SNOVI O DRUGOJ ZEMLJI

(U fokusu) Protekle nedelje, dosta uzbuđenja pre svega među astronomima, a potom i u svetskoj javnosti, izazvala je objava Evropske južne opservatorije (ESO) o otkriću još jedne planete koja bi mogla biti pogodna za život.

Reč je o planeti koja kruži oko zvezde nazave Ross 128, jedina je u njenom sistemu i nalazi se na udaljenosi od samo oko 11 svetlosnih godina. Ima već otkrivenih planeta bližih našem sistemu, ali prve analize ukazuju da bi ova mogla imati vodu u tečnom stanju i možda biti nastanjiva. Fotografija predstavlja umetnički doživljaj nove planete.

Spaziti planetu izvan Sunčevog sistema inače je ravno lovu na mušicu koja leti oko usamljene ulične lampe u gradu udaljenom hiljadama kilometara od posmatrača. Sve do nedavno, sve lampe u svim okolnim gradovima izgledale su usamljeno i nije bilo načina da zaključimo lete li oko njih ikakvi insekti, onako kako se oko našeg Sunca okreće cela porodica planeta.

Jedini način da saznamo nešto o postojanju mušica jeste da dugo snimamo sjaj udaljene lampe i ispitamo da li se on ikada menja, uz očekivanje da ćemo videti nešto slabiji bljesak baš u trenutku kad mušica prođe ispred i zakloni delić sjaja lampe.

Koristeći ovu gotovo bizarnu, ali neverovatno efikasnu metodu, izuzetno precizni svemirski teleskopi poput Spicera i Keplera su poslednjih godina otkrili zapanjujući broj novih svetova. Prema evidenciji koju vodi američka Nacionalna administracija za svemir i astronautiku (NASA) trenutno se na ovaj način snima i analizira 4696 kandidata za planetu, a u potragu i obradu silnih podataka se mogu uključiti i obični građani kroz program Planet Hunters.

Astronomi su do sada uspeli da potvrde postojanje čak 3454 egzoplaneta u 2577 solarnih sistema, od kojih je 352 stenovito. Neke od ovih planeta su zemljolike i njihovo otkriće budi maštu miliona ljudi na Zemlji, a vesti o planetama kao što je ona pored zvezde Ross 128 izazivaju puno pažnje.

Proteklog proleća je stvar postala globalni medijski događaj kad je NASA saopštila da je na udaljenosti od svega 40 svetlosnih godina otkrila solarni sistem sa sedam zemljolikih planeta. NASA se pritom silno potrudila da od otkrića koje je 22. februara objavljeno u časopisu Nature napravi spektakl koji je nedeljama donosio uzbuđenje u svetskim medijima. Uzbuđenje je zahvatilo i Beograd gde smo tim povodom imali jednu od najposećenijih tribina ikada održanih u gradu.

Mada jedan broj astronoma gleda sa rezervom na tu vrstu senzacionalizma, svet zasićen silnim trivijalnim informacijama drugačije ne bi saznao da oko male i hladne zvezde TRAPPIST-1, nazvane tako po belgijskom teleskopu u čileanskim planinama koji je zvezdu prvi spazio, kruži sedam međusobno bliskih, zemljolikih svetova od kojih se tri nalaze u nastanjivoj zoni.

Na kratko, one su bile zvezde svih zemaljskih medija. I sada opet trepere u daljini svemira.

(S.B.)

—–
Foto: ESO