ČUVAJTE SE VELIKIH BROJEVA!

ČUVAJTE SE VELIKIH BROJEVA!

Jedan sasvim ljudski nauk – čovek se, za razliku od mašina, teško bori sa velikim brojevima. Kad račun stigne do milion ili milijardu, nemoguće je na prvi pogled shvatiti šta ti brojevi tačno znače. Mašine su tu nenadmašne – one same po sebi ili bar njihovi inteligentni softveri i jesu brojevi i milijarde im nisu strane. Kod čoveka problemi praktično nastaju već kod broja pet gde nam se i jezik lomi i iz pojedinačnog prelazimo u množinu i zbirne imenice.

U nauci se to ponekad naziva slepilom za velike brojeve, a ironija je da se i proces naučnih otkrića oslanjao upravo na takvo slepilo. Pravilnosti koje uočavamo na malim skupinama često nagoveštavaju neke dublje zakone. Ako u jednoj sezoni primetimo da reka nadođe i natopi područje vodom baš u vreme kad se na nebu pojavi određeno sazvežđe, pa se taj slučaj ponovi naredne godine, već posle nekoliko puta pretpostavićemo da postoji uzročno-posledična povezanost zvezda i pojava na zemlji. Takva pretpostavka nas može voditi u ideju o okretanju Zemlje i razvoj astronomije, ali i u zamisao o horoskopu i vezi zvezda sa sudbinom.

Mnoge korelacije, odnosno jednovremene pojave, koje je čovek uočio pomogle su da se društva održe i da se zasnuju prva empirijska znanja. No, one podstiču i takozvano anegdotsko zaključivanje – nalaženje pravila na osnovu nekoliko primera. Ako vam susetka kaže da je za 50 evra izlečila išijas kod izvesnog bioenergetičara sa planine Rtanj, a onda i od koleginice na poslu čujete da je isti taj rukom odneo bolove, sasvim je moguće da ćete razmotriti da li tu ima nešto kad vas sledeći put uhvate bolovi u leđima.

Naučno promišljanje zahteva da i pre nego što se upustimo u sam mehanizam razmotrimo mnogo veće uzorke koji se smatraju statistički značajni. Na neispravno razumevanje uzorka koji koriste nisu imuni ni sami naučnici, dok je zloupotreba statistike i igra velikih brojeva postala deo savremenosti, od spam mejlova do standardnih marketinških kampanja.

Kada u reklami čujete kako neki čudesni preparat, hrana ili navodni lek, smanjuje verovatnoću da dobijete srčani udar za 50 odsto, razmislite da li je to dovoljna informacija. Relativne statistike, naime, nemaju mnogo značaja bez onog na šta se odnose. Kupovina ovog preparata ne znači da možete biti bezbrižni i da ste, ako statistika nije lažirana, rešili polovinu problema.

Naprotiv, rešili ste samo jedan promil. Ako je šansa da dobijete srčani udar takva da ga dobija troje od 1000 ljudi – smanjenje te verovatnoće za 50 odsto znači da ga dobija dvoje od 1000 ljudi. Sasvim slična igra relativnih statistika vezana je za brojne proizvode, meso, mleko, vitamine. Čuvajte se velikih brojeva.

S.B.*

—–

Ilustracija: Depositphotos/Huza

*Po motivima eseja “Mračni eksponencijalni svet” od istog autora

Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs