OKAM

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca.

Mada nije naširoko poznat koliko i njegov prethodnik, franjevac Rodžer Bejkon ili pak kao najznačajniji filozof srednjeg veka, Toma Akvinski, Okamova misao je presudno doprinela potonjem razvoju promišljanja o svetu i buđenju nauke. Njegova načela su, zapravo, poznatija od njega samog.

Okamova oštrica, odnosno Novacula occami, rasprostranjena u modernoj nauci, logici, ali i u životu, predstavlja dobro poznati princip za rešavanje problema izborom onog rešenja koje je najjednostavnije. Ovo heurističko načelo, poznato i kao Lex parsimoniae, a nazivano i Okamov nož ili brijač, kaže da kada postoji više hipoteza, onda treba izabrati onu sa najmanje neophodnih pretpostavki. No, Okamov princip nije inkvizicija za teorije i hipoteze, već više jedan zgodan, opšteusvojen i koristan vodič u razmišljanju.

Kada se u nauci neka pojava objašnjava na takav način da se neprekidno uvode nove i nove pretpostavke samo da bi teorija opstala, Okamova oštrica zapravo pokazuje kako nešto nije u redu sa teorijom. Ako u stvarnom životu uhvatitite zločinca na licu mesta sa oružjem i plenom, Okamova oštrica pomaže da mu ne poverujete kako je zločin počinila napredna vanzemaljska civilizacija u paktu sa masonima i Vatikanom, već da izaberete jednostavnije objašnjenje.

Mada njegova misao prožima svako moderno razumevanje sveta, Vilijam Okam je bio mislilac svog doba, jedne po mnogo čemu drugačije, mračnije epohe, perioda u kome je teško bilo ne samo misliti na jednostavan način, nego uopšte misliti. Čak i ugledni švedski istoričar Mihail Nurdberg čije je uticajno delo “Dinamični srednji vek” raskrstilo sa idejom o “mračnom srednjem veku”, kaže da je XIV vek bio “najkatastrofalnije stoleće u istoriji”.

U ovom veku, Evropom vlada kuga, klima se pogoršava i glad odnosi milione ljudi. Sujeverje i strahovi drže pod opsadom gradove zabarikadirane među zidinama. Ceo kontinent je u potpunom okruženju. Novi horizonti i prekomorska otkrića se još nisu dogodili. Propali su krstaški poduhvati na Bliskom istoku, ruši se Vizantija, a najezda Osmanlija stiže na kontinent. Evropske državice su u neprekidnim sukobima, unutar hrišćanskog sveta vlada nova šizma, a teror dogmi uništava svaku slobodnu misao.

Pozivajući se na siromaštvo Hrista i apostola, učeni red Svetog Franje kome Okam pripada zagovara ne samo odricanje od bogatstva, nego i neposedovanje i sveopštu jednostavnost. Zbog toga su vođe ovog reda u sukobu sa avinjonskim papom Jovanom XXII. Već proslavljen svojom mudrošću, Okam sa Oksforda prelazi u jedno od retkih sedišta učenosti, Univerzitet u Parizu, ali zbog kritika metafizike u tadašnjim teološkim učenjima, 1324. godine je sa drugim franjevcima pozvan u Avinjon da odgovara pred papom.

Međutim, zajedno sa grupom koje predvodi vođa franjevačkog reda, Mihailo iz Čezene, beži iz Avinjona i sklanja se u Minhen, na dvor Ludviga Bavarskog, monarha koji je u sukobu sa papom. Okrivljen zbog bekstva, Okam će do kraja života biti u političkoj borbi sa papskim režimom, dok će Ludvig postati njegov zaštitnik. Dve decenije kasnije, u jednoj od tada učestalih epidemija, Okam umire od kuge. Fotografija prikazuje njegov portret na bojenom staklu u crkvi u Suriju, u Engleskoj.

Tokom celog života, Okam piše pisma i traktate kojim uspostavlja novi filozofski pravac – nominalizam, koji će doneti preobražaj u filozofiji i omogućiti odbacivanje takozvanih univerzalija i apstraktnih pojava. Kako kaže Nurdberg, Okam donosi “antimetafizički, empirijski i od autoriteta oslobođen stav čija je svrha unapređenje prirodnih nauka”.

Po njegovom mišljenju, okamizam, kao vrlo rasprostranjeno učenje, predstavlja preduslov za revolucionarne domete fizike i astronomije. Već Okamov učenik, Žan Buridan (1300-1360) oštro kritikuje Aristotelovu fiziku i razvija teoriju impetusa bez koje bi bilo nemoguće misliti o kretanju na onaj način na koji su to potom činili Galileo i Njutn.

Inače, Okamovo logičko načelo je postojalo i mnogo pre njega, a zanimljivo je da oštricu Okam nigde nije formulisao doslovno kao nož ili kakav drugi oštar predmet. Ideju pojednostavljivanja pretpostavki Okam navodi samo u pomenutom citatu da je bolje tražiti manje, nego više (Frustra fit per plura quod potest fieri per pauciora).

Slavni logički brijač će poneti Okamovo ime tek dva veka nakon njegove smrti, u franjevačkom delu Duns Scotus. No, autorstvo mu je pripisano sasvim opravdano jer Okam zagovara ovu, svojevrsnu misaonu ekonomiju ne samo u jednom principu, nego u čitavoj svojoj flozofiji. I prvi je koji to, u jedno zlo doba, zaista čini.

—–

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Vilijam Okam, bojeno staklo, Katedrala Surrey / Wikimedia