NOBEL POD MIKROSKOPOM
Malo ko je u Nobelovo doba mogao da zamisli kako će jedna nagrada za hemiju izazvati onoliko svetske pažnje koliko je na primer privuklo današnje saopštenje Švedske kraljevske akademije nauka.
Sve je počelo hladnog novembarskog jutra 1895, kada je izumitelj dinamita i vlasnik finansijske imperije, švedski pronalazač i književnik Alfred Nobel, poslao svoj poslednji, treći testament Švedsko-norveškom klubu u Parizu. Ne samo da nije mogao da pretpostavi šta će se desiti vek kasnije sa njegovom zaostavštinom, nego nije znao ni da će već naredne godine ovaj testament izazvati toliko kontroverze.
Naime, u decembru 1896. godine Nobel je umro i testament je otvoren. Porodica je sa užasom shvatila da najveći deo bogatstva pokojnika – koje je zaista bilo pozamašno – neće dobiti oni, već će se trošiti na nagrade najuspešnijim naučnicima svih nacija. Uz to, osobe koje je Nobel zadužio da u njegovo ime dodeljuju nagrade narednih pet godina nisu želele ili uspele da urade ono što je od njih zahtevao.
Tako su prve Nobelove nagrade, sredstva potekla od kamata iz fonda koji je Nobel zaveštao, dodeljene tek 1901. godine. Iako je u testamentu pisalo da dobitnici treba da budu oni koji su u “prethodnoj godini ostvarili najveću korist za čovečanstvo”, od toga se odustalo, pa se dodeljuju i za dostignuća ostvarena mnogo ranije. Jedno drugo pravilo ipak važi – nagrada se nikad ne dodeljuje posthumno.
Vrlo brzo ove nagrade postale su prepoznate kao najprestižnije priznanje na svetu, koje izaziva i polemike i privlači izuzetnu pažnju javnosti, dok laureatima bez sumnje donosi svetsku slavu i pregršt novih profesionalnih i životnih prilika. U izuzetno komplikovanoj proceduri sa elektorima, predlagačima i pododborima, Švedska akademija svake godine sporo dolazi do pobednika, ali njena odluka ima ozbiljne posledice po čitavu nauku – ona svojim izborom na neki način podstiče, opovrgava ili pohvaljuje čitave naučne discipline, ukazujući na smer kojim se nauka treba kretati u budućnosti.
Nagrade ne dodeljuje ista institucija – za fiziku i hemiju dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka, za književnost Švedska akademija, dok za fiziologiju ili medicinu dodeljuje Institut Karolinska. Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Norveški Nobelov komitet. “Moja je želja da se prilikom dodele nagrada ne vodi računa o nacionalnosti kandidata, već da nagradu dobiju najbolji, bez obzira da li su Skandinavci ili ne”, napisao je Nobel u testamentu.
Jedna od nagrada dodeljuje se, prema testamentu, “osobi koja je ostvarila najvažnije hemijsko otkriće ili napredak”. Ovu nagradu za 2017. godini podelila su tri naučnika “za razvoj krio-elektronske mikroskopije u visokoj rezoluciji za određivanje strukture biomolekula u rastvoru”: Žak Duboše sa Univerziteta u Lozani, Joakim Frank sa Univerziteta Kolumbija i Ričard Henderson iz Laboratorije za molekularnu biologiju u Kembridžu.
Sve fotografije koje sada vidimo na internetu, kao i u naučnoj literaturi, “od proteina koji uzrokuju antibiotsku rezistentnost pa do površine Zika virusa” nastale su upravo zahvaljujući probojima koje su načinila ova tri naučnika u poslednje četiri decenije na konstrukciji različitih načina vizualizacije. Njihovo dostignuće, saopštila je Švedska kraljevska akademija, unapređuje i pojednostavljaje posmatranje biomolekula i vodi biohemiju u sasvim novu eru.
(M.Đ.)