TRKA KA MESECU
(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca u okviru novog podviga kineskog svemirskog programa.
Kada je, u drugom veku pre nove ere, Vu, sedmi car dinastije Han, postavio temelje onog što danas prepoznajemo kao kinesku kulturu, proširujući teritoriju carstva, centralizujući dotadašnju labavu zajednicu vazalnih kraljevina i kodfiikujući učenje konfučijanizma, čime su u državnom aparatu uspostavljena moralna načela, jednoobrazno obrazovanje i selekcija zasnovana na kvalitetu, Čang’e je bila samo snena boginja Meseca. Dve hiljade godina kasnije, teškoprevodivo ime boginje nosi kineski svemirski program u okviru koga je na Mesec upućena serija robotizovanih sondi.
Pored Sjedinjenih Američkih Država i Ruske federacije, Kina je treća zemlja koja je uspela da pošalje brod na Mesec i vrati ga nazad. Kinezi strpljivo, više od 17 godina, razvijaju lunarni program koji izaziva veliku pažnju u Kini, ali o kome se na Zapadu izveštava sa zadrškom, bez mnogo detalja, fotografija ili heroja koji prate svemirska istraživanja. Tome svakako kumuje i kineska škrtost u deljenju informacija, ali se ne može reći da Zapad prati Čang’e sa naročitim entuzijazmom. Pojedini analitičari čak navode kako Kina osvaja Mesec sa ciljem da eksploatiše tamošnje rudno bogatstvo (titanijum, na primer), ali malo ko spori uspehe kineskog poduhvata.
Program se razvija u fazama. Kinezi su 2007. uspeli da pošalju orbiter Čang’e 1 koji je uspešno ušao u Mesečevu obritu, da bi potom 2010. isti zadatak izveo i Čang’e 2. Tri godine kasnije usledile sa je Čang’e 3, a onda 2017. i Čang’e 4, misije koje su podrazumevale sletanje sonde i rovera na Mesečevo tlo. Najsloženija misija do sada, Čang’e 5 u okviru koje su prikupljeni izorci koji su potom vraćeni na Zemlju, sletela je u oblast u kojoj američki i sovjetski brodovi nisu sletali (što je od značaja za izučavanje Meseca) takođe ima rezervnu verziju sa istim zadatkom.
Budući da je misija 5 bila uspešna, sledeća će biti usmerena na drugu lokaciju, ka polu satelita. Naime, Kinezi planiraju da sa razvojem svog programa, pošalju i ljude na Mesec, koji bi sleteli na južni pol Zemljinog satelita. Kina je najavila da će misije sa ljudskom posadom moći da šalje sredinom sledeće decenije, a planira i izgradnju lunarne baze.
Mada ide putem kojim su Rusija i Amerika već prošle, Kina svoj program razvija potpuno autohtono, korak po korak, a nijedno od brojnih lakonskih kineskih saopštenja ne nagoveštava kako se Kina upustila u kosmičku trku sa drugim zemljama. No, zapadnoj štampi se ne može zameriti što ima takav utisak. Uostalom, dve hiljade godina stara kineska civilizacija ovakvu trku vodi logikom kornjače, znajući da će vremena imati napretek dok zec bude pravio svoje pauze.
U međuvremenu, NASA je objavila da je ambiciozni američki program povratka ljudi na Mesec, Artemis, ipak bio previše ambiciozan i da zbog dramatičnih smanjenja budžeta, ova organizacija ne može da pošalje ljude na Mesec do kraja 2024. godine. Program je, prema originalnom planu, trebalo da uputi ljudsku posadu na Mesec 2028. godine, ali je zbog pritiska Trampove administracije (koju nisu pratila i dogovarajuća sredstva) ubrzao planove. Novoizabrani predsednik, Džo Bajden, već je najavio podršku NASA i svakako se očekuje da će se Artemis ostvariti tokom ove decenije.
U okviru ovog programa, koji nastavlja tamo gde je Apolo stao pre pola veka, na Mesec će po prvi put sleteti žena astronaut. Putnici ka Mesecu će putovati brodom Orion, a za poletanje će se koristiti nove i vrlo moćne SLS rakete, sa idejom da pre ili kasnije NASA uspostavi bazu na Mesecu. Ovaj program je deo američkog plana da u sledećoj deceniji uputi brod na Mars, za šta će lunarna baza biti neophodna. Nedavno otkriće da na površini Meseca ima dostupne vode u zaleđenom stanju olakšaće ove poduhvate.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Ilustracija: Model Chang’e 5 – Kineska nacionalna uprava za svemir (CSNA) – Kadar iz New China TV “How China’s Chang’e-5 spacecraft”