STRAH OD BALONA

STRAH OD BALONA

Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno

. Pilatre de Rozier sa Kraljevske akademije i njegov prijatelj, markiz d’Arlandes, isprobali su najnovije dostignuće francuske nauke – balon braće Mongolfje. Bio je to prvi let ljudi balonom.

Dva pilota podigla su balon na visinu od skoro 100 metara i počela da mašu posmatračima na zemlji. Vetar ih je potom odneo preko reke Sene, dva kilometra dalje, gde su se bezbedno prizemljili. Okupljeni posmatrači bili su zapanjeni i prestrašeni onim što su videli, iako su među njima bili mnogi francuski akademici, zajedno sa naučnikom Bendžaminom Franklinom, u to vreme američkim delegatom u Parizu.

Balon je već duže vreme izazivao strah. Nekoliko nedelja pre poletanja svetina je pokušala da ga uništi. Zato je morao da bude tajno premešten na Marsovo polje, gde je stajao osvetljen bakljama i pod stražom. Ljudi su se čudili ovom nepoznatom čudovištu, a strah od velikog okruglog balona bio je tako veliki da su francuske vlasti izdale proglas u kome je pisalo da se balon sastoji samo od velike kese od kanvasa u kojoj se nalazi vazduh i da on “ne može da izazove bilo kakvu štetu, već će jednog dana biti od velike koristi društvu”.

No, pionire vazduhoplovstva nije mogao da spreči strah od letenja balonom – uporedo sa razvojem aviona, sa godinama je rastao san da bi baloni mogli da se koriste za civilni saobraćaj, što je dovelo da nastanka dirižabla.

Nemački inženjer Cepelin projektovao je početkom XX veka seriju vazdušnih brodova koji su mogli da lete brzinom do 60 kilometara na sat. Najuspešniji je bio takozvani LZ-129, poznat kao Hindenburg, vazdušni brod dug 237 metara koji je bio napunjen vodonikom i mogao je da nosi 50 putnika.

Ovaj dirižabl je počeo da leti 1936. godine i bio je svetu predstavljen kao prestižni rezultat tehnološkog napretka Trećeg rajha. Međutim, u nesreći koja se dogodila 6. maja 1937. godine, Hindenburg je eksplodirao prilikom prizemljenja u Lejkhrstu, u SAD. Stradalo je 36 ljudi, a ovaj dramatični događaj označio je kraj upotrebe dirižabla u saobraćaju. Pokazalo se da je strah od aviona bio mnogo manji.

Tekst: S. Bubnjević

Ilustracija: Claude Louis Desrais (1783), Bildarchiv Preussischer Kulturbesitz – Wikimedia Commons

*Prema eseju od istog autora “Deset dana koji su uplašili svet” objavljenom u nedeljniku “Vreme”