NOBEL U DOBA KORONE

(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike – ponedeljkom za medicinu, utorkom za fiziku, sredom hemiju… Na konferencijama za novinare nema maski (što je, sasvim nebezbedno, deo opšteg stava u Švedskoj i ostatku Skandinavije), iznos nagrade nije umanjen zbog ekonomskih posledica pandemije, a nagrade nisu povezane sa Kovidom (budući da se odnose na otkrića učinjena decenijama u prošlosti).

Međutim, pažljiviji posmatrač će zapaziti da se na ovim konferencijama strogo poštuje distanca, da je malo učesnika i da praktično na njima nema novinara – sve se odvija na daljinu. I to je zapravo to što se tiče ovogodišnjeg Nobela. Naime, ove godine, zbog poštovanja epidemioloških mera neće biti tradicionalnog banketa koji se održava 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela (1833-1896), i gde se nagrade dodeljuju sa sve horovima, kraljevskom porodicom i crnim smokinzima.

Kako je u ponedeljak, 5. oktobra, saopštio Institut Karolinska (o nagradama iz različitih oblasti inače odlučuju različite institucije) Nobelova nagrada u 2020. za medicinu i fiziologiju dodeljena je Majklu Hotonu iz Velike Britanije i Harviju Alteru i Čarlsu Rajsu iz SAD. Oni su nagrađeni za “otkriće virusa hepatitisa C”, do čega je došlo kroz niz sukcesivnih prodora koje su pre skoro pola veka načinili ovogodišnji laureati, prepoznajući samu bolest koja napada jetru, uočavajući da je izaziva virus drugačiji od hepatitisa A i B, i na kraju, izolujući sam virus hepatitisa C. Ovaj virus se prenosi krvlju i otrkiće ovogodišnjih laureata je omogućilo da se značajno suzbije u modernom svetu.

Nobel iz fizike, u utorak, 6. oktobra dodeljen je, kao i prošle godine, istraživačima iz oblasti kosmologije, odnosno crnih rupa. Obožavani matematičar, fizičar i filozof, autor čuvene knjige “Carev novi um” Rodžer Penrouz dobio je polovinu nagrade pošto je pokazao kako Ajnštajnova Opšta teorija relativnosti opisuje formiranje crnih rupa koje su genericka i robustna pojava u prirodi. Sam Ajnštajn inače nije verovao da crne rupe zaista postoje, ali je deceniju nakon njegove smrti Penrouz dokazao njihovo postojanje i detaljno ih opisao, a njegov rad, naveo je Nobelov komitet, još se smatra najvažnijim doprinosom Opštoj teoriji relativnosti još od Ajnštajna.

Druga dva dobitnika nagrade u oblasti fizike – Andrea Gez i Rajnhard Gencel otkrili su da u centru Mlečnog puta postoji objekat koji upravlja orbitama ostalih tela – supermasivna crna rupa okružena gustim jatom zvezda. Zanimljivo je i da je 55-godišnja Andrea Gez tek četvrta dobitnica Nobela iz fizike do sada.

Nobel za hemiju dodeljen je za jedno savremeno dostignuće, možda najveće u ovom veku – otkriće tehnologije editovanja gena, CRISPR-Cas9. Emanuela Šarpentje i Dženifer Doudna podeliće nagradu za otkriće kojim se nauka intenzivno bavi tek nešto više od decenije, ali se već primenjuje.

CRISPR je, inače, gotovo slučajno otkriven odbrambeni mehanizam kojim se bakterije štite od virusa i koji im omogućuje da sa lakoćom pronađu bakteriofage, odnosno viruse koji su se ugnezdili u njenoj, prokariotskoj DNK. To je imuni sistem koji efikasno iseca uljeza iz DNK lanca. Za to se, kao svojevrsne “makaze”, koriste proteini asocirani uz CRISPR koji se nazivaju CAS (naziv nastao spajanjem dve skraćenice u jednu novu). Kad je 2005. postalo jasno da je do tada opskurni CRISPR kojim su se bavili samo zaljubljenici u bakteriofage zapravo tako moćan, bilo je samo pitanje vremena kad će istraživači shvatiti da se uz njegovu pomoć mogu isecati i delovi genetičke informacije koji nisu virusi ili plazmidi i da se to može primeniti i kod daleko složenijih organizama nego što su bakterije. Tako je 2012. godine nastala tehnologija nazvana CRISPR/CAS9 po proteinu koji se koristi za isecanje.

Tekst: S. Bubnjević / M. Đurić

Ilustracija: Johan Jarnestad/The Royal Swedish Academy of Sciences