VRT FIZIKE

VRT FIZIKE

(Uz istoimeni video-serijal) U jesen 1665. godine, na maloposedničkom imanju u zaseoku Vulstorp Mejnor, zrele jabuke padaju na vlažnu zemlju. Njihov pad, ubrzano kretanje pod uticajem sile zemljine teže, posmatra Isak Njutn, dvadesetdvogodišnji student Triniti koledža u Kembridžu. On se upravo vratio na porodičnu farmu iz Londona gde je te godine izbila epidemija buboničke kuge, koja će u engleskoj prestonici odneti oko 100.000 žrtava.

Vulstorp je, međutim, miran i bezbrižan. Linkolnšir, grofovija na istoku Engleske, i danas je poljoprivredna oblast, sa retkim gradovima i prostranim poljima i baštama. U središtu imanja u Vulstorp Mejnoru, gde je Njutn rođen, nalazi se kamena kuća na dva sprata i sa tri reda prozora oko koje su njive i livade za ispašu ovaca.

U vrtu posađenom oko kuće raste i Njutnovo drvo jabuke (čiji je potomak, izrastao na drugom kraju sveta, prikazan na fotografiji). Po čuvenoj anegdoti, Njutn je došao do otkrića o univerzalnom zakonu gravitacije posmatrajući kako sa njega padaju jabuke. U svakom slučaju, sve dok se 1667. ne bude vratio na Kembridž, tokom izbeglištva zbog epidemije, Njutn će u istom ovom vrtu doći na čitav niz revolucionarnih ideja – o diferencijalnom računu, zakonima optike i zakonima gravitacije, ključnim otkrićima koja će utemeljiti fiziku kao modernu nauku.

I mnoga druga saznanja o svetu nastala su na sličnim mestima – u skrivenim baštama. Najstariji takav vrt znanja nalazio nedaleko od antičkog grada Atine, dva kilometra severno od Akropolja, gde je oko 387. godine pre nove ere, osnovana čuvena Platonova Akademija. Navodno je postojao izvesni Akadem, Arkađanin koga je Tezej pozvao u Atiku “iz mirnog kraja” (što je i značenje imena na grčkom). On je spasao grad u jednoj manje poznatoj epizodi sa otmicom Helene, što se desilo pre njene udaje za Menelaja, kao i cele zbrke koja je dovela do Trojanskog rata. Akadem je opakim Dioskurima pokazao gde je Helena skrivena i kako bi ukazali zahvalnost za spasenje, Atinjani su mu posvetili gaj koji je, njemu u čast, nazvan Akademija.

Malo je poznato da je čuvena škola, u kojoj je opisan poznati svet i čiji će naziv postati sinonim za školu, zapravo bila velika bašta. U ovom svetom vrtu, gde su vekovima nedirnuta rasla stabla masline, još od bronzanog doba nalazilo se i svetilište Atini, boginji mudrosti. Pored sledbenika kulta, u hladu maslina okupljali su se atinski filozofi, a po svemu sudeći u ovom parku se i pre Platona nalazila škola (u kojoj je Sokrat predavao mladima). Aristotel je ovde dve decenije pohađao Platonovu akademiju da bi, na drugom kraju Atine, na mestu poznatom kao Licej, osnovao svoju školu.

Akademija će, kao vodeća naučna ustanova antičkog doba, trajati vekovima, sve dok je 529. godine Vizantija ne bude ukinula. Sam vrt u kome se škola nalazila poštovali su i brojni neprijatelji Atine, koji su ga poštedeli pri osvajanjima. Uništio ga je rimski diktator Sula koji ga je 80. godine pre nove ere posekao radi izgradje opsadnih sprava.

Mnogi savremeni parkovi čuvaju “memoriju” na poznata otkrića. Danas se na brdu iznad švajcarskog grada Berna nalazi park nazvan Bašta ruža. Ovde, sa visine, vidi se panorama grada, okuke reke Aar i slavni gradski sat – kula Zytglogge na kojoj, pored običnog sata, radi i astronomski časovnik. Posetioci u Bašti ruža mogu da pronađu klupu sa bistom Alberta Ajnštajna koji je na ovom mestu boravio početkom 20. veka. Mladi službenik Patentnog zavoda, u to vreme oženjen Milevom Marić, upravo je šetajući Bernom došao do više svojih slavnih otkrića. Ajnštajn će ih sve objaviti u pet radova, o specijalnoj teoriji relativosti, fotoelektričnom efektu i Braunovom kretanju, u „čudesnoj“ 1905. godini (što se obično shvata kao početak savremene fizike).

Za Ajnštajna se vezuje i park na Univerzitetu u Prinstonu u SAD, gde je slavni fizičar proveo svoje poslednje godine na Institutu za napredne studije. U ovom vrtu načinjene su brojne fotografije sedokosog genija u šetnji, a verovatno su najpoznatije one sa matematičarem Kurtom Gedelom, čija je „teorema nekompletnosti“ promenila način razmišljanja o matematici. Njihove šetnje po bašti u Prinstonu inspirisale su i naslov knjige Džima Holta „Kad je Ajnštajn šetao sa Gedelom“. Danas, na ovom univerzitetu, kao i u većinim drugih svetskih naučnih ustanova, takođe se neguje vrt.

Gedel je, kao i Ajnštajn, u Ameriku došao iz Evrope, a manje je poznato da su tokom Drugog svetskog rata, usred podmorničkog rata na Atlantiku, u SAD prenete i dve sadnice koje su potekle od slavne Njutnove jabuke. Nakon rata one su dale potomke koji su posađeni u nekoliko vodećih institucija fizike u SAD. Fotografija zapravo prikazuje Njutnovu jabuku u bašti Nacionalnog instituta za standarde i mere (NIST) gde je pre više od pola veka iznova izmerena gravitaciona konstanta. Drvo rađa plodove, ali oni koji su ih probali kažu da im je ukus grozan.

Jedan vrt fizike nalazi se i na našem Institutu za fiziku u Beogradu. Uz obalu Dunava u Zemunu, nedaleko od mosta Mihajla Pupina, Institute of Physics Belgrade neguje zelenu oazu u kojoj se odnedavno snima video serija „Vrt fizike“. Seriju proizvodi Institut u saradnji sa “Naukom kroz priče“, inspirisan konceptom popularnih IPB tribina, koje su sve do epidemije okupljale mnogobrojnu publiku u Velikoj sali SKC. No, umesto pred publikom, sa fizičarima i drugim istraživačima sada razgovaramo u bašti Instituta, jednom od mnogbrojnih vrtova fizike.

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Stoughton/NIST

Pogledajte prethodne epizode „Vrta fizike“:

Posetite Youtube kanal Instituta za fiziku u Beogradu