ARSENAL APOKALIPSE

ARSENAL APOKALIPSE

(U fokusu) Na marginama dramatične situacije u Ukrajini ponovo se poteže i pitanje verovatnoće nuklearnog rata, a uz naizmenične izjave lidera Ruske federacije i SAD, kao i najavljeno “povlačenje” iz takozvanog START sporazuma, mediji analiziraju kolika je opasnost od potencijalne nuklearne eskalacije. Na svetu danas, naime, pored aktuelnih ratova, epidemija i drugih, većih i manjih opasnosti, uz populaciju od osam milijardi ljudi živi i 13.080 nuklearnih bojevih glava.

Arsenal apokalipse koji je čovek tokom poslednjih 75 godina napravio inače uključuje čitav spektar naprava različite razorne moći, od manjih, taktičkih, fisionih bombi sa par desetina hiljada tona, odnosno kilotona (poput onih bačenih na Hirošimu i Nagasaki), preko onih od stotinak kilotona do uništiteljki celih regiona – hiljadu puta jačih, fuzionih, hidrogenskih bombi koje oslobađaju energiju ekvivalentnu eksploziji i do 50 megatona eksploziva TNT (toliko je bila snažna najveća ikad isprobana eksplozivna sprava – sovjetska Car bomba iz 1961. godine.

Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj federaciji. Preostalih sedam nuklearnih sila su Kina, Velika Britanija, Francuska, Pakistan, Indija, Severna Koreja i Izrael. Najviše među njima bojevih glava ima Kina, oko 350, ali sve zajedno imaju manje od 1300 bojevih glava.

Uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego početkom osamdesetih godina. Nuklearni arsenal se smanjio zbog zabrane nadzemnih nuklearnih proba, ali pre svega zahvaljujući dobrim dugoročnim efektima osnovnog NPT sporazuma (Non-Proliferation Treaty) iz 1968. godine, kao i sedam sukcesivnih ugovora o kontroli nuklearnog oružja koje su dve supersile u međuvremenu potpisale.

Poslednji, “Novi START” sporazum, koji je 2021. produžen na pet godina, ograničava broj nuklearnih bojevih glava koje mogu biti strateški raspoređene na 1550. Sada je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da Rusija, kako je precizno rečeno “neće primenjivati, ali se neće povući” iz START sporazuma. Na listi razloga za to je prethodni spor oko uzajamne kontrole, ali i sam rat u Ukrajini.

Kakve će biti posledice ovog poteza, videće se u narednim mesecima, ali je malo verovatno da bi, uz sve tenzije, mogao da dovede do obnavljanja nuklearnih proba ili čak primene bombi. No, ipak se ne može reći da se nije povećao potencijalni rizik od “nuklearne razmene“. Arsenal koji velike sile za to imaju na raspolaganju nije za šalu.

Prema podacima neposredno pred rat u Ukrajini, iz novembra 2021. godine, Ruska federacija poseduje najviše nuklearnih bojevih glava na svetu, čak 6257. Od toga je po sporazumu 1760 “penzionisano” i na čekanju za dekomisiju, 4497 se čuva u strateškoj rezervi, a 1458 je strateški raspoređeno. Na drugoj strani, SAD imaju 5550 nuklearnih bojevih glava, od čega je za dekomisiju viđeno 1800, u rezervi je 3750, a strateški je raspoređeno 1389.

U većini analiza ponovno zveckanje nuklearnim oružjem se objašnjava željom da se poveća ulog u Ukrajini i osnaže pregovaračke pozicije, ali ako ima ičeg što nije za šalu, to su nuklearne bojeve glave. Stvari su očigledno dovoljno strašne i bez nuklearnog rata, ali, nikako ne treba zaboraviti da se ne može ni zamisliti ništa tako strašno kao što je nuklearni rat.

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Triniti test, 1945. – Berlyn Brixner / Los Alamos National Laboratory – Wikimedia