VAKCINA NAŠEG DOBA

(U fokusu*) U daljem toku pandemije mogao bi se očekivati ako ne rat, onda naporno i jalovo višemesečno preganjanje sa antivakcionalnim pokretima. Neki su za taj meč već zauzeli mesta na tribinama – kad se najuspešniji srpski teniser, Novak Đoković, nažalost, omaškom ili namerno, izjasnio protiv vakcine, nije trebalo mnogo. Na društvenim mrežama pitanje je odmah mobilisalo antivaksere, teoretičare zavere, protivnike nauke, kao i pomalo zbunjene poklonike kontroverznog francuskog Nobelovca i heroja homeopatskih pokreta, Lika Montenjija koji tvrdi da je virus veštački napravljen. Uz neprijatnu činjenicu da vakcina, kao jedini istinski izlaz iz pandemije, još dugo neće biti dostupna, nevolja je što se o njoj već sada vodi u najmanju ruku neumesna rasprava.

No, dokle je zapravo stigao razvoj vakcine? Klinička testiranja prve vakcine protiv Covid-19 započela su još 16. marta, istog onog dana kad su u Srbiji na snagu stupile prethodno usvojene odredbe vanrednog stanja. U plavo-sivoj, romboidnoj poslovnoj zgradi, koja se izdiže iznad stabala uređenog zelenog ostrva između autoputa I5 i avenije Minor, u centru Sijetla, u SAD, u prostorijama instituta Kaiser Permanente, prvi od 45 dobrovoljaca, zdravih odraslih ljudi između 18 i 55 godina, primio je prvu dozu vakcine protiv koronavirusa SARS-CoV-2.

Jedan od volontera, četrdesetšestogodišnji softverski inženjer, Nil Brauning iz mirnog gradića Botel poznatog po vranama, severno od Sijetla, inače zaposlen u kompaniji Microsoft, sve do samog dana vakcinacije nije bio rekao svojoj porodici da se prijavio kao zamorac za verovatno najvažnije testiranje čijem se dobrom ishodu svet u ovom veku nada. Fotografi novinskih agencija su zabeležili trenutak kad podiže rukav košulje dok mu tehničar daje injekciju. I to je bilo sve – u narednim danima dao je nekoliko intervjua za američke medije, sada svakog dana vodi evidenciju o telesnoj temperaturi, jednom nedeljno vadi krv, spremajući se za revakcinaciju i pride, neprijatno uzimanje uzorka koštane srži.

Time je američki National Institute of Health (NIH), koji kroz svoj institut NIAID finansira i vodi ceo poduhvat testiranja, započeo fazu 1 testiranja vakcine mRNA-1273 koju je u rekordnom roku od samo 63 dana razvila inovativna biotehnološka kompanija Moderna. Ova samo deset godina stara kompanija iz Kembridža u Masačusetsu, na drugoj strani SAD, gde se, kao i u Sijetlu, nalazi jedno od američki tehnoloških središta, posedovala je inovativnu platformu koja se brzo mogla uposliti za otrkivanje vakcine novog tipa. Moderna je zapravo imala rešenje za svoju vakcinu samo dva dana nakon što su 11. januara kineski istraživači objavili kako izgleda genom virusa SARS-CoV-2.

Bez obzira na ishod koji će uslediti, bio je to ubedljivi rekord u istoriji razvoja vakcine. Treba pritom reći i da je Moderna samo jedna od kompanija koje trče ovu značajnu trku – prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije, vakcinu trenutno razvija čak 115 različitih instituta i kompanija širom sveta. One rade na razvoju više tipova vakcine, od kojih su neke zasnovane na tradicionalnim tehnologijama, na korišćenju mrtvog ili oslabljenog virusa, dok su druge zapravo „nova generacija“ vakcina, koje na inovativan način imunom sistemu dostavljaju informaciju o antitelima.

Pomenuta vakcina kompanije Moderna je jedna od takvih – ona se služi molekulom mRNA-1273 koji je načinjen na osnovu genetskog materijala virusa i uopšte ne koristi sam virus. Vakcina, bez obzira na tehnologiju, počiva na ideju da umrtvljena i bezopasna informacija o virusu podstakne imuni sistem da razvije antitela koja će ga potom štititi od zaraze. Mada postoji i mračna mogućnost, o kojoj se piše i govori, da se bolest vraća i onim pacijentima koji su je preležali i razvili antitela, verovatno je reč o nepouzdanom testiranju i malo ko veruje da nas očekuje ta vrsta apokaliptičnog scenarija gde se Covid-19 ne može lečiti vakcinom.

U detaljnom pregledu „The COVID-19 vaccine development landscape“ koji je objavljen u prestižnom časopisu Nature, istraživači organizacije koja radi na promociji vakcina CEPI analizirali su sve aktuelne zvanične poduhvate pravljenja vakcine, koji su po proceduri prijavljeni WHO. Trenutno u svetu ima čak 78 takvih istraživačkih projekata koji aktivno rade na razvoju vakcine i dele infromacije o svom statusu. Uz njih, postoji još 37 istraživanja kod kojih nisu svi podaci javni.

Prema ovim podacima, 73 je u predkliničkoj fazi, dok je čak pet istraživanja već sada uspelo da uđe u klinička istraživanja. Nakon Moderne, u fazu 1 istraživanja ušle su vakcine INO-4800 američke kompanije Inovio, zatim vakcina Ad5-nCoV kineske kompanije CanSino Biologicals, kao i dve vakcine LV-SMENP-DC i aAPC kineskog medicinskog Geno-Instituta u Šenženu. Trka se očigledno, kao i na drugim poljima oko ove bolesti, i u pogledu vakcine vodi između Kine i SAD, no, prisutno je i nadmetanje između novih i nešto tradicionalnijih tehnologija. Neke od njih, uključujući i sve one koje će tek ući u kliničku fazu, vrlo će verovatno dovesti do čitavog spektra novih vakcina, koje bi mogle da odgovaraju različitim populacijama.

Nevolja je, međutim, što započeti klinički deo ispitivanja na ljudima zahteva daleko, daleko više vremena od onog laboratorijskog i teško je zamislivo da vakcina na kraju zaista biti dovoljno bezbedna ako se proizvede u periodu kraćem od godinu dana. To je u najmanju ruku, nezavisno do složenog sistema faznog ispitivanja, zapravo vreme koje je neophodno da se vidi efikasnost i usput i svi neželjeni efekti. Nažalost, ostaje pitanje na šta će ličiti svet kad testiranje vakcine bude završeno.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević

Fotografija: National Institute of Health, NIH CC

—

*Prema motivima teksta od istog autora objavljenog u aktuelnom broju nedeljnika „Vreme“

Pročitajte više priča o EPIDEMIJI KORONAVIRUSA