POTRAGA ZA GENOM DUGOVEČNOSTI

Jedno od najzanimljivijih istraživanja u medicini danas – kako produživiti čovekov vek – u grozničavu trku za pilulom dugovečnosti uvuklo je najveće svetske istraživačke centre, amatere-naučnike i velike investitore, ali i kompanije kao što je Gugl.

U medijima možemo čuti najrazličitije, ponekad i kontradiktorne savete stogodišnjaka: tajne dugovečnosti su smejanje, ljubav, ples, živa jaja, čokolada, gajenje sopstvene bašte, život bez bračnog partnera, pešačenje, ishrana bogata povrćem…

Vodeći se brojnim istraživanjima sprovedenim na životinjama, kao i nekim ohrabrujućim zaključcima vezanim za čoveka, armija ljudi koja želi da doživi stotu u međuvremenu odlučila je da bazira svoju ishranu na niskokaloričnoj i niskoproteinskoj dijeti. U svetu miševa, šimpanzi i nekih drugih životinja, niskokalorijska ishrana značajno produžava život i lišava bolesti tipičnih za starost, pa se ovi ljudi nadaju da će i oni imati koristi.

Međutim, prilično je izvesno da životni stil može samo pomoći ili odmoći u dostizanju dugovečnosti, ali da su geni ti koji nam određuju put. Naučnici veruju da stogodišnjaci poseduju specifičan genetski kod koji ih štiti od starenja.

Nekoliko desetina najstarijih ljudi na svetu iz Severne Amerike i Evrope, koji su ušli u 12. deceniju života (u celom svetu ljudi starijih od 110 godina ima oko 150), pristali su da svoje uzorke krvi daju privatnoj, neprofitnoj organizaciji Betterhumans. Ovu organizaciju vodi Džejms Klement (61), naučnik-amater, a glavni naučni savetnik je slavni Džordž Čerč, profesor genetike sa Harvarda.

Klement je, kako piše „Njujork tajms“, lično sakupio gotovo sve te uzorke krvi i ova baza je rezultat njegove dugogodišnje potrage – možda bolje reći jurnjave – za starim ljudima. Jer, neretko mu se u toj potrazi dešavalo da dobije odgovor da „pacijent“ nije zainteresovan da donira uzorak jer je već dao krv drugim istraživačima.

Organizacija Betterhumans je ovih dana otvorila svoju bazu DNK uzoraka starih ljudi svim istraživačima koji požele da se bave pitanjem dugovečnosti. Da bi istraživanje koje uključuje DNK iznedrilo neku čvrstostojeću studiju, potrebno je desetine hiljada uzoraka – ni blizu onome što je Klement sakupio. Upravo zbog izrazito malog uzorka u kom preovlađuje DNK žena, vrata Betterhumansa otvorena su svima koji imaju bilo kakve ideje.

Podvig kakvom se nadaju Klement i Čerč napravila je grupa američkih istraživača koja je ovih dana objavila rezultate istraživanja gena u populaciji Amiša. Ova vrlo zatvorena zajednica ima drugačiji stil života od prosečnog stanovnika Zemlje, ali ono što ih još izdvaja je znatno duži životni vek. Grupa od 177 Amiša pristala je da donira svoje biološke uzorke američkim istraživačima koji su potom otkrili da je mnogima od njih zajednička retka genetska mutacija SERPINE1 gena.

Proizvod ove mutacije je smanjeni nivo jednog proteina koji se zove PAI-1 (plazminogen aktivator inhibitor-1). Taj protein reguliše zgrušavanje krvi – što ga više ima, to je veća šansa da osoba dobije trombozu, a što ga manje ima, krv se sve teže zgrušava. Iako su ovi Amiši u opasnosti da iskrvare na smrt, njima je manjak PAI-1 doneo i velike koristi: oni imaju značajno manje šanse da obole od dijabetesa i bolesti koje su tipične za starost, a i žive u proseku deceniju duže.

Uporedo sa tim, znajući za učinak PAI-1, farmaceutske kompanije bacile su se na pravljenje leka koji bi uticao na smanjenje njegovog nivoa, što bi moglo da bude prevencija dijabetesu, kanceru i nekim drugim bolestima.

Ipak, PAI-1 mogao bi biti samo jedan od ključeva za vrata dugovečnosti, jer gena koji mogu uticati na tipične bolesti starosti ima mnogo. I bravarskih radionica ima gotovo u svakom velikom istraživačkom centru kao što su Stenford i Boston univerzitet, ali i u polutajnoj Guglovoj Kalifornija Lajf kompaniji.

Naučnici koji rade u takvim laboratorijama, često lično vrlo motivisani, u životnoj su trci za pribavljanje uzoraka krvi stogodišnjaka i otkrivanje recepta za dug život. Da li će istraživači poživeti dovoljno dugo da otkriju gen dugovečnosti?
(M.Đ.)