INVAZIJA MALIH MORSKIH STVORENJA

Zašto se najednom u svetskim morima povećao broj meduza?

Ovog leta neobično veliki broj meduza primećen je u okolini španskih Balearskih ostrva, ali i u drugim delovima Mediterana. U poslednje vreme morski biolozi viđaju ih u blizini Sicilije na primer, gde ih ranije nije bilo, a sve češće se dešava da invazija meduza rastera turiste sa plaža i ribolovce iz brodova.

Ali meduze stvaraju još i veće probleme. Na primer, tokom 2011. u Izraelu, one su ugrozile rad elektrane u Haderi, blizu Tel Aviva. Radnici su primetili da je elektrana pred kolapsom jer nešto nije bilo u redu sa sistemom za hlađenje. Umesto morske vode koja se koristi za rashlađivanje, u njega je ušlo na hiljade – kako je to njima izgledalo – mokrih najlon kesa. Ta želatinasta ljigava masa toliko je zapušila čitav sistem da se uprava elektrane pribojavala da bi milioni ljudi mogli ostati bez struje. Slično se desilo na Filipinima 1999, kada su zahvaljujući meduzama stanovnici ostrva Luzon stvarno ostali bez struje, a ovi ljigavci sabotirali su i rad data centra i fabrike za preradu vode.

U Mediteranu, inače, meduza nije bilo sve do 1970-tih godina, kada se prilike polako menjaju i meduze iz Crvenog mora lagano se useljavaju kroz Suecki kanal.

Sve češće njihovo ubrzano razmnožavanje i duži žovot počinju da uzrokuju probleme ljudima, pa su mnoge države objavile rat meduzama.

Zaista, otkud odjednom toliko meduza? To pitanje odjednom je postalo zanimljivo naučnicima. Ono što su primetili je da meduze poslednjih godina ne nestaju kada zahladni, već se mogu videti i u jesen, u oktobru i novembru – pretpostavlja se zbog zagrevanja Mediteranskog mora.

“Tamo gde broj kičmenjaka opada, raste populacija beskičmenjaka”, kaže Rikardo Agilar iz Okeane, španske organizacije za očuvanje morskog sveta. Naime, već decenijama se smanjuje populacija sitnije ribe koja se hrani istom hranom kao i meduze, pa meduze imaju manje konkurencije. Meduze jedu i riblja jajašca što posledično utiče na ribolov. Takođe znamo i da se smanjila populacija meduzinih predatora, kornjača i nekoliko vrsta riba. A i kakve uopšte predatore može da ima jedna želatinasta masa koju čini oko 96 odsto vode? Šta njih jede? “Skoro isto bi dobili i kada bi plivali otvorenih usta”, šali se Endru Svitmen sa Univerziteta u Edinburgu koji je upravo postavio ovo isto pitanje: kakve to neprijatelje ima meduza?

Svitmen je bacao mrtve meduze u more i snimao podvodnim kamerama pokušavajući da otkrije hoće li ih iko jesti. Na kraju ih je samo nagomilao na dnu – takva hrana nikom se nije dopadala što znači da meduza ima vrlo malo prirodnih neprijatelja. Osim toga, ima i dobru zaštitu jer može da opeče ili da ispusti otrov.
(M.Đ.)

—–
Foto: André Karwath/Wikimedia