLEPA MIŠA

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

VRT FIZIKE: DAN NAUKE 2020.

(VIDEO PETKOM – Ep. 03/Specijal) Usred novog razbuktavanja epidemije koronavirusa i pratećih posledica, ovogodišnji Dan nauke

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

KROKODILOVA DILEMA

KROKODILOVA DILEMA

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

RELATIVNOST JEDNOG JEZIKA

RELATIVNOST JEDNOG JEZIKA

Čuvena fotografije napravljena u martu 1951. godine prikazuje Alberta Ajnštajna sa isplaženim jezikom. Mada fotografija simbolizuje “otkačenost” i ležernost naučnika, ona je snimljena u sasvim drugačijim okolnostima.

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

VRT FIZIKE: DINAMIKA MRŽNjE

(VIDEO PETKOM – Ep. 02) U drugoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ dr Marija Mitrović Dankulov sa Instituta za fiziku u Beogradu

GDE SE ŠIRI SVEMIR

GDE SE ŠIRI SVEMIR

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

KOPERNIKOVA PLANETA

KOPERNIKOVA PLANETA

(Istorija utorkom) Fotografija prikazuje bronzani disk na pločniku u Varšavi koji predstavlja planetu Saturn. Planeta je deo instalacije sa nebeskim telima ispred spomenika poljskom astronomu Nikoli Koperniku (1473 – 1543)

SPISKOVI LEONARDA DA VINČIJA

SPISKOVI LEONARDA DA VINČIJA

(Liste koje pričaju priče) U vreme kada je pre oko 500 godina živeo renesansni umetnik Leonardo da Vinči, papir je bio prilično skup. Zato je, koristeći svoje beležnice, svaki milimetar listova među svim tim crtežima ispunio najrazličitijim beleškama

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

VRT FIZIKE: IGRA ZVANA ŽIVOT

(VIDEO PETKOM – Ep. 01) Prvi od gostiju novog nauučnopopularnog serijala “Vrt fizike“, dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, govori o principima na kojima se zasniva čuveni Game of Life

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

IZLOG ANDRIĆEVE KNJIŽARE

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

KVANTNO SLOVO ћ

KVANTNO SLOVO ћ

(Reprint*) Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ni u jednom drugom pismu na svetu nema istu ulogu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

(Liste koje pričaju priče) Avgusta 1831. godine, dvadesetdvogodišnji mladić Čarls Darvin našao se na životnoj prekretnici – stiglo mu je pismo koje će posledično promeniti tok svetske nauke.

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

VRT FIZIKE: NULTA EPIZODA

(VIDEO PETKOM – Еp. 00) “Nauka kroz priče” sa zadovoljstvom preporučuje video serijal koji svakog petka otkriva novu temu inspirisanu naukom – “Vrt fizike“,

POHOD NA JERUSALIM

POHOD NA JERUSALIM

(Istorija utorkom) Njihov gnev je čudovišan. Britanski istoričar Tomas Esbridž u “Istoriji rata za Svetu zemlju” opisuje kako konji doslovno gaze kroz krv po ulicama. Tako se u junu 1098. godine, okončava dramatična, višemesečna opsada grada Antiohije

RINOCERUS

RINOCERUS

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

ZLATNO DOBA PIRATA

ZLATNO DOBA PIRATA

Fragmenti ilustracije koji prikazuju kultnu scenu iz gusarskih priča – karipske pirate kako pronalaze zakopano blago na napuštenom otoku – delo su slavnog američkog ilustratora Hauarda Pajla (1853-1911)

KAKO JE KOŽA DOBILA BOJU

KAKO JE KOŽA DOBILA BOJU

Tokom hiljada godina evolucije, pigmentacija čovekove kože se menjala kako bi se bolje regulisala količina ultraljubičastog zračenja koje prodire u kožu i šteti ćelijama.

MARSOVCI IZ BUDIMPEŠTE

MARSOVCI IZ BUDIMPEŠTE

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

GALILEOV SPISAK ZA KUPOVINU

(Liste koje pričaju priče) U jesen 1609. godine, četrdesetpetogodišnji italijanski astronom Galileo Galilej predavao je geometriju, mehaniku i astronomiju na Univerzitetu u Padovi. Bio je u vanbračnoj vezi sa Marinom

PARADOKS HAMLETOVOG VREMEPLOVA

PARADOKS HAMLETOVOG VREMEPLOVA

Ko je napisao „Hamleta”? Zamislite da, u potrazi za odgovorom na licu mesta, a pre ulaska u vremensku mašinu, sa sobom ponesete englesko izdanje “Hamleta”

PUTEVI KOJIMA VODI LASKANJE

PUTEVI KOJIMA VODI LASKANJE

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

GOST IZ BURGUNDIJE

GOST IZ BURGUNDIJE

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

KADA BIRATE VRAPCA, A KADA GOLUBA?

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

MOJSIJEVA ILUZIJA

MOJSIJEVA ILUZIJA

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

ASTRONAUTI IKS

ASTRONAUTI IKS

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

MIKROGRAFIJA

MIKROGRAFIJA

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

DA LI JE POSTOJALA SREDNJOVEKOVNA FIZIKA?

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

RAT SVETOVA

RAT SVETOVA

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

ČOVEK SA PREKRŠTENIM RUKAMA

ČOVEK SA PREKRŠTENIM RUKAMA

(Istorija utorkom*) Pogledajte ovu istorijsku fotografiju. Naizgled, to je sasvim običan prizor hipnotisane mase koja dizanjem desne ruke u kultni nacistički pozdrav iskazuje poštovanje Adolfu Hitleru

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

DAN KADA SU IZUMRLI DINOSAURUSI

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

PENTAGONOVI NLO SNIMCI

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

LETEĆE UBICE PČELA

LETEĆE UBICE PČELA

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

AJNŠTAJN I STALJIN

AJNŠTAJN I STALJIN

(Reprint*) Evo zanimljivog pitanja, koje danas predstavlja samo jednu pomalo intrigantnu i svakako, poučnu priču, ali je u ranoj fazi Hladnog rata to bilo prvorazredno političko pitanje – da li je Albert Ajnštajn komunista?

ŠEST STABALA

ŠEST STABALA

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

ARHIMEDOVE MAŠINE

ARHIMEDOVE MAŠINE

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli

MALO LEDENO DOBA

MALO LEDENO DOBA

Najveća ledena doba – tri najpoznatija iz prekambrijuma, zatim devona, kao i gornjeg karbona i perma – bila su toliko davno da su njihovi tragovi danas gotovo nevidljivi. Ali da li ste znali da su pre samo nekoliko stotina i ljudi bili svedoci jednog malog ledenog doba?

ČITANjE U SEBI

ČITANjE U SEBI

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)

TAJNI ŽIVOT GOSPODARA BILJAKA

TAJNI ŽIVOT GOSPODARA BILJAKA

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka, što im je u najmanju ruku garantovalo slavu, a često i veliki novac i novu poziciju. U Prirodnjačkom muzeju u Londonu, gde je ogroman broj tih primeraka završio, danas se čuva oko 70-ak miliona

KRVAVI PRVI MAJ

KRVAVI PRVI MAJ

(Reprint*) Ilustracija, objavljena pre 133 godine, prikazuje detalj sa četvrtog dana protesta anarhista u Čikagu kad su se radnici sukobili sa čikaškom policijom, što je događaj koji će ostati zapamćen kao Masakr na Hajmarketu

VAKCINA NAŠEG DOBA

VAKCINA NAŠEG DOBA

(U fokusu*) U daljem toku pandemije mogao bi se očekivati ako ne rat, onda naporno i jalovo višemesečno preganjanje sa antivakcionalnim pokretima. Neki su za taj meč već zauzeli mesta na tribinama

POD ZVEZDANIM VOZOM

POD ZVEZDANIM VOZOM

(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi

MUZIKA U NAMA

MUZIKA U NAMA

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

DOGAĐAJ

DOGAĐAJ

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

NAUKA ĆE POBEDITI

NAUKA ĆE POBEDITI

(VIDEO) Blokade, zabrane kretanje i karantini usporavaju pandemiju i spašavaju živote, ali da bi virus bio pobeđen, potrebna je vakcina. I novo znanje

GDE JE SEVERNI POL?

GDE JE SEVERNI POL?

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

TITANIK

TITANIK

(Reprint*) Ove nedelje, u moru teških vesti, navršava se i 108 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

KAKO VIRUS UBIJA?

KAKO VIRUS UBIJA?

(U fokusu*) Fotografija prikazuje SARS-COV-2 na mestu zločina – horda novog bacila iz porodice koronavirusa koja je izazvala planetarnu krizu, zatočila milijarde ljudi u kućama, srušila globalnu ekonomiju i usmrtila više od 100.000 ljudi, ovde napada ljudsku ćeliju

BAŠTA IMPRESIONIZMA

BAŠTA IMPRESIONIZMA

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

TRI NAMERNIKA

TRI NAMERNIKA

(Istorija utorkom) Godina 1512. Širom Evrope već četiri godine vodi se sveopšti rat između rimskog pape i Mletačke republike

MIRIS KIŠE

MIRIS KIŠE

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

DOLAZAK KOMETE ATLAS

DOLAZAK KOMETE ATLAS

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

KAKO DA IZABERETE?

KAKO DA IZABERETE?

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

KAIN I AVELJ

KAIN I AVELJ

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

KAKO JE VELIKI DUNAV STVORIO SEBI OSTRVA?

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

CRNA SMRT

CRNA SMRT

(Iz istorije) Najubitačnija zaraza koja je ikada pogodila ljudsku civilizaciju, kuga koja je Evropom harala 1348-1350. godine, bila je izuzetno smrtonosna među sveštenicima

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

SLATKI PLODOVI DOKOLICE

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

O SNEGU

O SNEGU

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, kad svet nije okovan zarazom, a sneg pada u zimskim mesecima, to je prilika za malo radosti

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

HOĆE LI LETO UBITI VIRUS?

(Aktuelno) “Тeško je zamisliti da svet neće biti trajno izmenjen zbog koronavirusa“, piše Holden Torp, urednik uglednog časopisa „Science“