OGNJENI KONTINENT

(Izvan fokusa*) Nad Australijom nadvio se dim kakav nije viđan ranije. Ova vatrena katastrofa koja je privukla globalnu pažnju i paralisala život u Australiji svojverstan je pogled u budućnost – u svet esktremnih temperatura, dugotrajnih suša i vatrenih stihija koje gutaju čitave države i dolaze sa globalnim zagrevanjem.

Šumski požari su na stotinama i stotinama lokacija zahvatili ukupnu površinu od neverovatnih 16,8 miliona hektara, što je doslovno uporedivo sa dve površine Republike Srbije (računajući tu i Kosovo).

Buš, kako se u Australiji, uz razne lokalne varijacije, naziva divljina, uobičajeno gori svake godine tokom letnjih meseci – sezona požara je deo redovnog funkcionisanja ekosistema i mnoge biljne i životinjske vrste su prilagođene na ovaj ciklus.

Ovakvi požari zahvataju nisko rastinje ili šume, koje gore snažno, vrelim plamenom koji se kreće brzinom ljudskog hoda, od oko 10 kilometara na čas. Povremeno se u divljini pali i suva trava koja gori daleko brže i zauzima veća prostranstva, brzinom od oko dvadesetak kilometra na čas.

Ovogodišnja požarna sezona u Australiji nije najgora otkako se vodi evidencija o njima – bilo je i gorih, pre svega po broju ljudskih žrtava kojih je nekada bilo daleko više, ali je svakako najrazornija u ovom veku i izvesno je da se događa uz najveće temperature zabeležene u istoriji (dostizale su i 49 stepeni Celzijusa).

Sateliti NASA su tokom januara snimili i kako se tamni oblaci dima kreću Pacifikom, od Australije na istok. Južno ostrvo u Novom Zelandu posvedočilo je razmere požara kad ih je dim iz Australije posetio tokom novogodišnjeg dočeka, da bi se potom pomerio ka Severnom ostrvu gde je nebo nad Ouklandom učinio narandžastim. Dim je ostavio trag na večnom snegu novozelandskih planina koje su ponegde izgubile belu boju i postale smeđe.

Ovogodišnja sezona požara bila je pogubna za životinje – smatra se da ih je nastradalo čitavu milijardu. Prošle nedelje je član Australijske akademije nauka i profesor na Univerzitetu u Sidneju, dr Kris Dikman da je samo u Novom Južnom Velsu od novembra u požarima nastradalo oko 800 miliona životinja, dok je u celoj Australiji taj broj dostigao ukupno milijardu.

Svetski mediji, pa i mnogi domaći, prirodno su povezali pakao Australije sa klimatskim promenama. No, nije zgoreg biti obazriv – ako su požari redovna pojava u australijskom bušu, kako su oni povezani sa klimatskim promenama? Odgovor je u takvom intenzitetu i toliko učestalosti.

Analiza koju je prošle nedelje napravio meteorološki i klimatski centar Hadli u Velikoj Britaniji pokazala je da praktično sve naučne studije koje su se poslednjih godina bavile povezanošću požara i klimatskih promena, njih čak 57, ukazuju nedvosmisleno da klimatske promene do kojih je doveo čovek povećavaju rizik od šumskih požara.

Naime, ključni uzrok za rast požara je isparavanje – sa rastom globalne temperature, veće je isparavanje, a tlo postaje isušenije. Više je vlage u atmosferi, ali manje u zemlji i rastinje je podložnije paljenju. Istovremeno, zbog prostog povećanja energije koja se zadržava u atmosferi, duže traju i snažniji su periodi nepogoda – tamo gde padaju, padavine su jače, a suše su duže tamo gde ih ima.

U neugodnom obrtu, posmatrano odozgo, NASA je saopštila da su požari u Australiji od početka sezone do prošle nedelje izazvali, svojim sagorevanjem, emisiju ugljen-dioksida od 306 miliona tona, što nova šuma dugo neće ponovo zarobiti i što je drastično više nego u prošlosti.

Ovaj će CO2 dovesti do novog zagrevanja i u konačnom obrtu, priroda će sada pojačati efekte koje je pokrenuo čovek. I dok gori čitav kontinent, uz smrt miliona i milijardi uginulih jedinki životinja, uz nove doze CO2 u atmosferi, za mnoge ljude širom planete, nakon Amazonije i Sibira, pitanje klimatskih promena postaje kao u lokalnoj izreci „Sidnej ili buš“, koja bi se na srpski mogla prevesti kao „sve ili ništa“.

—

Tekst: S. Bubnjević

Foto: Depositphotos/YAYImages