NE MORATE PITI CELU KUTIJU ANTIBIOTIKA?
Koliko li su nam samo puta sa svih strana ponavljali: popij celu kutiju antibiotika, ne prekidaj na pola, čim ti bude bolje!
Ako ne popiješ celu kutiju, preti nam bakterijska rezistentnost. Antibiotici više neće delovati!
Međutim, poslednjih godina gomilaju se dokazi koji idu u korist sasvim suprotne škole mišljenja: kratke terapije antibioticima mogu biti jednako efikasne kao i one duže. Čak, imaju i neke prednosti.
Ispostavilo se da su duže terapije antibioticima u stvari te koje izazivaju problem.
Prema metastudiji iz 2010. godine koja je uključila 24 studije i hiljade pacijenata sa urinarnim infekcijama, kao i infekcijama disajnih organa, duže lečenje antibioticima češće izaziva bakterijsku rezistentnost u odnosu na kraće.
Naime, unošenjem antibiotika ne samo da uništavamo uzročnika bolesti, već i sve one “dobre” bakterije koje žive u našem telu i koje su nam potrebne. U njihovom odsustvu mi stvaramo priliku nekim drugim bakterijama, manje prijateljskim, da kolonizuju naše telo i stvore nam zdravstvene probleme. Na njih naš antibiotik nije delovao, one su bezbedne. A što duže pijemo antibiotik i uništavamo naše dobre bakterije, to je veća šansa da se ovaj scenario i obistini.
Pretražujući razloge tvrdnji da se kutija antibiotika mora popiti do kraja, čak i kada je pacijent ozdravio, profesor infektivnih bolesti Martin Luvelin iz Medicinske škole Brajtona i Saseksa zaključio je da se ona proširila još 1950-tih godina. Tada su lekari počeli da ubeđuju pacijente da terapija mora da potraje 5 ili 7 dana, plašeći se da će oni na svoju ruku preskakati ili prekidati terapiju.
Čak, pravilo od 5 ili 7 dana nema baš nikakvu medicinsku osnovu, više se odnosi na 5 prstiju ili 7 dana u nedelji, kaže Luvelin, dodajući da je zapravo mnogo bolja ideja da prestanete sa terapijom kada simptomi bolesti nestanu i kada se osećate bolje.
Iako se Svetska zdravstvena organizacija još drži stava da se tura antibiotika mora ispiti do kraja, neke druge zdravstvene organizacije, kao Centar za kontrolu bolesti Sjedinjenih Američkih Država ili Zdravstvena agencija Engleske, već su promenile stanovište.
Luvelin i još osam britanskih stručnjaka sa najvažnijih univerziteta i zdravstvenih institucija ove zemlje u jednom pismu pozvali su Svetsku zdravstvenu organizaciju i druge kreatore zdravstvenih politika, edukatore i lekare da prošire poruku o napuštanju stare prakse. Oni su naveli da je antibiotska rezistentnost velika pretnja po ljudsko zdravlje i da zato moramo smanjiti naviku prepisivanja i ispijanja nepotrebnih antibiotika.
(M.Đ.)