PROHUJALO SA SMOGOM
(U fokusu) Nepovoljne prilike će proći. Godina je počela u magli koja se, karakteristično za zimski period, formirala u beskrajnim ravnicama oko Dunava i njegovih pritoka, dok je, kako su izveštavale meteorološke službe, polje visokog pritiska, anticklon, naleglo na Jugoistočnu Evropu i vetar je danima bio potpuno utihnuo. To je stvorilo uslove za verovatno najzapaženiju epizodu zagađenja vazduha u Srbiji. Šta je, sa dolaskom vetra, od toga ostalo?
Tokom prvih nedelja januara, u temperaturnoj inverziji (kad topli vazduh poklopi hladan prizemni sloj) masa ledenog vazduha nepomično je stajala zarobljena nad Beogradom i drugim gradovima Srbije. Na većim visinama nije bilo oblaka da utiču na temperaturu, a sunce se nije moglo probiti kroz gustu maglu i zagrevanjem tla pokrenuti bar neko strujanje, pa se neobično dugo nije desilo nikakvo veće kretanje, a ni malo kovitlanje vazduha.
U tim uslovima, nad gradovima – kao u poklopljenom loncu – zgusnuo se i održavao smog, što je mešavina magle i dima, odnosno zagađujućih supstanci. Otrovni gasovi iz raznih izvora i zagađujuće čestice, atmosferski aerosol, kao ni magla, nisu mogli da se raziđu i ostali su zarobljeni pri tlu, umešani u magli. Građani Beograda i drugih gradova u Srbiji imali su osećaj da gledajući u gustu maglu vide zagađenje (što je samo po sebi nemoguće zbog dramatične razlike u veličini čestica) pošto su pritom i sasvim jasno osećali njen neprijatni miris.
Merne stanice širom Srbije beležile su dramatično visoke vrednosti koncentracija čestica PM2,5 i PM10. Aplikacije na mobilnim uređajima, zasnovane na podacima sa ovih mernih instrumenata, prijavljivale su rekordno visoke vrednosti indeksa kvaliteta vazduha (AQI), a društvenim mrežama i medijima se valjala lavina zabrinutih i gnevnih reakcija zbog lošeg vazduha. Izdata su raznovrsna upozorenja, pa tako i jedno za škole i vrtiće, Vlada je održala hitnu sednicu, a javnost je prirodno tražila krivca i nekako, tumarajući kroz maglu, nije ga našla. Srbija se tako suočila sa još jednom burnom epizodom zagađenja vazduha.
Sa promenama u atmosferi i dolaskom vetra, magla se razilazi, a kad se sa Karpata ka niziji sjuri košava, domaći endemski brzi vetar, vazduh će biti daleko prijatniji za disanje i život. Međutim, to neće oduvati izvore zagađenja, niti će prestati emisija zagađujućih supstanci koje su se u januaru samo predugo zadržale nad prestonicom i drugim gradovima. A njih u Srbiji, istinskih krivaca za zagađen vazduh, ima zaista mnogo i oni truju kako Beograd, tako i industrijske gradove kao što su Bor i Pančevo, ali i gotovo sve druge.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koji su javno dostupni i objavljeni u publikaciji „Životna sredina u Srbiji 2014-2019“, takozvane suspendovane čestice (PM), od svega nekoliko mikrometara, emituju se jednakom silinom širom Srbije (i dolaze 72 odsto iz malih toplana i kućnih ložišta), bez znakova da značajnije opadaju. Ove praškaste materije među kojima su i čađ i pepeo i smog koji nastaje u fotohemijskim reakcijama, mogu sadržati i metale i razna druga opasna jedinjenja.
I dok se ugljen monoksid i olovo iz godine u godinu sve manje ispuštaju (što je dobra posledica regulative), pojava teških metala raste u atmosferi. Slično je sa amonijakom koji se i dalje bezobzirno emituje u vazduh iznad Srbije. Vrlo opasni sumpor-dioksid emituje se iz termoenergetskih postrojenja, što je posledica činjenice da domaće termoleketrane spaljuju lignit, vrstu uglja kojom je Srbija neizmerno bogata, ali je on istovremeno bogat sumporom. Ovaj gas je jedan od najvećih rizika za zdravlje stanovništva koji stižu u vazduh.
Druga publikacija iste Agencije za zaštitu životne sredine „Stanje životne sredine u Republici Srbiji“ pokazuje gde i koliko učestalo se ove zagađujuće, otrovne materije emituju i potom registruju u imisiji na mernim stanicama. U gradu Boru tako je zabeleženo zagađenje sumpor dioskidom iznad dozvoljene vrednosti više od 100 dana godišnje.
Na drugoj strani, što se ne javlja u SEPA dokumentima, ali se može proveriti na sistemu lokalnog monitoringa grada Pančeva, onoliko dana koliko je Bor zagađen sumpor-dioskidom, ovaj grad je zagađen kancerogenim supstancama poteklim iz petrohemijske industrije – pre svega opasnim benzenom. Praškaste materije najčešće se pronalaze u merenjima u Valjevu, Užicu, ali i u Beogradu gde su nedozvoljene vrednosti zabeležene češće od 140 dana godišnje.
Potrebno je bilo da se atmosferske prilike tako udese da ovo zagađenje postane i „vidljivo“, što se prethodnih dana desilo. Ali zagađenje je tu i kad nema magle i kad je vazduh pokretljiviji – tada takođe ubija, ali na manje vidljiv način.
—
Tekst: S. Bubnjević
Foto: Deposithohoto/ Magann