KAKO JE SRBIJA DOBILA AKADEMIJU NAUKA?
(U fokusu) Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) danas obeležava još jednu godišnjicu u svojoj 175 godina dugoj istoriji. Tokom razvoja Akademija je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki došli kao rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutrašnjih sukoba.
Današnja Akademija je potekla od Društva srpske slovesnosti koje je osnovano u novembru 1941. godine. Pored osnivača Jovana Sterije Popovića i Atanasija Nikolića, prvi članovi Društva su bili: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović.
Društvo na prvim sednicama predlaže da se ustanovi Narodna biblioteka. Međutim, već posle osam sednica, u avgustu 1942. Društvo prekida rad na pune dve godine, zbog dinastičke smene u Srbiji – knez Mihailo napušta zemlju, a na vlast dolazi Aleksandar Karađorđević.
Društvo je, uz kraće pauze, trajalo sve do 1864. godine kada se transformisalo u Srpsko učeno društvo. Tada su liberalni članovi Društva predložili da se za nove članove izaberu poznati evropski revolucionari toga vremena kao što su Garibaldi, Deak i Černiševski. Tome se usprotivio ministar prosvete i glavno zasedanje protiče burno, u sukobima, nakon čega visokoškolci počinju demonstracije i sednica se prekida.
Tada Društvo biva suspendovano, a liberalne vođe se šalju u unutrašnjost. Nakon toga knez Mihailo Obrenović izdaje Najviši Knjaževski Ukaz kojim se Društvo srpske slovesnosti obnavlja pod nazivom Srbsko učeno društvo i odobrava Ustrojstvo koje definiše uređenje i zadatke novoga društva. Društvo se seli u novopodignuto Kapetan Mišino zdanje.
Godine 1886. iz ovog društva nastaje Srpska kraljevska akademija, koja po novom zakonu nasleđuje njegovu imovinu i zadatke. Narodna biblioteka i Narodni muzej spadaju pod nadzor Akademije.
Naredne, 1887. godine predsedništvo odlučuje da se na zemljištu “društvenom” u Knez Mihailovoj ulici podigne privremena zgrada za Akademiju. Međutim, akademici će dugo čekati novu zgradu – današnji Dom Akademije biće izgrađen tek 1924. godine, a počeće da se koristi za rad Akademije tek nakon Drugog svetskog rata.
U međuvremenu, Srpsko učeno društvo nije rasformirano i ono će trajati paralelno sve do 1892. kada će se ove dve institucije spojiti, a Akademija će prihvatiti članove Srpskog učenog društva kao svoje redovne ili počasne članove.
Akademija preživljava Prvi svetski rat i traje sve do 1942. kada tokom okupacije njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom ovih godina, Akademiji predsedava Aleksandar Belić, koji će ostati njen predsednik i nakon Drugog svetskog rata.
U jesen 1944. po nalogu rejonske milicije sa zgrade Akademije skida se tabla sa dotadašnjim nazivom sa koje se briše reč “kraljevska” i akademija postaje Srpska akademija nauka.
No, Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status. Tada dolazi do velikih lomova u Akademiji, deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije. Tada će Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije.
Krajem osamdesetih, uoči i nakon sloma Jugoslavije, a sa pojavom kontroverznog i nikad objavljenog dokumenta koji će ostati zapamćen kao Memorandum, Akademija se ponovo upliće u politiku.
U 21. veku Akademija je pokušala da se vrati osnovama svog postojanja i zauzme kurs vodeće naučne ustanove u zemlji. Po zakonu iz 2011. godine, iznova je definisan njen položaj, struktura i način rada.
Akademija danas ima 8 odeljenja, a u njenom sastavu su i ogranak u Novom Sadu, Centar u Kragujevcu, Centar u Nišu, zatim više različitih instituta, kao i fondovi i zadužbine. U okviru Akademije postoje Galerija i Arhiv SANU.
Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama, mnogi od naših najznačajnijih naučnika i umetnika bili su akademici ili su pak sa Akademijom bili tesno povezani. Tokom istorije, Akademija je uticala i na formiranje više važnih kulturnih i naučnih ustanova u zemlji.
Slika prikazuje ulje na platnu Svetislava Vukovića sa osnivačima Društva srpske slovesnosti, koje se danas čuva u depou Galerije SANU.
(S.B./M.Đ./Prema publikaciji “Dom srpske nauke” istih autora)