TRČANJE NA KIŠI

TRČANJE NA KIŠI

(Vreme zabluda*) U kišnim prolećnim mesecima, pre ili kasnije, može se desiti da se napolju zateknete bez kišobrana. Kako biste što manje pokisli, hoćete li trčati do stana, automobila ili autobusa? Verovatno. Na prvi pogled, sasvim logično izgleda da se na kiši manje pokisne pri trčanju zato što se tako manje vremena kisne. Međutim, nije tako.

Da li je na kiši pametnije trčati ili hodati? Koliko će neko pokisnuti zavisi od količine vode, to jest kišnih kapi koje padnu na njega. Kad kiša ravnomerno pada s leđa na prolaznika koji odmiče ulicom, od njegove brzine zavisi zapremina koju prolaznik prebriše telom i koju “vide” kišne kapi. Jednostavan račun pokazuje da što se prolaznik brže kreće, ta zapremina sadrži više kišnih kapi. Dakle, pametnije je lagano hodati – pri bežanju od kiše više se pokisne jer se tako stignu i ulove one kišne kapi koje bi vas mimoišle.

Zapravo, minimum kapi padne kad je brzina hodanja jednaka horizontalnoj komponenti brzine same kiše, ali to sve dodatno zavisi od smera i ugla pod kojim kiša pada. Ako pada prolazniku s leđa, bolje mu je da hoda, ali ako mu pada s lica, bolje je da ipak trči, jer će broj kišnih kapi tako biti manji. Sve u svemu, najpametnije je od kiše bežati laganim korakom, a u susret joj trčati i to, najvećom mogućom brzinom.

S.B.

—–

FOTO: Depositphotos/Katkov

*Vreme zabluda je serija priča nastalih prema istoimenoj rubrici, od istog autora, koja je redovno objavljivana u nedeljniku Vreme 800-900.