AKADEMICI OPŠTE PRAKSE
(FELJTON: Regionalna mapa klimatskog skepticizma 2/4)
Sudeći prema zakljucima iz inače neujednačenih Nacionalnih komunikacija (koje su u obavezi da objavljuju sve zemlje potpisnice Okvirne konvencije o klimatskim promenama, UNFCCC), zemlje regiona susreću se sa nedostatkom šireg interesovanja, manjkom kapaciteta medija da izveštavaju o temi, kao i ambivalentnosti političkih elita za pitanje klimatskih promena. Svaka zemlja, ipak, ima svoje specifičnosti – tako je Hrvatska prošla kroz različite faze u odnosu medija prema klimi.
Crni grafit u obliku trougla, otisnut šablonom sa porukom “CO2 Masovno izumiranje” stoji na zidu Prirodoslovno-matematičkog fakulteta (PMF), smeštenog u mirnom, rezidencijalnom delu Zagreba. Krijući se od letnje vreline, pauze između ispita studenti provode u hladu oko zgrada fakulteta.
“Mi smo siromašniji deo Evrope i naši političari su nekompetentni”, kaže profesor Branko Grisogono, klimatolog sa odeljenja za geofiziku PMF-a objašnjavajući zašto percepcija klimatskih promena u regionu nije ista kao na severu kontinenta.
“U hrvatskoj javnosti postoje dve vrste skeptika. Jedni su neobrazovani, na njima mediji treba da rade, ali postoji i obrazovana vrsta skeptika. To su akademici opšte prakse”, ocenjuje Grisogono koji je u više navrata javno diskutovao sa “svojim najdražim protivnikom” – akademikom Vladimirom Paarom, fizičarem i najpoznatijom hrvatskim klimatskom skeptikom.
Svojim kritikama globalnog zagrevanja u prethodnoj deceniji, Paar je dobijao značajnu medijsku pažnju u Hrvatskoj, ali je, po Grisogonovom mišljenju, u poslednje vreme istisnut jer su njegovi argumenti javno diskreditovani i pobijeni.
“U hrvatskim se medijima poslednjih godina puno govori o klimatskim promenama”, kaže Tanja Rudež, naučna novinarka “Jutarnjeg lista” koja prati ovu temu tokom svoje bogate karijere. “Iako kvalitet izveštavanja varira, klimatski skepticizam bitno je manje zastupljen nego pre 10 godina kada je jedan hrvatski akademik, dobar nuklearni fizičar, ali bez radova na području klimatologije, dobijao veliki prostor u medijima svojim najavama skorog ledenog doba“, objašnjava Rudež.
“Na društvenim mrežama s vremena na vreme se upuštam u rasprave sa klimatskim skepticima”, kaže dr Ivan Gutler, iz Odeljenja za klimatologiju na Državnom hidrometeorološkog zavodu Hrvatske, koji dodaje da klimatske promene nisu dovoljno prisutne u javnom prostoru. “Debata, kad je pristojna, uvek je korisna i mene osobno veseli”, kaže Gutler koji smatra da stručna javnost treba da se uključi u debatu sa skepticima.
“Mada nisam medijska osoba i više volim moje jednačine, smatram da je to deo moje moralne funkcije prema mladim generacijama”, slaže se i Grisogono dodajući kako raste broj primera gde naučnike kontaktiraju i ljudi zainteresovani za posledice klimatskih promena.
Tako meštani Stona na Pelješcu pitaju šta će biti sa školjkama, dok se proizvođači maslinovog ulja i alkoholnih pića intersuju koje vrste saditi u budućnosti. “Sad imamo lagana vina, ali se zbog sunca gubi kiselina, a jača šećer. U idućih 40 godina mi ćemo postati zona u kojoj se uzgajaju teška vina”, zaključuje Grisogono koji ističe da ljudi žele lokalna rešenja.
Sledećeg ponedeljka: Srbija – BEOGRADSКA ŠКOLA SKEPTICIZMA
Autori nagrađenog istraživanja su Marija Đurić i Slobodan Bubnjević, urednici “Nauke kroz priče” i urednik “Odiseje”, Nikole Zdravković. Foto: Depositphoto/TTstudio
Istraživanje je realizovano uz podršku AJSPI/BNP Paribas Foundation Climate Investigation Grant
Prvi prilog iz ovog istraživanja objavljen je 29. juna 2019. u kulturnom dodatku dnevnog lista “Politika“/ Opsežnu studiju o klimatskom skepticizmu koja je rezultat istog istraživanja donosi časopis “Odiseja” u broju od jula 2019. / “Nauka kroz priče” objavljuje seriju od četiri priče u feljtonu “Regionalna mapa klimatskog skepticizma“