KAKO JE CVEĆE OSVOJILO SVET

Nekada davno, u vreme kada su Zemljom hodali dinosaurusi, na planeti nije bilo cveća. Klimatski uslovi bilo su značajno drugačiji, a priroda sasvim sigurno manje zavodljiva i mirisna. Cvetnice su se pojavile pre 150 miliona godina i vrlo brzo raširile planetom, tako da danas čine oko 90 odsto biljnog sveta.

Šta je tajna uspeha cvetnica? Šta im je omogućilo da se tako dobro prilagode životu na Zemlji? Čarls Darvin je, u strahu da mu „slučaj cveće“ ne obori čitavu teoriju evolucije, govorio da je to „gnusna misterija“. I drugi naučnici su se još u njegovo vreme bavili ovim pitanjem. Danas imamo neke odgovore.

Kevin Simonin sa Državnog univerziteta San Francisko i Adam Rodi sa Jejl univerziteta istraživali su da li veličina genoma, genetskog materijala biljke, možda igra ulogu u nagloj ekspanziji. Oni su iskoristili podatke Kraljevske botaničke bašte koja se nalazi u Londonu – uporedili su veličinu genoma cvetnica, golosemenjača i paprati, koje su značajno starije, a uporedili su i njihove anatomske karakteristike.

Naišli su na „čvrste dokaze“ koji pokazuju da je za tako brzo širenje cvetnica zaslužno „smanjivanje“ genoma. Naime, genom se nalazi u jezgru ćelije, pa biljke sa manjim genomom grade manje ćelije. A manja ćelija efikasnije vrši fotosintezu i lakše obezbeđuje uslove za život – glukozu i kiseonik. To je stvorilo uslove da se cvetnice brzo adaptiraju i šire po planeti.

(M.Đ.)