KAMEN IZ ROZETE

KAMEN IZ ROZETE

Egipat u doba kralja Ptolomeja V. Proleće 196. godine p.n.e. Na velikom komadu magmatske stene od granodiorita radnici klešu proglas koji potpisuju tri faraonova vrhovna sveštenika. Tekst veliča faraona

čija vladavina ulazi u devetu godinu opisujući kako je dao obilati prilog u srebru i žitu egipatskim hramovima.

U proglasu se navodi da je već osam godina vodostaj Nila visok, što je znak božanskog karaktera Ptolomejeve vlasti pa se egipatsko sveštenstvo poziva da ga slavi kao jednog od egipatskih bogova. Ono što će ovaj kamen učiniti dragocenim hiljadama godina kasnije je tekst koji je ispisan na tri jezika: na jeziku bogova, odnosno na egipatskim hijeroglifima, na narodnom, odnosno demotskom i na jeziku Grka, kojim je govorila dinastija Ptolomeja.

U narednim vekovima, ovaj divovski kamen će biti prenet iz grada Saisa u luku na delti Nila, danas poznatu kao Rozeta ili Rašid na arapskom jeziku. Ovde će ga u leto 1799. pronaći francuski vojnici koji su pod komandom Napoleona Bonaparte godinu dana ranije osvojili Egipat. Navodno će poručnik Pjer Fransoa Bušar primetiti uklesani zapis na kamenu koji je bio pokriven peskom.

Budući da je Napoleonovu misiju pratilo više stotina naučnika, kamen je upućen naučnoj komisiji u Kairo. Istraživači će odmah zapaziti kako se na kamenu nalazi isti zapis na tri različita jezika i pisma, što je bio ključ za rešavanje poznate „zagonetke Sfinge“. Naime, pismo Starog Egipta, hijeroglifi, do tada nije bilo u potpunosti dešifrovano, a naučnici su se sporili oko toga kako treba pristupiti tom poslu.

Mladi francuski orijentalista Žan Fransoa Šampolion (1790-1832), koji je takođe bio u Napoleonovoj ekspediciji će iskoristiti grčki tekst da dešifruje hijeroglife. Nakon ovog otkrića, bio je otvoren put da se na stotine i hiljade egipatskih zapisa prevedu.

Samo dve godine kasnije, kamen iz Rozete će Francuzima preoteti Britanci i odneti ga u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalazi. Kamen iz Rozete kao sredstvo za dešifrovanje staroegipatskog pisma postao je simbol razumevanja različitih jezika, ali i inspiracija za umetnike.

U Šampolionovom rodnom grdu Fižak u Francuskoj, američki konceptualni umetnik Jožef Košut napravio je divovsku kopiju kamena iz Rozete koja je prikazana na fotografiji.

S.B./M.Đ.

—–

FOTO: Wikimedia commons