POVRATAK BRONTOSAURUSA

Kada pomislimo na dinosauruse, prve asocijacije najčešće su tiranosaurus rex i brontosaurus, dve najpoznatije životinje iz doba krede, odnosno jure. Popularnost ponajviše duguju filmskoj industriji prošlog veka. S obzirom na to da su sveprisutni tokom odrastanja, bilo u slikovnicama ili crtaćima, ne čudi da smo ih – posebno brontosaurusa – izjednačili sa mnogo širim pojmom, dinosaurusom.

Međutim, ispostavilo se da brontosaurus nikad nije ni hodao Zemljom i da je čitava ideja o njegovom postojanju bila plod greške naučnika.

Naime, brontosaurusa je otkrio čuveni američki paleontolog, profesor na univerzitetu Jejl, Otniel Čarls Marš pre 136 godina. Ispitujući gigantski i solidno očuvan skelet životinje pronađene u stenovitom Vajomingu, Marš je utvrdio da je brontosaurus sasvim posebna vrsta. To je objavio u kratkom radu u časopisu American Journal of Science, dok je prelepu ilustraciju skeleta životinje koja je izazvala oduševljenje objavio je 1896. godine u 16. godišnjem izveštaju Geološkog pregleda Američkih država. Uz to, u Jejlovom muzeju prirodne istorije postavljen je ogroman, vrlo dobro očuvan skelet brontosaurusa.

Takav status Brontosaurus excelsus zadržao je, međutim, relativno kratko, od 1879. do 1903. godine. Elmer Rigs sa čikaškog Fild muzeja proučavajući Maršov rad pronašao je grešku: apatosaurus je, kako je zaključio, bio samo mladi primerak brontosaurusa pa je i brontosaurus zapravo samo sinonim za apatosaurusa čije gene nosi.

Koliko su paleontolozi bili tvrdi oko tog stava da je brontosaurus greška naučnika, najbolje su saznali zaposleni u Američkoj poštanskoj službi koja je 1989. godine izdala poštanske marke sa nekoliko slavnih dinosaurusa, uključujući i brontosaurusa. Kritika je bila izuzetno glasna i oštra: Američka poštanska služba favorizuje “nomenklaturu iz crtaća pre nego naučnu nomenklaturu”.

Pre dve godine, međutim, ponovo je prodrman svet paleontologa.
Grupa evropskih naučnika u aprilu 2015. je u objavila rad – reviziju taksonomije dinosaurusa – u kom su statističkom metodom utvrdili da je brontosaurus posebna vrsta, a ne sinonim za apatosaurusa. Ispitujući 81 primerak sauropoda, dinosaurusa dugih vratova, malih glava i debelih nogu kao što su apatosaurusi, brahiosaurusi, diplodokusi i drugi, oni su zaključili, upoređujući 477 morfoloških karakteristika, da se apatosaurus i brontosaurus dovoljno razlikuju da se mogu smatrati posebnim vrstama. Brontosaurus se, kako objašnjavaju autori studije koja je uzrokovala oduševljenje jednog i negodovanje i neprihvatanje drugog dela naučne zajednice, može između ostalog razlikovati od apatosaurusa po njegovom vratu koji je viši i manje širok.

Brontosaurusi su dugo hodali našom planetom. Njihovi ostaci nađeni su u brojnim slojevima zemlje, na raznim lokacijama, uglavnom u američkim državama Kolorado, Oklahoma i Juta. To su bile ogromne, teške životinje dugog, mada ne mnogo fleksibilnog vrata. Rep im je bio nešto tanji, a njegovi brzi pokreti stvarali su zaglušujuću buku. Glava je bila nesrazmerno mala naspram ostatka tela. Procenjuje se da je Brontosaurus excelsus bio dužine oko 22 metra i imao 15 tona. Na prednjim, stubastim, masivnim nogama ovaj biljojed imao je po jednu ogromnu kandžu kao ispomoć za pridržavanje objekata.

Kao i drugi dinosaurusi sličnih gabarita, i ovi giganti iz doba jure bili su preteški za život na kopnu pa je čak neko vreme bila aktuelna pretpostavka (mada za to nikad nisu nađeni dokazi), da su uglavnom boravili na močvarnom tlu, ili delimično u vodi. Iako dugački, kretali su se relativno malo, i sporo – u najbržem hodu oko 20-30 kilometara na čas. Međutim, iako vrlo masivni, neka istraživanja pokazuju da su bili relativno pokretljivi i da su čak mogli da se propnu na zadnje noge tokom bitke mužjaka, ili kako bi dohvatili visoko rastinje.

Naučnici ni danas ne mogu sa sigurnošću da dokuče kako su toliko masivne životinje uspevale da unesu dovoljno kiseonika i hrane, održe pritisak i stvore dovoljno toplote – pretpostavki o svemu ovome ima mnoštvo, a dokaza premalo. Zbog toga je, uostalom, paleontologija toliko i intrigantna.
(Marija Đurić/Elementi)