POSLEDNJE PISMO EVARISTA GALOA

Crtež nepoznatog autora, načinjen na papiru, prikazuje dečački lik francuskog matematičara Evarista Galoa koji je poginuo u dvoboju kad je imao samo 21 godinu. Smatra se da je jedan od najtalentovanijih matematičara svih vremena prerano nastradao braneći čast izvesne gospođice de Motel, kćerke vlasnika pansiona u kome je odsedao i koja mu je poverila da je u nevolji. Pojedini istoričari matematike dokazuju i da je Galoa bio žrtva političke nameštaljke u burnom revolucionarnom vremenu tridesetih godina 19. veka.

U noći pred dvoboj, 29. maja 1832. godine, u iščekivanju smrti, Galoa svom prijatelju republikancu Avgustu Ševalijeu piše neobično pismo na 60 stranica sa tri neobjavljena matematička rada. Pismo se smatra njegovim matematičkim testamentom, a ponekad se čak ocenjuje kao „najznačajniji rukopis u istoriji ljudskog roda“.

U predsmrtnom nadahnuću, dok piše na trenutke konfuzno i nedosledno, na momente sa genijalnim uvidima, Galoa daje osnovnu skicu svojih matematičkih ideja. Pismo čiji će sadržaj doći u ruke vodećih matematičara epohe, kao što su Abel, Poason i Koši, imalo je dalekosežne posledice za razvoj praktično svih oblasti matematike.

Mada je u smrt otišao izuzetno mlad, Galoa je ostavio brojne tragove u više oblasti. Bio je prvi matematičar koji je koristio danas u matematici rasprostranjeni pojam grupe. Bavio se algebrom i smatra se jednim od osnivača teorije grupa, dok veza ove teorije sa teorijom polja danas po njemu nosi naziv Galova teorija. Dao je značajan dopinos analizi, posebno izučavanju Abelovih integrala i verižnih razlomaka, kao i teoriji jednačina.

Rođen 1811. godine, Galoa je već sa 14 godina samostalno savladao Ležandrove „Elemente geometrije“, da bi navodno samo godinu dana kasnije čitao originalne Langranžove matematičke radove. Kao student na Ecole Normale u Parizu, poslao je za objavljivanje nekoliko radova Akademiji nauka. Ocenjivani kao neshvatljivi, Gaolovi radovi isprva nisu nailazili na dobar prijem kod bitno starijih savremenika.

Revolucionarna epoha, petnaest godina nakon pada Napoleona u Francuskoj, obeležila je Galoin kratki život. Kad je imao samo 19 godina, u Parizu izbija revolucija, dolazi do smene kraljeva, a Galoa oblači uniformu i prudružuje se Nacionalnoj gardi. Zagovornik republike, nakon ukidanja garde, Galoa protestuje, maršira i čak predvodi demonstracije. U jesen 1831. biva uhapšen i osuđen na kaznu od šest meseci zatvora, pa je značajan deo svog kratkog života proveo u zatočeništvu. U zatvoru radi na matematičkim teorijama.

Ubijen je u dvoboju samo mesec dana nakon izlaska na slobodu, a veruje se i da je dvoboj bio nameštaljka koju mu je priredila policija. Njegov suparnik u dvoboju ostao je nepoznat. U rano jutro, 30. maja 1832. godine, jedan seljak ga pronalazi upucanog u grudi, ostavljenog na njivi da iskrvari. Galoa umire sledećeg dana u bolnici u Parizu i biva sahranjen u zajedničkoj grobnici, bez obeležja.

Njegovo pismo, nastalo u noćnom, matematičkom magnovenju, promeniće istoriju matematike.

S.B.

——

Crtež: Wikimedia Commons (Iz Paul Dupuy “La vie d’Évariste Galois”, 1896)