BAŠTA IMPRESIONIZMA

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji, gde je umetnik proveo poslednje 43 godine života radeći i gradeći svoj mali raj.

Od 1899. godine kada je naslikao slavne lokvanje ispod istog ovog pešačkog mostića koji se nadvija nad jezercetom, Mone je napravio još oko 250 slika lokvanja – sve inspirisane scenama iz njegove bašte. Mnoge od slika iz ove serije uz lokvanje prikazuju i žalosnu vrbu, bujno zelenilo, mostić sa fotografije i cveće živahnih boja. Čuvena impresionistička serija danas je raštrkana po muzejima sveta, a neke od pripadajućih slika kojima se trgovalo poslednjih godina dostizale su vrednost i po više desetina miliona dolara…

Mone je veći deo života proveo u siromaštvu, pokušavajući grozničavo da izloži i proda radove. Njegova, danas čuvena slika izlaska sunca nad morem koju je nazvao “Impresija, izlazak sunca”, posudila je naziv čitavom umetničkom pravcu tog doba. I mada je bila među prvim zapaženim Moneovim slikama, dobila je više nego lošu kritiku – pišući o ovoj slici i zajedničkoj ozložbi nekolicine slikara među kojma je bio i Mone, Luj Leroj je u časopisu „Le Charivari“ o “Impresija, izlazak sunca” napisao: “Impresija – sasvim tačno! I upravo sam rekao sebi da ako neka impresija tako utiče na mene, nečeg tu mora biti. Kakva sloboda i lakoća u potezu! Nedovršene tapete mnogo su završenije nego ova morska slika”. Zatim je Leroj nastavio o izložbi: “Ako njihovi ciljevi treba da se opišu u jednoj jedinoj reči, morali bismo da izmislimo reč impresionisti. Oni su impresionisti u tome što ne reprodukuju pejzaž, nego izražavaju utisak koji on ostavlja na posmatrača”.

Mada je u narednim decenijama stekao slavu i bogatstvo, Mone nije odustao od impresionizma. U njegovoj bašti trudio se da istu scenu naslika mnogo puta, svaki put pokušavajući da uhvati drugačiju svetlost i da istakne drugo godišnje doba.

Njegova ljubav prema Živerniju, inače, došla je sasvim slučajno – dok je putovao vozom kroz Normandiju. Nakon što je iznajmio, pa zatim kupio upadljivu kuću jarkih boja, nastavio je s velikom pažnjom i strašću da podiže veliku baštu koja je okruživala kuću.

Kasnije, kada se obogatio, Mone je angažovao po nekoliko, čak i po sedam baštovana koji su imali zadatak da održavaju ovu Moneovu fantaziju. Slikar bi svakodnevno pisao uputstva baštovanima, izdajući im detaljne zadatke o vrsti i položaju biljaka koje želi da vidi i slika u Živerniju. Istovremeno je sakupljao knjige iz botanike u kojima je pronalazio inspiraciju za baštu, a zatim i za slikarsko platno. Menjao je tok reke kako bi u nju doveo vodu, izgradio je jezero i zeleni most, fasciniran Japanom gajio je stotine biljaka orijentalnog porekla, dobavljao je lokvanje iz udaljenih delova sveta, negovao cvetne livade… Ovo svojevrsno živo remek delo Monea je opsedalo duže od dve decenije – toliko dugo je slikao iznova iste scene, pokušavajući da uhvati svu njegovu lepotu.

Mone je verovao da je nužno da se okruži lepotom i prirodom kako bi mogao da stvara. Slikao je napolju, pa iako je i sama kuća u kojoj je živeo sa svojom velikom porodicom bila svojevrsno remek delo, bašta u Živerniju i danas pleni lepotom i jedinstvenim duhom, i privlači stotine hiljada posetilaca godišnje.

Tekst: Marija Đurić

Foto: The New York Times photo archive